Penzionerka Mija (72) PRIMILA BESKUĆNIKA U KUĆU, imala je samo OVA DVA USLOVA: Spojila ih najteža sudbina!

U vremenu kada se često otuđujemo jedni od drugih, jedna predivna priča o istinskoj ljudskosti stiže nam iz istarskog Plomina. Penzionerka Kemija Mija Marušić (72) pokazala je celom regionu šta znači imati veliko srce kada je, nakon što je na televiziji videla prilog o pulskom prenoćištu za beskućnike, odlučila da otvori vrata svog doma i ponudi krov nad glavom potpunom strancu.

Njen novi cimer je Nisvet Željić, čovek u šezdesetim godinama koji je nakon dugog i teškog perioda na ulici i života kao beskućnik konačno dobio mesto koje može nazvati domom. Nisvetov životni put bio je pun trnja: pre oko 40 godina došao je iz Bosne i Hercegovine u Rovinj "trbuhom za kruhom".

Nakon godina rada u jednoj građevinskoj firmi, ostao je bez posla i porodice. Potom je prihvatio ponudu jednog meštanina da radi u njegovom kampu, gde je dve godine radio od jutra do mraka sve što je trebalo – od čišćenja apartmana do košenja trave. Zauzvrat je dobio samo hranu i pravo da spava u restoranu, dok obećanu platu nikada nije video, zbog čega je vlasnika na kraju prijavio policiji i otišao. Splet okolnosti i pomoć socijalne radnice odveli su ga u prenoćište u Puli.

Mija se prenoćištu javila sa željom da pomogne nekome ko nema problema sa alkoholom i ko želi da radi. Pošto je i sama imala težak život koji je nije mazio, empatija prema ljudima bez doma za nju je bila potpuno prirodna reakcija. Kako ističe, vaspitana je da ljude deli samo na dobre i loše.

- Nikada me nije zanimalo ko je koje nacije ili vere. Bilo mi je potpuno svejedno da li će iz prenoćišta poslati mlađu ili stariju osobu, mušku ili žensku. Tako sam vaspitana. Volim dobre ljude - ispričala je ova plemenita žena.

Nisvet se ubrzo pokazao kao izuzetan gost i velika pomoć u kući.

- Nisvet je stvarno vredan i uredan. Radi svaki dan koliko može i trudi se. Otkako je došao, očistio je i uredio prostor koji je godinama bio zapušten. Svaki dan odradi barem nekoliko sati - sa ponosom objašnjava Mija.

Inače, i sama Mija je rodom iz BiH, odakle je kao devojka otišla da radi u Nemačku. Pre 25 godina preselila se u Dubrovnik gde je upoznala supruga Nikolu, koji je preminuo pre dve godine. Zajedno su odlučili da se presele u Plomin, gde su kupili veliku kuću koju ona sada polako završava.

Njena velika želja je da nedovršeni deo kuće uredi upravo za Nisveta, kako bi dobio veću sobu, sopstveno kupatilo i poseban ulaz. Međutim, pošto sve finansira od svoje skromne penzije, a cene majstora su visoke i praćene lošim iskustvima, radovi idu sporo. Mija ne traži novac – jedino što joj je potrebno jeste pomoć dobrih ljudi u radu.

- Ako se nađu ljudi dobre volje koji bi pomogli oko vode, struje, molerskih i sitnih građevinskih radova, to bi bilo veliko olakšanje - poručuje Mija.

Bonus video:

(Espreso/Žena Blic)