SUTRA JE POSLEDNJI LJUTI SVETAC, A 2 STVARI TREBA DA ISPOŠTUJETE! Posebno su važne za VOZAČE jer se veruje da...

Sveti Pantelejmon jedan je od svetitelja kome se vernici posebno obraćaju za zdravlje, a u narodnoj tradiciji njegov dan prati čitav niz zanimljivih običaja i verovanja. Iako u crkvenom kalendaru nije označen crvenim slovom, u pojedinim krajevima Srbije ovaj praznik se veoma poštuje i smatra danom kada treba izbegavati težak rad.

Sveti Pantelejmon poznat je kao veliki iscelitelj i zaštitnik bolesnih, lekara i svih koji pomažu drugima. Zbog toga se vernici na njegov dan posebno mole za zdravlje, a u pojedinim mestima čuvaju se i stari običaji povezani sa lekovitom vodom, putovanjima i započinjanjem novih poslova. Svake godine, ovog sveca slavimo 9. avgusta uz zanimljive običaje.

Ko je bio Sveti Pantelejmon?

Sveti Pantelejmon rođen je na prostoru današnje Turske, u porodici bogatog neznabošca Evstorgija i hrišćanke Evule. Na rođenju je dobio ime Panteleon, koje se tumači kao "lav u svemu". Kasnije je, nakon što je prihvatio hrišćanstvo, dobio ime Pantelejmon, u značenju "samilosni".

Još kao mladić posvetio se medicini i učio od poznatog lekara Efrosina. Tokom života upoznao je starca Ermolaja, hrišćanina koji je zbog svoje vere bio progonjen. Od njega je upoznao hrišćansko učenje, nakon čega je odlučio da svoj život posveti veri i pomaganju drugima.

Prema hrišćanskom predanju, Pantelejmon je kao lekar pomagao mnogim ljudima, a lečio je i one kojima drugi lekari nisu mogli da pomognu. Posebno se pamti priča o slepom čoveku koga je, kako se veruje, izlečio silom Hristovog imena.

Njegova dela i vera privukli su veliku pažnju, ali i zavist. Zbog toga je izveden pred cara Maksimijana, pred kojim se otvoreno izjasnio kao hrišćanin. Car je naredio da ga muče, ali je prema predanju svetitelj tokom muka ostajao nepokolebljiv.

Na kraju je osuđen na smrt. Kada je dželat zamahnuo mačem, oružje se, prema predanju, polomilo o svetiteljev vrat. Pantelejmon je tada završio molitvu i sam rekao dželatu da izvrši kaznu. Postradao je 304. godine.

Zašto se Sveti Pantelejmon smatra zaštitnikom lekara i bolesnih?

Sveti Pantelejmon vekovima se poštuje kao svetitelj koji je svoj život posvetio lečenju i pomaganju ljudima. Zbog toga mu se vernici obraćaju kada mole za zdravlje, a posebno mu se mole bolesnici i oni koji se brinu o njima.

Lekari i farmaceuti ga takođe poštuju kao velikog hrišćanskog uzora. Iako je esnafska slava zdravstvenih radnika Sveti Kozma i Damjan, Sveti Pantelejmon zauzima posebno mesto u tradiciji povezanoj sa medicinom.

Njegove mošti danas se čuvaju u više pravoslavnih svetinja. Glava svetitelja nalazi se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, dok se deo moštiju čuva i u manastiru Hilandar.

Zašto ga narod naziva "ljutim svecem"?

U narodnoj tradiciji Sveti Pantelejmon ubraja se među "ljute svece", iako ovo nije crkvena kategorija. Uz njega se u narodnim verovanjima često pominju Ognjena Marija, Sveti Ilija i Blaga Marija.

Zbog toga se veruje da na njegov dan ne bi trebalo obavljati teške fizičke poslove, naročito radove u polju, domaćinstvu ili na građevini. U pojedinim selima u Srbiji Sveti Pantelejmon se obeležava i kao zavetina, odnosno kao praznik celog sela. Na taj način ljudi se okupljaju na molitvi i uzdržavaju od težih radova.

Ipak, postoji i drugačije verovanje - da je upravo ovaj dan dobar za početak novog posla. Prema narodnom predanju, ono što se započne na Svetog Pantelejmona može biti uspešno i berićetno.

Običaji i verovanja za Svetog Pantelejmona

Jedan od najpoznatijih običaja vezan je za molitvu za zdravlje. Vernici se na ovaj dan obraćaju svetitelju, posebno kada mole za ozdravljenje svojih bližnjih.

U krajevima gde postoje izvori posvećeni Svetom Pantelejmonu, ljudi su tradicionalno odlazili po vodu kojoj se pripisivala lekovitost. Na pojedinim mestima vernici su se umivali osvećenom vodom, naročito kada su se molili za zdravlje očiju.

U narodnoj tradiciji sačuvano je i verovanje da su se deca umivala vodom u koju su potapani cveće ili trava sa crkvene liturgije, uz želju da ih kroz život prati zdravlje i "bistar pogled".

Uoči praznika u nekim mestima organizovane su molitve i litije, dok su vernici palili sveće i prinosili darove u znak zahvalnosti za pomoć i zaštitu.

Da li se na Svetog Pantelejmona sme raditi?

Prema narodnom običaju, na ovaj dan trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove. Posebno se to odnosi na naporan rad u polju i druge poslove koji zahtevaju veliki fizički napor.

Ipak, važno je razlikovati crkveno učenje od narodnih običaja i verovanja. To što Sveti Pantelejmon nije označen crvenim slovom znači da zabrane rada koje se mogu čuti u narodu nisu isto što i crkvena zabrana.

Upravo zato se ovaj dan pre svega može provesti u molitvi, miru i zahvalnosti, uz poštovanje svetitelja i njegovog života.

Veruje se da je Sveti Pantelejmon dobar zaštitnik na putu

U pojedinim krajevima postoji i verovanje da je Sveti Pantelejmon zaštitnik putnika. Zbog toga neki vernici smatraju da je njegov praznik dobar trenutak za polazak na put.

Vozači koji ga poštuju ponekad u automobilu drže njegovu ikonu, verujući da će ih svetitelj čuvati tokom putovanja. Kao i druga narodna verovanja, i ovo treba posmatrati u okviru tradicije, dok se zaštita u saobraćaju pre svega podrazumeva kroz odgovornu vožnju i poštovanje pravila.

Jedan običaj posebno se vezuje za početak novih poslova

Za Svetog Pantelejmona vezano je i zanimljivo verovanje da je njegov dan povoljan za započinjanje novih poslova. Narod kaže da ono što se tada započne može biti uspešno i doneti berićet.

Malo je porodica koje Svetog Pantelejmona imaju kao krsnu slavu, pa je sa tim povezano još jedno zanimljivo verovanje. Ako se dvojica svečara koji slave ovog svetitelja sretnu u crkvi sa slavskim kolačem, trebalo bi da jedan drugom čestitaju slavu i izljube se, jer se veruje da su najverovatnije rođaci.

Bez obzira na narodna verovanja, suština praznika ostaje vezana za ličnost svetitelja koji je čitav svoj život posvetio veri, lečenju i pomoći drugima. Zato je Sveti Pantelejmon za mnoge vernike pre svega simbol milosrđa, istrajnosti i nade u ozdravljenje.

(Espreso/ona.telegraf/prenela PV)