Doktorka Božić upozorila Srbe na opasnu grešku posle uboda pčele: Ovo nikako ne koristite, odvešće vas u bolnicu

Lepo vreme i boravak u prirodi donose nam pregršt radosti, ali sa toplim danima neizbežno dolaze i sitne nezgode poput rana ili neprijatnih uboda insekata. U takvim situacijama ključno je znati kako brzo i ispravno reagovati kako bismo sprečili ozbiljnije komplikacije. Poznata dermatološkinja doktorka Jelena Božić objasnila je na RTS kako da na ispravan način saniramo ove povrede i koje uobičajene zablude moramo odmah da zaboravimo.

Ujedi komaraca, pčela, osa ili stršljena vizuelno izgledaju prilično slično, ali pravi problem nastaje ukoliko je osoba alergična na toksin insekta, a da toga često nije ni svesna. Ako vas ubode pčela, najvažnije je što pre bezbedno ukloniti žaoku pincetom, ali nikako golim prstima jer stiskanje može pogoršati situaciju.

"Ali ne smemo je puno stiskati, zato što u njoj često ostane otrov, pa bismo nekim jačim pritiskom na tu žaoku iscedili dodatnu količinu otrova u krv, odnosno ranicu", ističe doktorka Jelena Božić, dermatolog.

Sa druge strane, osa može ubosti više puta jer ne ostavlja žaoku, a oko njenog uboda obično se javlja karakterističan beli krug sa crvenilom okolo.

"Malo ljudi zna da je otrov stršljena zapravo nešto slabiji od otrova osa i pčela. Ljudi ga se više plaše jer je veći i ima veću žaoku pa je ubod dublji i često bolniji. Može biti opasan kod ljudi koji su alergični, ali generalno svi ti ubodi insekta uglavnom prolaze bezazleno", kaže dr Božić.

Prva pomoć kod uobičajenih uboda podrazumeva ispiranje mesta hladnom vodom i sapunom, stavljanje hladne obloge i nanošenje antihistaminske kreme ili ispijanje tablete.

Takođe, ujed pauka može izazvati značajan otok i crvenilo koje nekada traje i po nekoliko nedelja, pa je u tom slučaju opravdano potražiti pomoć.

Ujed krpelja zahteva praćenje situacije

Poseban oprez je neophodan kada su u pitanju krpelji, koji mogu preneti opasnu lajmsku bolest. Doktorka Božić naglašava da krpelja nikada ne smemo natapati alkoholom, uljem ili bilo kojim drugim sredstvom pre vađenja jer ga to tera da izbaci sadržaj creva u našu krv.

"Moramo ga izvući laganim povlačenjem iz kože, bez ikakvog uvrtanja", savetuje dr Božić.

Ukoliko niste u mogućnosti da krpelja odnesete na analizu, obavezno zabeležite datum ujeda i pratite kožu naredne 3 do 4 nedelje, a nakon 6 nedelja uradite analizu krvi na antitela kako bi se videlo da li je preneo bolest. Ako primetite ozbiljnije simptome nakon ujeda bilo kog insekta, odmah je vreme za posetu lekaru.

"Ali ono što je zaista jako bitno: ako čovek oseti gušenje, otok mekih tkiva jezika, usana, lupanje srca, mučninu, povraćanje, dijareju, grčeve u stomaku, gubitak svesti ili poremećaj svesti, mora hitno da se javi lekaru jer posledice mogu da budu fatalne", upozorava doktorka Božić.

Šta staviti na rane i zašto zaboraviti narodne lekove

Kada su u pitanju otvorene rane i ogrebotine, najvažniji prvi korak jeste temeljno ispiranje vodom i sapunom kako bi se uklonila sva prljavština. Za dezinfekciju i tretiranje rane kod kuće možete koristiti 3% rastvor borne kiseline, 3% hidrogen, povidon jod ili vodene antiseptične rastvore, nakon čega se nanosi antibiotska mast koja sprečava isušivanje i štiti ranu od opasnih infekcija.

Izuzetan trik za brzo zarastanje koji lekarka savetuje jeste mešavina 3% hidrogena i povidon joda u razmeri pola pola, koja se nanosi direktno i uopšte se ne ispira iz rane.

Sa druge strane, nanošenje alkohola, rakije ili sirćeta na rane i ubode može doneti znatno više štete nego koristi jer oni dodatno iritiraju oštećenu kožu.

"Alkohol će izazvati dilataciju krvnih sudova kože i samim tim može da pospeši širenje otrova, ili da se bolje proširi ukoliko je nešto što ne treba ubačeno tim ubodom, tako da se apsolutno ne preporučuje, i ništa od tih narodnih lekova", izričita je doktorka Božić.

Ona dodaje da na rane i opekotine ne smemo stavljati ni puter, margarin, belance, luk, pa čak ni kantarionovo ulje ukoliko nam to lekar nije izričito odobrio. "Ne sme ništa... ništa što vam lekar nije preporučio!", naglašava ona.

Samostalno lečenje narodnim receptima neretko završava hospitalizacijom zbog teških alergijskih reakcija, pa je uvek najsigurnije osloniti se na proverenu medicinu kako bismo sačuvali sopstveno zdravlje.

Bonus video:

Espreso/zenablic/TM