Stiže zima koja bi mogla sve da iznenadi: Uticaj dva okeana menja prognoze za Evropu i Balkan, evo šta se sprema

Najnovije sezonske meteorološke prognoze ukazuju da bi predstojeća zima u Evropi mogla biti znatno drugačija od prosečne. Razlog za to leži u istovremenom razvoju dva snažna klimatska fenomena, Super El Ninja u Tihom okeanu i pozitivne faze dipola Indijskog okeana, čije zajedničko delovanje može značajno uticati na atmosfersku cirkulaciju širom severne hemisfere.

Dok Super El Ninjo nastavlja ubrzano da jača i prema pojedinim prognozama mogao bi da bude među najsnažnijim ikada zabeleženim, u Indijskom okeanu razvija se pozitivni dipol, pojava koja označava izraženu razliku u temperaturi mora između njegovog zapadnog i istočnog dela. U takvim uslovima zapadni deo okeana je topliji od proseka, dok je istočni hladniji, što menja kretanje vazdušnih masa i utiče na vremenske prilike daleko izvan tropskih predela.

Meteorološki modeli pokazuju da bi upravo kombinacija ova dva fenomena tokom jeseni i zime mogla da preusmeri mlazne struje iznad severne hemisfere i promeni putanje ciklona.

Za Evropu to znači da će atlantski uticaj verovatno biti izraženiji nego prethodnih godina. Prema trenutnim prognozama, nad južnim delovima kontinenta i Sredozemljem češće bi mogao da dominira povišen vazdušni pritisak, dok bi severozapad Evrope bio pod uticajem ciklona koje bi donosile česte padavine i vetrovito vreme.

U većem delu Evrope temperature bi tokom zime mogle biti iznad višegodišnjeg proseka. Hladni prodori sa severa bili bi ređi i kraće bi trajali, pa bi sneg uglavnom bio rezervisan za sever kontinenta, severoistočne oblasti i planinske predele centralne Evrope. Ipak, meteorolozi upozoravaju da to ne znači da neće biti zimskih epizoda, jer pojedini prodori hladnog vazduha i cikloni i dalje mogu doneti sneg i u nižim predelima.

Kada je reč o Balkanu, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, trenutni sezonski modeli ukazuju na veću verovatnoću za topliju zimu od proseka. Padavine bi mogle biti češće nego prethodnih sezona, naročito tokom prolaska atlantskih ciklona, ali bi duži i stabilni hladni periodi bili manje verovatni.

Za Srbiju to znači da bi prosečna temperatura tokom zime mogla biti viša od uobičajene, dok bi sneg u nižim predelima mogao biti ređa pojava i kraće se zadržavati. Planinski krajevi će, kao i obično, imati najveće šanse za formiranje stabilnijeg snežnog pokrivača.

Ipak, meteorolozi naglašavaju da sezonske prognoze ne predstavljaju detaljnu vremensku prognozu za određeni dan ili sedmicu, već pokazuju kakvi vremenski obrasci imaju najveću verovatnoću da preovladaju tokom tromesečnog perioda. Zbog toga su i dalje mogući kraći talasi veoma hladnog vremena, kao i intenzivne snežne padavine, čak i tokom zime za koju se prognozira da će u proseku biti toplija.

U narednim mesecima biće jasnije da li će Super El Ninjo zaista dostići rekordnu snagu i u kojoj meri će zajedno sa pozitivnim dipolom Indijskog okeana uticati na vremenske prilike u Evropi, regionu i Srbiji tokom zime 2026/2027.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/TM)