KARDIOLOG OTKRIO ŠTA SE DESI SA KRVNIM PRITISKOM KAD SEDITE NA VRUĆINI! I uopšte nije dobra vest

Iznenadni pad krvnog pritiska uzrokovan visokim temperaturama može biti jednako opasan po srce i život kao i njegov nagli skok.

Kardiolog otkriva suptilne signale srca koje vapi za pažnjom po vrućini - često liče na nedostatak kondicije: Vreli dani izazvali talas infarkta i kolapsa

Kada se razmišlja o zdravlju srca, uglavnom je fokus na stvarima koje možemo da kontrolišemo - šta jedemo, koliko treniramo, kako spavamo ili se nosimo sa stresom. Možemo da se hranimo savršeno, redovno treniramo i izbegavamo stres, ali protiv ekstremnih vrućina srce vodi potpuno drugačiju borbu.

Spoljašnje temperature direktno diktiraju rad krvnih sudova, a letnje vrućine donose rizik o kom se retko govori u kontekstu prevencije. Dok se godinama pričalo o opasnostima visokog pritiska, boravak na letnjoj žezi pokreće reakciju koja obara krvni pritisak na opasno nizak nivo.

Kardiolog objašnjava u nastavku kako boravak napolju tokom vrućina menja dinamiku krvnog pritiska i rad celog kardiovaskularnog sistema.

Širenje krvnih sudova: Zašto toplota obara pritisak?

Visoke spoljne temperature stvaraju enorman pritisak na rad srčanog mišića

Većina ljudi retko razmišlja o tome kako letnje temperature utiču na cirkulaciju, ali veza je direktna i fiziološki izuzetno snažna. Doktorka Nika Goldberg, kardiolog u zdravstvenoj ustanovi Langon Univerziteta u Njujorku, objašnjava da duži boravak na suncu i vrućini dovodi do nepredviđenog pada krvnog pritiska, što može biti opasno.

- Kada se telo previše zagreje, krvni sudovi se prirodno šire (vazodilatacija) kako bi oslobodili toplotu i ohladili organizam. To dovodi do smanjenja krvnog pritiska, posebno ukoliko dođe do dehidracije usled pojačanog znojenja - objašnjava dr Goldberg.

Iako mnogi smatraju da je niži pritisak uvek dobra vest, kada do naglog pada pritiska dođe usled visokih temperatura, to postaje ozbiljan rizik po zdravlje.

Reakcija organizma i prvi simptomi

Jačina i brzina kojom će pritisak pasti ne reaguju isto kod svakog čoveka. Individualni faktori poput telesne težine, opšte kondicije i nivoa hidriranosti igraju veliku ulogu u tome kako će telo podneti vrućinu.

- Neki ljudi mogu osećati jaku vrtoglavicu ili ošamućenost, posebno pri naglom ustajanju iz sedećeg položaja ili nakon dužeg boravka na suncu - dodaje dr Goldberg.

Dodatno opterećenje: Telo se bori da se ohladi

Pored pada pritiska, visoke spoljne temperature stvaraju enorman pritisak na rad srčanog mišića. Srce mora da kuca znatno brže i jače kako bi potisnulo krv ka površini kože i omogućilo hlađenje tela.

Kao rezultat ovog procesa:

Puls se drastično ubrzava, čak i pri obavljanju rutinskih, lakih aktivnosti.

Znojenjem se gubi velika količina tečnosti i esencijalnih elektrolita (natrijum, kalijum), što smanjuje ukupnu zapreminu krvi u cirkulaciji.

Smanjena zapremina krvi dodatno otežava srcu da efikasno pumpa kiseonik do vitalnih organa.

Kod osoba koje već boluju od kardiovaskularnih oboljenja, ove promene mogu brzo da izazovu ozbiljne simptome poput bolova u grudima, kratkog daha ili gubitka svesti.

Šokantni podaci naučnih studija: Svaki stepen povećava rizik

Ekstremna toplota nije samo neprijatnost - ona može imati i fatalne posledice. Naučna studija, objavljena 2024. godine u časopisu Američkog udruženja za srce "Circulation Research", potvrdila je jasnu korelaciju između toplotnih talasa i stope smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja.

Podatak iz istraživanja: Naučnici su utvrdili da sa svakim povećanjem temperature za samo 1 stepen iznad prosečnih letnjih vrednosti, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti raste za čak 2,1 odsto.

Ko je u najvećem riziku tokom letnjih vrućina

Doktorka Goldberg ističe da određene grupe stanovništva moraju da primenjuju posebne mere opreza tokom toplih meseci. U visoko rizične grupe spadaju:

Osobe sa već postojećim dijagnozama srčanih oboljenja.

Osobe sa prirodno niskim krvnim pritiskom (hipotenzijom).

Pacijenti koji imaju gojaznost, dijabetes ili hroničnu bolest bubrega.

Nagli pad pritiska usled vrućine predstavlja ozbiljan udar na kardiovaskularni sistem

- Starije osobe su u posebno velikom riziku jer njihov centar za termoregulaciju u mozgu ne funkcioniše uvek efikasno, pa često ne prepoznaju rane znake dehidracije i toplotnog udara - naglašava za portal "Parade" dr Nika Goldberg.

Dodatno treba voditi računa o uticaju vrućine na redovnu terapiju. Lekovi poput diuretika (za izbacivanje tečnosti) ili specifičnih lekova za krvni pritisak mogu znatno da ubrzaju proces dehidracije i otežaju telu prilagođavanje na visoke spoljne temperature.

Preporuke kardiologa: Kako se zaštititi od toplotnog udara

Da bi se izbegle opasne komplikacije, dr Goldberg savetuje da se težište stavi na pravovremenu prevenciju i dobru pripremu pred izlazak iz kuće:

Planirati obaveze: Boravak napolju i fizičke aktivnosti organizovati isključivo tokom hladnijih delova dana (rano ujutru ili kasno uveče).

Neprekidna hidratacija: Piti vodu redovno, pre nego što se uopšte oseti žeđ.

Adekvatna garderoba: Nositi laganu, široku odeću svetlih boja napravljenu od prirodnih materijala.

Pauze u hladu: Praviti redovne pauze u klimatizovanim ili dobro zasenčenim prostorijama.

- Ukoliko imate dijagnostikovano oboljenje srca ili drugu hroničnu dijagnozu, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom o eventualnom prilagođavanju letnje terapije i svakodnevnih rutina tokom toplotnih talasa - savetuje dr Goldberg.

(Espreso/Blic/prenela PV)