Ova vrsta ogrevnog drveta najduže gori i dobro zagreva prostor: Mnogi baš to zaobilaze, a najbolje je

Iako je leto u punom jeku i većina ljudi razmišlja o odmoru i visokim temperaturama, za one koji se greju na drva pripreme za zimu već su počele. Drva se seku, cepaju i slažu, a mnogi već razmišljaju koju vrstu da nabave i koliko će im biti potrebno za celu sezonu.

Bukva i grab tradicionalno su među najtraženijim vrstama za ogrev, ali dobar izbor može biti i bagrem. Ovo tvrdo i gusto drvo, kada je pravilno osušeno, može dugo da gori i održava snažan žar.

Bagrem se lako pali, ali dugo drži toplotu

Dovoljno suv bagrem relativno se lako pali, brzo razvija visoku temperaturu i dugo održava žar. Zbog velike gustine ne daje samo kratkotrajan plamen, već može postepeno da oslobađa toplotu.

Ipak, vrsta drveta nije presudna. Mnogo važnije je da je ogrev dobro osušen. Suva bukva, na primer, može biti mnogo bolji izbor od vlažnog bagrema.

Vlažno drvo teže se pali, slabije sagoreva i stvara više dima, dok se deo energije troši na isparavanje vode. Zbog toga se dobija manje toplote, a za isti efekat potrebno je potrošiti više drva.

Bukva, grab i hrast ostaju među favoritima

Grab je veoma gust, dugo gori i stvara snažan žar, pa je omiljen kod onih koji žele da vatra što duže traje. Bukva je svojevrsni standard za ogrev jer ravnomerno gori i dobro zagreva prostor.

I hrast je kvalitetan izbor, naročito zbog dugog održavanja vatre i žara. Međutim, kao i kod drugih vrsta, pravilno sušenje je ključno.

Ogrev bi zato trebalo pripremiti dovoljno rano. Nakon cepanja drva treba složiti na mesto sa dobrim strujanjem vazduha i zaštititi ih od kiše. Ne treba ih potpuno zatvoriti nepropusnim materijalom, jer se tako može zadržavati vlaga.

Za efikasno sagorevanje poželjno je da sadržaj vlage bude oko 20 odsto ili manje.

Koliko drva će biti potrebno zavisi od kuće

Na potrošnju ne utiče samo vrsta drveta. Važni su veličina prostora, izolacija kuće, kvalitet prozora i vrata, vrsta peći, način loženja, spoljašnja temperatura i navike ukućana.

Veličina cepanica takođe pravi razliku.

Sitnije drvo brže se pali i pogodno je za početak loženja, dok veće i gušće cepanice duže održavaju temperaturu i žar. Zato se u praksi najčešće kombinuju različite veličine.

Ko planira da se i ove zime greje na drva ne bi trebalo da čeka prve hladne dane. Bez obzira na to da li bira bagrem, bukvu, grab ili hrast, najvažnije je da ogrev bude dobro osušen i pravilno uskladišten.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Radojko Vratonjić/Prenela: N.J)