Šta ako se omrsite tokom posta? Sveštenik poslao jasnu poruku vernicima zbog Gospojinskog posta

Dok avgust donosi neke od najtoplijih dana u godini, za pravoslavne vernike 14. avgust označava početak posebnog duhovnog perioda. Tada počinje Gospojinski post, posvećen Presvetoj Bogorodici,koji traje do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, odnosno Velike Gospojine, 28. avgusta.

Reč je o najkraćem od četiri velika višednevna posta u pravoslavnom kalendaru, ali istovremeno i o jednom od najstrožih. Njegova suština, međutim, nije samo u promeni načina ishrane. Vernici se tokom ovih dana pozivaju na molitvu, smirenje, uzdržavanje i preispitivanje sopstvenih postupaka.

O značaju ovog perioda i ulozi Presvete Bogorodice govori teolog Tamara Gajić, koja podseća da post ne treba svoditi na spisak dozvoljenih i zabranjenih namirnica.

Njeno „da“ promenilo je istoriju

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najvećih praznika posvećenih Bogorodici. Njime se obeležava njen odlazak sa ovog sveta i prelazak kod Sina, a njen život u hrišćanskom učenju ima posebno mesto.

"Presveta Bogorodica i ceo njen život značajan je zato što praktično sa njenim 'da' počinje istorija spasenja ljudskog roda. Ona je bila ta koja je u ime nas ljudi rekla Gospodu 'da' i svojom slobodnom voljom pristala da se Hristos začne i rodi iz nje. Zato je ona najveća među ženama", kaže Tamara Gajić za Blic Ženu.

Upravo njena slobodna odluka, smirenost i prihvatanje Božije volje predstavljaju osobine zbog kojih Bogorodica u hrišćanstvu nije uzor samo ženama, već svakom verniku.

Nije samo „ženski praznik“

Iako se Velika Gospojina u narodu neretko opisuje kao veliki ženski praznik, takvo određenje ne predstavlja suštinu njegovog verskog značenja.

Tamara Gajić ukazuje na to da hrišćanska poruka ne pravi takvu podelu među vernicima.

"U Svetom pismu stoji da nema više ni muškog ni ženskog, pred Bogom smo svi jedno - ljudi", objašnjava ona.

Zbog toga se značaj Presvete Bogorodice ne vezuje isključivo za majčinstvo ili položaj žene. Njena krotost, vera, istrajnost i spremnost da prihvati Božiju volju predstavljaju univerzalni hrišćanski ideal.

Jedan od najstrožih postova

Gospojinski post traje svega dve nedelje, ali je po pravilima uzdržanja veoma strog i često se poredi sa Vaskršnjim postom.

Tokom radnih dana tradicionalno se posti na vodi, dok posebnu pažnju privlači praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada je, prema pravilima posta, dozvoljena riba.

Ipak, smisao posta ne iscrpljuje se u jelovniku. Uzdržavanje od određene hrane trebalo bi da prati i uzdržavanje od loših misli, svađa, osuđivanja i svega što čoveka udaljava od duhovnog mira.

Šta ako se omrsite?

- To je samo jedna određena vrsta hrane koja se jede u jednom periodu. Znamo kuda nas vodi, kuda idemo, čemu nas uči ovaj post. Pogrešne su pretpostavke o postu, ljudi misle da je to nešto nemoguće. Kako da budeš bez mrsne hrane 40 dana? Naravno da je sve moguće, samo je potrebna dobra volja. Uvek ima malo krize, to je obično negde sredinom posta, a neki put je uopšte i nema. Dolazak želje za parčetom sira ili nekom mrvicom mrsne hrane je samo opomena da ne podležete tom iskušenju, a iskušenja mogu da budu i mnogo teža i gora nego što je to da li ćemo se omrsiti u dane kad je post - objasnio je sveštenik i istakao kako je post hranom samo "sredstvo" koji nam pomaže da postanemo jači i izborimo se sa većim iskušenjima.

- Suština je uzdržanje, bilo da je hrana posna ili mrsna, ne treba se prejedati ni posnom hranom. Kakav je post ako pojedeš 2 kg posne hrane? Koliko puta se desi da čovek jede i zna da je sit, a nastavlja da jede po inerciji. To je pogrešno. Kako se treba uzdržavati od prejedanja, tako je suština posta i uzdržavanje od loših misli i dela, smirivanje strasti i žudnji koje nemaju veze sa hranom - savetuje otac Radoslav.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)