nije se završilo kao u bajci
Sa 3 godine je dali u HRANITELJSKU PORODICU, kad je upoznala majku PRETRNULA! Potraga za korenima iz NOĆNIH MORA
Dona je u hraniteljsku porodicu došla kada je imala samo tri godine, a sa pet je zvanično usvojena
Potraga za biološkim roditeljima za mnoge usvojene osobe predstavlja životni cilj i nadu u emotivno olakšanje. Međutim, za Donu iz Edinburga taj korak doneo je bolno otrežnjenje, neočekivane strahove i istinu koja ju je proganjala godinama. Kada je i sama postala majka, suočila se sa jezivim, ali potpuno stvarnim strahom – da će joj neko oduzeti sopstveno dete.
Dona je u hraniteljsku porodicu došla kada je imala samo tri godine, a sa pet je zvanično usvojena. Iako je odrastala uz ljude koji su joj pružili svu ljubav i podršku, unutrašnji nemir i želja da sazna odakle potiče naveli su je da sa 19 godina krene u potragu za ženom koja ju je rodila.
– Bila sam označena kao problematično dete. Moja mama i tata bili su najbolji roditelji koje sam mogla da poželim, ali, kao i svakom drugom usvojenom detetu, bilo mi je važno da znam odakle dolazim. Sa 19 godina mama i tata su mi pomogli da pronađem ženu koja me je rodila. Upoznala sam je i, što se mene tiče, to je bilo dovoljno. Tu sam stavila tačku – ispričala je Dona u svojoj ispovesti
Međutim, pravi emotivni rolerkoster usledio je godinama kasnije, kada je Dona osnovala sopstvenu porodicu. Trenutak kada je prvi put ostala u drugom stanju probudio je u njoj duboke strahove koje ranije nije mogla ni da zamisli.
– Udala sam se i ostala trudna sa svojim prvim detetom. Strah da će mi neko oduzeti bebu bio je potpuno stvaran, jer sam i sama bila usvojena. Nakon rođenja trećeg deteta odlučila sam da ponovo pokušam da stupim u kontakt sa ženom koja me je rodila, ali bez uspeha. Uvek sam nailazila na odbijanje – ispričala je Dona.
Polubraća i polusestre nikada je nisu prihvatili
Pokušaj da ponovo izgradi odnos sa biološkom majkom i njenom drugom decom doneo joj je novo razočaranje. Umesto toplog porodičnog dočeka, Dona je naišla na hladan zid odbijanja, a njena polubraća i polusestre nikada je nisu prihvatili.
– Poenta je sledeća: imala sam najbolju moguću porodicu, a "druga strana" nije bila ni približno onakva kakvu sam zamišljala. Iako mi je bilo važno da saznam odakle potičem, to mi nikada nije donelo ništa više od odgovora na to pitanje. Upoznala sam njenu drugu decu, ali to nije dobro prošlo. Nikada me nisu zaista prihvatili kao svoju sestru – ispričala je Dona.
Težak životni udarac u samo devet meseci
Nakon toga, život joj je zadao najteže udarce. U razmaku od samo devet meseci ostala je bez oba usvojitelja – jedinih roditelja koje je istinski smatrala svojima. Nedugo potom preminula je i njena biološka majka, a Dona je donela odluku da biološkog oca nikada neće tražiti.
– Izgubila sam oba roditelja u razmaku od devet meseci, a oko godinu dana kasnije preminula je i žena koja me je rodila. Nikada nisam upoznala, niti osećam potrebu da upoznam, svog biološkog oca. U miru sam s tim što me ta porodica nije želela, jer sam već imala sve što mi je bilo potrebno, i više nego što sam mogla da poželim – istakla je Dona.
Danas, sa vremenske distance, Dona želi da njena priča posluži kao otrežnjujuća poruka svima koji veruju da potraga za biološkim korenima automatski donosi srećan kraj.
– Zanimljivo je koliko svaka usvojena osoba drugačije doživljava svoje iskustvo i koliko nemaju svi sreću da odrastaju uz najbolje moguće roditelje. Samo sam želela da ispričam svoju priču i da svako ko traga zapamti: možda neće pronaći bajku kojoj se nada – zaključila je Dona.
Bonus video: