"NIJE TO NUKLEARNA FIZIKA" Ovih 10 rečenica govore ljudi sa NISKIM IQ-om: U trenu odaju njihov NAČIN RAZMIŠLJANJA!

Inteligenciju odaje i sposobnost da se sasluša tuđe mišljenje, prizna sopstvena greška i preispituju llični stavovi. Ljudi koji se drže površnih tema, teško prihvataju kritiku i neretko prebacuju krivicu na druge često imaju niži IQ, dok su ubeđeni da znaju apsolutno sve.

Izdvojeno je 10 rečenica koje često izgovaraju ljudi koji ne mogu da se pohvale visokim IQ.

Reči brzo odaju da imaju sasvim pogrešan način razmišljanja, a i oslikavaju njihovu samouverenost i ubeđenost da su uvek u pravu, što svakako nije odraz inteligencije.

"Ja to već sve znam"

Potreba da se ostavi utisak da se sve zna nije znak otvorenosti i spremnosti za učenje. Inteligentni ljudi uglavnom nemaju problem da priznaju da nešto ne znaju i zainteresovani su da čuju različita mišljenja. Rečenica"Već sve znam“ ponekad više govori o potrebi da se bude u pravu nego o istinskom znanju. Osoba je može koristiti sa namerom da spreči drugu osobu da ponudi drugačije objašnjenje ili da pokaže da zna više o nekoj temi.

"Meni se to nikada nije desilo“

Sopstveno iskustvo nije uvek dokaz da nešto važi za svakoga. Međutim, neki ljudi donose zaključke o svima ostalima na osnovu onoga što su sami iskusili. I na tome se zaustavljaju. Zatim koriste frazu "Meni se to nikada nije desilo“ kao argument protiv tuđeg iskustva, kao da ono što se njima nije desilo, ne može biti istinito ni za druge.

"Oduvek sam to radio/la ovako“

Otpor prema promenama ne znači automatski da je neko manje inteligentan, ali tvrdoglavo odbacivanje novih informacija može da reemti lični razvoj. Fraza "Oduvek sam to radio ovako“ često služi kao odbrana od promena. Umesto da razmotre da li postoji bolji način od uobičajenog, pojedini ljudi više vole da se drže onoga što im je poznato jer je to lakše i bezbednije.

"Ne moram da dajem objašnjenja"

Ponos može da oteža priznavanje grešaka. Nekim ljudima je teško da se izvine čak i kada znaju da su pogrešili jer izvinjenje doživljavaju kao dokaz slabosti.

Pomenuta rečenica može biti način izbegavanja odgovornosti, ali može da bude i pokušaj postavljanja granica. U svakom slučaju, ako se takav stav ponavlja iznova i iznova, može da remeti međuljudske odnose.

"Čuo/la sam to negde“

U doba društvenih medija i ogromne količine informacija, nije uvek lako razlikovati činjenice od dezinformacija. Zbog toga "Čuo/la sam to negde“ nije dovoljan argument, posebno kada se koristi kao potvrda ozbiljne tvrdnje.

Ljudi koji prihvataju informacije bez provere izvora lako mogu poverovati u lažne tvrdnje. Studija istraživačkog centra Pju pokazuje da prosečno 72 procenta odraslih u 25 zemalja smatra širenje lažnih informaciaj velikom pretnjom.

"Ne vidim svrhu“

Radoznalost i spremnost za učenje često znače da ćemo se potruditi da razumemo nešto što nam u početku nije zanimljivo ili korisno. Fraza "Ne vidim svrhu“ može biti potpuno legitimna kada neko zaista ne vidi svrhu aktivnosti. Međutim, ako se koristi za automatsko odbacivanje svega novog, može postati prepreka učenju i ličnom razvoju, piše YourTango.

"Bez uvrede, ali...“

Izraz "Bez uvrede“ često dolazi neposredno pre komentara koji bi mogao da bude neprijatan ili uvredljiv. Moguće je biti iskren i direktan, a da ne budete nepotrebno grubi, ali neki ljudi koriste svoju "rutalnu iskrenost“ kao izgovor za način na koji razgovaraju sa drugima.

Profesor Džejson Vajting to objašnjava na sledeći način: "Kada počne svađa i neko tvrdi da je 'brutalno iskren', verovatno je više brutalan nego iskren. Grubost može izgledati kao iskrenost, ali je verovatnije da je u pitanju samo zloba".

"Nije to nuklearna fizika“

Ovaj izraz se često koristi kada neko želi da naglasi da nešto nije previše komplikovano. Problem nastaje kada se omalovažava osoba koja nešto ne razume ili joj je potrebna pomoć. Neko ko se oseća superiorno može da upotrebi ovaj izraz da pokuša da pokaže da je određeni problem jednostavan i da bi svi trebalo da budu u stanju da ga razumeju. Umesto da pomogne drugima, time stvara utisak superiornosti.

"Znam da sam u pravu“

Samopouzdanje nije isto što i ubeđenje da nikada ne možemo biti pogrešni. Osoba koja ponavlja "Znam da sam u pravu“ bez obzira na argumente pokazuje da nije spremna da razmotri drugačiju perspektivu. Takav stav može otežati svaku diskusiju jer cilj nije da se dođe do najboljeg zaključka, već da se pobedi u razgovoru po svaku cenu.

„Nisam uradio/la bilo šta loše"

Svako može da napravi greške, a spremnost da se to i prizna je važna za kvalitetne odnose. Problem se javlja kada osoba odbija da prizna grešku čak i nakon što joj se predstave jasni dokazi. Rečenica "Nisam uradio/la bilo šta loše“ tada može poslužiti kao način da se izbegne odgovornost.

Priznavanje greške ne znači slabost već spremnost da se kaže "pogrešio/la sam“, što je znak da neko može da preispita svoje postupke i da uči iz njih.

Bonus video

(Espreso/Žena)