svaka čast
"Nikada nisam bio štreber, nego znatiželjan": Andrej iz Kikinde ima više od 100 nagrada i želi da stigne do NASA
Andrej Popović (19) primer je kako se hiljade sati posvećenog rada i odricanja pretvaraju u planetarni uspeh
Andrej Popović (19) primer je kako se hiljade sati posvećenog rada i odricanja pretvaraju u planetarni uspeh. Ovaj momak osvojio je, tokom dosadašnjeg školovanja, više od 100 nagrada iz gotovo svih predmeta - od matematike preko informatike, biologije, hemije do istorije i srpskog. Najznačajnija je zlatna medalja na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, održanoj u Indoneziji 2023, gde je nadmašio jaku konkurenciju od čak 170 mladih naučnika iz najprestižnijih škola širom sveta i kao učenik trećeg razreda kikindske gimnazije poneo titulu najboljeg mladog fizičara na planeti.
Time je stekao preporuku za rad u najmoćnijim svetskim kompanijama i institucijama, ali i snažnu odskočnu dasku za dalje usavršavanje.
- Put do ove nagrade i ovog statusa nije bio nimalo lak. Morao sam da žrtvujem tu i tamo pojedinačne stvari, kao što su neki rođendani, proslave, druženja... Ali, dobrom voljom i organizacijom uspeo sam da nadoknadim propušteno - priča zadovoljno Andrej.
Očaran svemirom
Najbolji rezultat tek očekuje, ali do njih je rešen da dođe postepeno, kao u rešavanju matematičkih problema. Andrej je danas student prve godine primenjene matematike na Matematičkom fakultetu u Beogradu.
Prve nagrade osvojio u trećem razredu
Njegova strast prema nauci bila je očigledna u ranom detinjstvu, kada je pokazivao neobičnu radoznalost za svemir:
- Voleo sam da čitam enciklopedije i bio sam očaran svemirom. To nije baš bilo zastupljeno u mojoj porodici. Majka jeste profesorka fizike, ali nas nikad nisu zanimale iste oblasti. Tako da ne znam odakle je potekla ta ljubav prema nauci, najpre astrofizici i matematici, ali sam odmalena usavršavao talente - priča Andreja.
Roditelji su pratili njegova interesovanja i bili vetar u leđa. Od trećeg razreda pohađa Regionalni centar za talente "Nikola Tesla" u Beogradu, gde je još kao osnovac, uz mentore ETF-a, razvijao istraživačke veštine, pisao naučne radove iz astrofizike, nuklearne fizike...
Tokom školovanja osvojio je više od 100 nagrada, od matematike preko informatike, biologije, hemije do istorije i srpskog jezika.
Svakog vikenda autobusom iz Kikinde za Beograd
- Od trećeg razreda osnovne škole do četvrtog gimnazije svakog vikenda sam išao u Beograd. Vozili su me roditelji. A od prvog srednjeg sam išao sam, autobusom iz Kikinde u sedam ujutru, pa kad stignem na autobus u Beograd, idem gradskim prevozom do Voždovca, gde je centar. Po podne sve isto, ali u suprotnom smeru. Jeste sve to bilo naporno, ali na kraju se isplatilo. Naravno, bez podrške roditelja, učiteljice, drugova, nastavnika, profesora, grada Kikinde, ne bih bio tu gde sam - priča Andrej.
Presudna podrška porodice: Andrej sa majkom Marijom i ocem Miodragom
Na putu ka tom uspehu priznaje da je bilo odricanja, ali smatra da nije propustio ništa epohalno, što u međuvremenu nije uspeo da se nadoknadi.
- Kad pogledam svoj život, mislim da nisam žrtvovao mnogo stvari. Mislim da sam uvek našao vreme za sve. Možda sam propustio neki rođendan, neko druženje... Ali na ovom putu imao sam i podršku drugara. Kada bih se u subotu vratio iz Beograda, imao sam to poslepodne i celu nedelju da nadoknadim ako sam nešto propustio. To je mnogo bolje korišćenje vremena nego da sam ostao kod kuće i da ništa nisam radio. Organizacija vremena je primarna stvar za uspeh. I volja. To ide jedno s drugim - otkriva Andrej.
Priznanje mladom geniju
Takvo zalaganje i upornost sad ga svrstavaju među najveće talente u generaciji.
- Odluka da napišem rad iz kvantne mehanike u trećem razredu gimnazije u centru možda je najbolja odluka u mom životu. Odatle je umnogome proizašla zlatna medalja iz fizike jer je tema na olimpijadi bila upravo kvantna mehanika. Malo sreće i malo znanja i prođe se vrlo dobro.
Resetovanje i put ka NASA
Usledilo je i priznanje SANU, kao i njemu najdraža Svetosavska nagrada (2024) za promociju naučnog identiteta Srbije kroz vrhunske rezultate na republičkim i međunarodnim takmičenjima u oblasti fizike, ali i matematike i hemije. Bio je jedini učenik u okviru srpske delegacije koja je posetila CERN – organizaciju za nuklearno istraživanje u Švajcarskoj pre dve godine. I to mu mnogo znači jer je CERN, pored NASA, "Gugla", "Majkrosofta"... upravo jedna od niza opcija gde vidi sebe u budućnosti.
U međuvremenu je posvećen studiranju, druženju, putovanjima:
- Ovaj period godine koristim da se resetujem između ispitnih rokova. Avgust mi je slobodan i koristim ga za putovanje i da odem na kamp u našem Tehnološkom parku u Beogradu.
Ističe da nije štreber, nego znatiželjan i zato deci i mladima poručuje da budu radoznali i da se probaju u što više sportova, nauka, da bi pronašli svoj put:
- Istraživao sam, učio, radio, uhvatio u koštac s fizikom i matematikom. A i dalje sam uvek imao vremena za prijatelje, porodicu. Tako je i danas. Osećam se dobro što sam našao to što volim, čime se mogu baviti i od čega mogu kasnije da zarađujem. Znanje je moć.
Andrej ruši i stereotipe da onaj ko uči nije baš vičan u sportu. Naprotiv, uspešno trenira aikido 12 godina.
Odmalena u sportu: Andrej 12 godina trenira aikido
- Sport mi nikad nije bio primarna stvar u životu, ali mi je dopustio da izgradim samopouzdanje, steknem nove prijatelje, drugačiji pogled na svet. Aikido je borilačka veština, ali veoma statičan, uči se mnogo tehnika, zahvata, padova i nekako mi je uvek falilo dinamike. Nisam odustao od sporta, prešao sam na teretanu i odem ponekad na košarku s drugarima.
Majka Marija: Ponosni smo, ima ogromnu želju da napreduje
Andrejeva majka Marija, inače nastavnica fizike i matematike u osnovnoj školi i mentor u regionalnom Centru za talente "Dušan Vasiljev" u Kikindi za učenike od sedmog razreda do četvrtog srednjeg, kaže za to da je sin uvek bio radoznalo i dobro dete, uporno i odgovorno:
Andrej s majkom Marijom, koja mu je velika podrška
- Lako je, ali i zahtevno biti Andrejev roditelj. Vredan je, od malih nogu je znao šta želi, samostalno sticao radne navike. S druge strane, razvoj je zahtevao mnogo zajedničkog truda - vremena na putu, prilagođavanje porodičnog života, odricanje od nekih drugih obaveza. Iza svakog deteta koje ostvari ovakav rezultat stoje godine rada, podrške porodice, posvećenost nastavnika i mentora, ali, pre svega, ogromna želja samog deteta da uči i napreduje. Zato danas osećamo veliku radost i ponos jer znamo koliko je truda utkano u svaki njegov uspeh. Posebno nam znači što se njegov odnos prema radu nije promenio ni nakon svih priznanja. I na fakultetu je nastavio istim tempom i započeo s desetkama. To nije samo još jedan uspeh, već potvrđuje da su njegova posvećenost, radne navike i ljubav prema znanju ono što ga prati godinama i što nije bilo uslovljeno jednim takmičenjem ili jednom etapom školovanja.
Bonus video: