"KAD JE SHVATILA DA DOLAZI NJEN KRAJ...": Ovo su bile POSLEDNJE REČI Done Ares! Evo šta je tražila od majke

Pre devet godina, 2. oktobra 2017. godine u 40. godini preminula je Azra Kolaković, poznatija kao Dona Ares.

Tokom tri godine lečenja otvoreno je govorila o strahu, iscrpljenosti, promenama koje je bolest donela, ali i o potrebi da se svakog dana pronađe razlog za novi korak. Čak i kada joj je bilo najteže, trudila se da ohrabri svoje najbliže, a njena majka Ajka kasnije je pričala koliko je upravo njena ćerka bila ta koja je porodici davala snagu.

Njene poslednje godine ostale su upamćene ne samo po bolesti, već i po ogromnoj želji da živi, stvara i ostane u kontaktu sa ljudima koji su je voleli

Dona Ares do poslednjeg dana nije skrivala kroz šta prolazi

Pevačica je javno govorila o svom zdravstvenom stanju i iskušenjima kroz koja je prolazila tokom lečenja. Nije pokušavala da predstavi svoju borbu lepšom nego što jeste, već je sa pratiocima delila i one trenutke kada je bilo teško.

"Još uvek sam dobro!!! Podnošljivo je, iako već osećam i vidim, uostalom, kako polako bledim", napisala je jednom prilikom.

Uprkos svemu, nije odustajala od komunikacije sa publikom. Samo pet dana pre smrti objavila je fotografiju iz perioda pre bolesti, uz poruku koja je pokazala koliko joj je bilo važno da se obrati svojim pratiocima.

"Voli vas vaša Dona Ares", napisala je tada.

"Sve je sama prihvatila": Majka Ajka otkrila koliko je Dona bila jaka

Nakon Donine smrti, njena majka Ajka govorila je o poslednjim mesecima koje su provele zajedno. Pevačica je tada bila kod majke, a prijatelji i kolege često su joj dolazili u posetu.

Ajka je posebno isticala snagu koju je njena ćerka pokazivala čak i onda kada joj je bilo najteže.

"Sve je sama prihvatila, možeš da zamisliš koja je to snaga bila. Govorila je da joj je samo jedan dan, ona bi ustala i nešto uradila, zapisala nešto. Otvorila se poslednjih šest meseci pred smrt, sve je iz sebe izbacila što ju je tištilo. Očistila je dušu, preuzela sam njen teret", rekla je Donina majka.

Za Ajku je gubitak ćerke bio bol sa kojim je morala da nauči da živi. Kako je kasnije pričala, nije želela da pred Donom pokazuje suze, jer je pevačica insistirala na snazi čak i u najtežim trenucima.

"Ona nije plakala, pa ne ide da i ja pred bolesnikom plačem. Danas svoje suze ne krijem, osmehom ih pokrijem. Dona dok je bila živa, rekla mi je da ne smem plakati pred svima. Ali, nikada neću biti dobro, pola je tuga, pola je normalan život", ispričala je Ajka.

Posle Donine smrti, njena majka morala je da promeni život

Nakon gubitka ćerke, Ajka je shvatila da više ne može da ostane u sredini u kojoj je svaki ugao podseća na Donu. Ulice rodnog mesta postale su joj previše teške, pa je odlučila da se preseli u Švajcarsku.

Tamo je provela dve i po godine, a promenu sredine opisala je kao deo sopstvenog oporavka.

"Morala sam da se preselim, inače ne bih izdržala. Promena sredine me je spasla. Otišla sam u Švajcarsku i tamo provela dve i po godine. Novi ljudi, šetnje, parkovi, šume, mir, tišina, obilazak mnogih gradova...", pričala je Ajka.

Ipak, kako je naglašavala, tuga nije nestala. Naučila je samo da živi sa njom.

"To je samo deo tzv. terapije, jer izgledaš kao normalna, a 'podeljena' si ličnost, izgledaš normalno, a nisi normalan", iskreno je govorila Donina majka.

Posebno joj je pomagalo sećanje na ćerku i na ono što joj je govorila pred kraj života.

"Morala sam naći pomoć psihijatra, koji mi je i veliki prijatelj. Kad prođe period teške tuge od dve, tri godine, rekao mi je da moram živeti sa lepim uspomenama. Nekada prođem normalno pored uspomena, a nekad me režu kao mač. Ali, ona nikada ne bi volela da ja izgubljena hodam i to mi je zvezda vodilja, kako se ona borila", rekla je Ajka.

Njene poslednje poruke porodica i danas pamti

Ajka je govorila i o tome da je Dona, kada je shvatila da joj se život bliži kraju, svojim najbližima ostavila jednu od najvažnijih poruka.

"Kada je shvatila da dolazi njen kraj i da ne može dalje, nama koji smo ostali iza nje očitala je lekciju i poručila: 'Do poslednjeg trena morate biti jaki, boriti se svakog dana iz početka.' Naravno, mi se trudimo da ispunimo njenu želju."

Upravo ta rečenica za njenu majku ostala je jedna od najvećih uspomena na ćerku. Umesto da se prepusti strahu, Dona je do poslednjih dana pokušavala da ohrabri one oko sebe.

Njena porodica danas posebnu utehu pronalazi u činjenici da je iza sebe ostavila muziku koja nastavlja da živi.

Pesme Done Ares nastavile su život i posle njene smrti

Dona Ares ostala je upamćena po brojnim pesmama, a neke od njih nastavile su da žive i kroz izvođenja drugih pevača.

Posebnu pažnju privukla je pesma "To mi nije trebalo". Kada je Dženan Lončarević počeo da je izvodi po beogradskim klubovima i splavovima, mnogi su prepoznavali stihove, ali nisu odmah znali ko je originalni izvođač.

Takvi trenuci pokazali su da Donina muzika nije nestala zajedno sa njom. Naprotiv, pesme su nastavile da pronalaze put do novih slušalaca, dok su ih oni koji su je pratili tokom karijere doživljavali kao deo njenog trajnog nasleđa.

Za njenu majku upravo je to jedna od najvećih uteha - što pesme mogu da sačuvaju uspomenu na njenu ćerku i podsete ljude na ženu koja je, uprkos teškoj bolesti, do poslednjeg trenutka pokušavala da ostane jaka.

Dona Ares preminula je 2. oktobra 2017. godine, ali njena priča nije završena tog dana. Ostala je u pesmama, uspomenama porodice, prijatelja i publike, ali i u poruci koju je svojim životom ostavila - da se i onda kada je najteže treba boriti iz dana u dan.

(Espreso/ona.telegraf/Stil/prenela PV)