"GLEDALA SAM KAKO MU SE GASI SRCE NA APARATIMA!" Bolne reči majke Zorana Gole koji je mučki ubijen u Inđiji

Na Badnje veče 2025. godine, kada je trebalo da slavi praznik sa porodicom, Zoran Gole (44) brutalno je ubijen ispred svoje kuće u Inđiji. Njegova majka Snežana već godinu i po dana živi u neopisivom bolu, gledajući kako se suđenja odlažu i boreći se sa pravosudnim sistemom. U potresnoj ispovesti, ona otkriva do sada nepoznate, stravične detalje zločina, agoniju iz bolnice u Sremskoj Kamenici i poslednje reči svog sina.

- Bio je moj sin, moj prvenac. Bio je čovek, zreo čovek, formirao porodicu. Bio je dobro dete... temperamentan, znao je da bude nežan, znao je da bude ljut, ali jedino nije voleo laži. Tu je odmah stavljao tačku - započinje svoju bolnu ispovest neutešna Snežana Popović Radović.

"Momci, lakše, ovde ima male dece"

Majčinsko srce kao da je predosetilo tragediju te noći. Dok se Zoran Gole u Inđiji spremao za praznik, Snežana je u Batajnici osetila neobjašnjiv nemir.

- To Badnje veče zovem sestru... Kaže: "Otišli smo u crkvu". Zapalili su sveće. A ja sam imala neki čudan osećaj, nemir, ona majčinska intuicija - kaže ona.

Ispred kuće u Inđiji, uz ogradu je goreo badnjak, na stolu je bilo posluženje. Zoran je, izašao na ulicu, ne sluteći da mu u susret juri automobil sa grupom mladića koja je bežala od policije nakon prethodnog incidenta.

- Naleteli su kolima, a moj Zoran im kaže: "Momci, lakše, ima male dece na ulici". Znam da je tada odmah zadobio udarac tupim delom sekire, a potom su ga i uboli - priča nam ova majka.

Izobličeno lice i presečeno srce

Teško ranjenog Zorana hitna pomoć je, prebacila za Novi Sad, pa u Institut u Sremskoj Kamenici. Kada je Snežana stigla na kardiohirurgiju, zatekla je prizor koji će je proganjati do kraja života.

- Izlazi doktor iz sale, gura kolica, a moj sin izobličen. Otečena glava, ne bih mogla rukama da je obuhvatim. Na oči gaza, iz gaze curi krv, iz nosa, iz usta.... Doktor mi je tada rekao: "Njegovo srce je presečeno, oba plućna krila". Nije bio pijan, imao je samo 0,6 promila, dva puta je reanimiran u kolima - priča nam ona u suzama.

Majka je stajala pored kreveta dok su mašine disale umesto njenog prvenca.

- Gledam u monitor. Zaigra ona kockica, prođe... Ja kažem, sad će da oživi! Vaskrsnuće, Božić je. Ali ugasilo se srce. Ti ne čuješ njegov izdah, samo na monitoru vidiš ravnu liniju - priseća se svog najtežeg trenutka u životu Snežana.

Poslednji snimak i radost zbog Božića

Zoran se, priča majka kroz suze, najviše radovao predstojećem Božiću jer je čekao da mu kumče bude polaznik.

- Rekla sam mu: "Ajde jednom nek budete sami, porodično", jer on nas je uvek sve skupljao i pravio veselja. Zadnji put smo se videli 30. decembra, na punoletstvu kod kumova. Imam jedan snimak, tad mi preko stola pruža ruku i čujem mu glas. Jedno vreme sam svako jutro i svako veče gledala taj snimak, sad retko, samo da mu makar čujem glas - u suzama je ona nesrećna majka.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Bojana Bogosav)