Ovo je najmoćnije piće za paklene vrućine! Hidrira kao voda, ali niko ne bi rekao da mu je ovo prednost

Visoke temperature najviše utiču na decu, starije osobe i hronične bolesnike. Posebno su opasni dehidratacija i pregrevanje, koji mogu da se ispolje glavoboljom, dijarejom, mučninom, dezorijentacijom i izrazitim umorom. Zbog toga je pravilna hidratacija veoma važna, pa tokom vrelih dana uvek treba imati flašu vode pri ruci.

Ipak, vredi piti i kefir. To je fermentisani mlečni napitak koji se dobija dodavanjem kefirnih zrnaca. Organizmu obezbeđuje dragocene elektrolite, poput kalcijuma, natrijuma i kalijuma, koji pomažu u gašenju žeđi.

Kefir može da doprinese i većem nivou energije jer sadrži niz hranljivih materija, među kojima su magnezijum, vitamin C, vitamin B12, gvožđe, mangan i cink. U 100 grama kefira ima oko 50 kalorija, pa organizmu daje više energije od napitaka poput vode ili čaja.

Kefir ne pomaže samo kod žeđi

Kefir ne samo da gasi žeđ i daje energiju, već ima i druga korisna svojstva zahvaljujući hranljivim sastojcima koje sadrži. Pre svega, bogat je probiotskim kulturama koje direktno utiču na crevnu mikrofloru, čime podržavaju rad sistema za varenje i imunološkog sistema.

Sadrži i bakterije iz roda Lactobacillus, koje mogu da pomognu u zaštiti organizma od štetnih bakterija, poput salmonele i ešerihije koli.

Kefir nema mnogo kalorija, zbog čega se često preporučuje osobama koje žele da izgube višak kilograma, ali i sportistima. Osim toga, doprinosi očuvanju zdravlja kostiju, što je posebno važno za starije osobe kod kojih je povećan rizik od osteoporoze.

Navodi se i da može da doprinese sprečavanju taloženja holesterola na zidovima arterija i tako pomogne u zaštiti od ateroskleroze. Kefir se može piti i uveče, a smatra se da tada može da podrži metabolizam.

Da li je kefir za svakoga?

Kefir sadrži laktozu, pa bi osobe koje su alergične na proteine kravljeg mleka trebalo da ga izbegavaju. U prodavnicama se, međutim, mogu pronaći i varijante bez laktoze.

Kefir nije uvek dobar izbor ni kod problema sa sistemom za varenje, jer može da pojača tegobe, posebno bolove u stomaku i dijareju.

Šta još piti i jesti tokom vrelih dana?

Tokom vrućina, osim vode i kefira, preporučuju se i namirnice bogate vodom. Među njima je lubenica, koja se sastoji od približno 93 odsto vode, a istovremeno sadrži brojne korisne hranljive materije.

Od voća su dobar izbor i dinje, dok među povrćem prednjače krastavci i paradajz.

Tokom leta bolje izbegavajte teške i veoma slane obroke, jer posle njih osećaj žeđi može da bude još izraženiji.

(Espreso/kurir/MONDO/prenela PV)