"MAJSTOR ME IZVREĐAO A JA MU...": U ovoj kući živi Vedrana Rudan! Muž je USELIO u RUŠEVINU, ONA SE ZGROZILA

Vedrana Rudan jednom prilikom otvorila je vrata svog doma u Rijeci i pokazala kako izgleda kuća u kojoj živi.

Kako je rekla, ovo staro kameno zdanje ima čak 400 godina.

Vedrana je otkrila da je kuću pronašao njen suprug, dok je ona u početku bila skeptična zbog toga što je izgledala kao ruševina.

Svoja iskustva s adaptacijom kuće podelila je s ekipom RTS-a kada ih je jednom prilikom ugostila.

- Suprug je pronašao ovu malu, staru kuću. Mislim da ovo zdanje ima 400 godina, to je spomenik nulte kategorije - istakla je Vedrana.

- Kad sam ja videla tu ruševinu, ja sam se zgrozila. Svidelo mi se, ali sam rekla suprugu, nemoj da kad zapneš sa majstorima da me pitaš nešto. I dan danas je tako ostalo, stalno po kući nešto radimo - rekla je tada u emisiji "TV lica kao sav normalan svet".

Rudanova je otkrila i jednu anegdotu sa majstorom koja joj se duboko urezala u sećanje.

- Jednom prilikom me je izvređao majstor kada sam došla po svog supruga u kafić: "Ostavi ga na miru, ovo je najgora žena na svetu". Ja mu odbrusim: "Kako vas nije sramota tako da pričate, prvi put se vidimo u životu, a vi lupetate!". Tek on meni poručuje: "Ja sam vam ženo kuću izgradio". Nakon toga sam mu rekla da je kvalifikovan za to što priča, ali sam mu se svakako krvi napila - navela je Vedrana.

Otkrila je i da joj pogled na more iz dnevne sobe više nije ništa neobično, jer je uz more odrasla.

- Odrasla sam uz more, tako da me pogled na more odavde ne uzbuđuje. Ali kad god sam negde gde nema mora, uvek mislim da preko zgrada i drveća u daljini mora biti mora. To je u meni, ali ne toliko da bih sada šetala pokraj mora i bacala kamenčiće - zaključila je tada.

Podsetimo, Vedrana Rudan prolazi kroz težak životni period budući da se bori protiv teške dijagnoze. One je ponovo potresla javnost iskrenom i emotivnom kolumnom u kojoj je progovorila o životu onkoloških pacijenata i ljudima koji se svakodnevno bore za njih.

- U grupi sam 'onih kojima je najteže'. Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi - napisala je Rudan, pa se emotivno dotakla i nege koju joj u ovim teškim danima pruža porodica:

- Trenutno sam kod kuće. O meni brine porodica. Supa, čaj, hrana čvrsta, meka, pranje na krevetu... Glumim kako dremuckam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem čujem samo jednu rečenicu - ti si naša.

Posebno emotivno govorila je o medicinskim sestrama koje, kako kaže, uprkos iscrpljujućim smenama i teškim uslovima rada, svakom pacijentu pristupaju sa pažnjom i osmehom.

- Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutro osetim ruku na čelu, kad u pet sestre vidim kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi... Nisam bogata, da jesam, dala bih im sve što imam - istakla je književnica, dodajući da joj one uvek skromno odgovaraju da je to "njihov poziv". Zbog toga se otvoreno zapitala: "Mogu li smene od 0 do 24 biti nečiji poziv ili je to ipak hrvatski državni zločin

(Espreso/telegraf/prenela PV)