POPADALI REKORDI
Ovakvo leto NIJE VIĐENO poslednjih 11 godina! Jul doneo najvišu temperaturu IKADA ZABELEŽENU, naučnici UPOZORAVAJU
Prema detaljnoj analizi milijardi podataka iz klimatskog modela ERA5 programa Kopernikus, čak 33 zemlje zabeležile su najtopliji jul od početka merenja
Prošli mesec doneo je najvišu prosečnu temperaturu ikada zabeleženu u zapadnoj Evropi, uz zabrinjavajuće podatke o vlažnosti zemljišta, saopštio je Kopernikus. Područja u kojima živi oko 900 miliona ljudi imala su najtopliji jul od početka merenja, uključujući Sahel, Centralnu Ameriku, Francusku i Španiju.
Oko 900 miliona ljudi širom sveta živelo je u područjima koja su tokom jula 2026. zabeležila najviše temperature za taj mesec od početka merenja, uključujući Sahel, Centralnu Ameriku, Francusku i Španiju, pokazala je analiza podataka Kopernikusa koju je sproveo AFP.
Prema detaljnoj analizi milijardi podataka iz klimatskog modela ERA5 programa Kopernikus, čak 33 zemlje zabeležile su najtopliji jul od početka merenja.
Zapadna Evropa imala je najtopliji period jun i jul od početka merenja, dok klimatske promene doprinose istorijski toplom letu obeleženom vrućinama, sušom i požarima širom regiona, saopštila je u ponedeljak služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena.
Pogođeno 120 miliona Evropljana
Gotovo 120 miliona Evropljana živi u područjima u kojima je jul 2026. bio najtopliji od početka merenja.
Rekordne temperature bile su koncentrisane na jugu Velike Britanije, zapadu Francuske i severu i istoku Španije.
U Francuskoj su prosečne temperature bile za 3,8 stepeni Celzijusa više od proseka za period od 1991. do 2020. godine, koji se koristi kao referentni period, iako je i on već znatno topliji od predindustrijske klime iz perioda od 1850. do 1900. godine.
Francuska i Španija zabeležile su i rekordne nivoe suše, što je doprinelo razbuktavanju razornih šumskih požara.
Ogroman požar zahvatio je gotovo 42.000 hektara i primorao više od 220.000 ljudi na evakuaciju u francuskom departmanu Žironda krajem jula.
Istovremeno, najveći požar u novijoj istoriji Španije zahvatio je gotovo 44.000 hektara u provinciji Avila, u blizini Madrida.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a prva dva meseca leta obeležili su uzastopni toplotni talasi, ekstremno visoke temperature i izrazito sušni uslovi.
Od početka velikih vrućina u maju zabeleženi su brojni požari, dugotrajna suša i novi nacionalni temperaturni rekordi širom regiona, a očekuju se i hiljade smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama.
Na globalnom nivou, 2026. je za sada treća najtoplija godina, iza 2024. i 2025, pokazuju klimatski podaci. Međutim, do kraja godine situacija još može da se promeni.
Služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da je prosečna temperatura u zapadnoj Evropi tokom juna i jula iznosila 21,62 stepena Celzijusa, čime je premašen rekord za isti period iz 2022. godine.
Prema navodima naučnika, sve je veća mogućnost da 2026. do kraja godine premaši 2024. kao najtoplija godina od početka merenja ili da joj se barem približi. Razlog je kombinovano dejstvo ubrzanog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima i izuzetno snažnog El Ninja, periodičnog zagrevanja delova Tihog okeana koje utiče na promene temperature širom sveta.
Sahel za 2 stepena topliji od proseka
Gotovo 400 miliona od približno 900 miliona ljudi koji žive u pogođenim područjima nalazi se u Africi, prvenstveno u regionu Sahela.
Deset zemalja u tom području oborilo je svoje mesečne temperaturne rekorde za jul, uključujući Mauritaniju, Niger i Burkinu Faso na zapadu, kao i Sudan, Keniju i Etiopiju na istoku.
Temperaturna odstupanja i anomalije u zemljama blizu ekvatora obično su manje nego u područjima sa umerenom klimom.
Ipak, zemlje poput Čada i Sudana zabeležile su tokom jula temperature koje su bile više od dva stepena Celzijusa iznad proseka za period od 1981. do 2010. godine.
Epizode ekstremnih vrućina postale su gotovo deset puta verovatnije od 2015. godine, upozorili su u januaru naučnici iz mreže World Weather Attribution (WWA), pripisujući ovaj porast klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima.
Zemlje Sahela spadaju među najugroženije kada je reč o porastu temperatura, dok se mnoge od njih već suočavaju sa oružanim sukobima, nesigurnošću u snabdevanju hranom i široko rasprostranjenim siromaštvom.
Rasprostranjena suša
Nivo vlage u zemljištu bio je „značajno niži“ nego u julu 2022. godine, kada je zapadnu Evropu pogodila prethodna velika suša, naveo je Kopernikus.
„Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju temperaturne ekstreme, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno pojačavaju“, rekla je Samanta Berdžes iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji upravlja programom Kopernikus.
Veoma sušni uslovi zabeleženi su tokom jula u zemljama zapadne i centralne Evrope, uključujući Francusku, Španiju, Austriju i Mađarsku, ali i Veliku Britaniju, Irsku i deo Islanda.
Vodostaji i protoci reka bili su neuobičajeno niski, a posebno su pogođene Sena, Rajna i Dunav. U nekoliko evropskih zemalja posledice su se osetile u transportu, navodnjavanju i proizvodnji energije.
Ovakvi vreli i sušni uslovi bili su pogodni i za izbijanje požara, a naučnici upozoravaju da klimatske promene povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih uslova pogodnih za nastanak i širenje požara u Evropi.
Francuska i Španija ovog leta borile su se sa nekim od najtežih požara kojih se stanovništvo seća, dok su ozbiljni požari zabeleženi i u drugim delovima Evrope, kao i na severozapadu Sjedinjenih Država i u Kanadi.
Poslednjih 11 godina najtoplije u istoriji merenja
Na globalnom nivou, prošli mesec bio je izjednačen kao drugi najtopliji jul od početka merenja, sa prosečnom temperaturom vazduha pri površini Zemlje koja je bila 1,47 stepeni Celzijusa viša od predindustrijskog proseka za period od 1850. do 1900. godine, saopštio je Kopernikus.
Poslednjih 11 godina bile su najtoplije od početka merenja, a „tokom našeg života, a vrlo verovatno ni tokom postojanja naše civilizacije, nismo videli ovako toplu klimu“, rekao je Buontempo.
„A glavni pokretač ovog zagrevanja, kao što znamo, jesu gasovi sa efektom staklene bašte“, rekao je.
Okeani apsorbuju najveći deo viška toplote nastalog usled emisija ugljenika koje potiču od ljudskih aktivnosti i zbog toga imaju ključnu ulogu u regulisanju klime.
Toplija mora mogu da izazovu niz štetnih posledica širom planete, uključujući snažnije oluje i obilnije padavine, kao i izbeljivanje koralnih grebena.
Kopernikus svoja merenja zasniva na milijardama satelitskih i meteoroloških podataka prikupljenih na kopnu i moru, a njegova baza podataka seže do 1940. godine.
Bonus video: