Na Svetog Iliju nikako ne radite ovo: Veruje se da privlači nesreću u dom

Običaji za Svetog Iliju od davnina diktiraju pravila kojih se naši ljudi strogo pridržavaju, a letnje oluje i tutnjava gromova uvek su uterivale strah u kosti.

Dan kada se nebo otvara zahteva poseban oprez u svakoj kući, jer stari su dobro znali da se sa tradicijom nije igrati.

Nikako ne radite ovo ako želite da sačuvate mir i blagostanje, pošto svako ogrešenje o stara pravila direktno privlači nesreću u dom.

Šta se dešava ako prekršite glavno pravilo praznika?

Prema narodnom verovanju, rad u polju na Ilindan priziva grad i nepogodu koja uništi letinu. Zabrana se odnosi na kopanje, kosidbu i svaki teži posao sa zemljom.

Kućni poslovi se svode na minimum, a dan prolazi u odmoru.

Zanimljivo je odakle to dolazi. Sveti Ilija je u narodu vezan za gromove i letnje oluje. Tako se avgustovska nepogoda tumačila kao odgovor na nepoštovanje praznika.

Kad u podne nebo pocrni nad Šumadijom, stariji ljudi i danas kažu da neko negde radi ono što ne bi smeo. Ne mora se u to verovati da bi se poštovalo.

Zbog čega se na ovaj dan odlaže svaki teži posao?

Odgovor je praktičniji nego što zvuči. Početak avgusta je vrhunac žege, temperature često pređu 35 stepeni, a rad na njivi u to doba dana nikome nije doneo ništa dobro.

Praznik je bio jedini društveno prihvatljiv razlog da čovek stane, u vreme kada niko nije imao pravo na godišnji odmor.

Druga zabrana ide uz vodu. Od Ilindana se, kaže predanje, voda hladi i u reku se više ne ulazi. Iza toga stoji zapažanje koje su ljudi vekovima ponavljali, jer se posle 2. avgusta noći zaista skrate, a Morava i jezera se hlade brže nego što se to oseti danju.

Zaboravljene tradicije koje štite dom od nepogoda

Treće pravilo je najteže za poštovanje. Na Ilindan se ne svađa, ne tera inat i ne izgovara teška reč, jer se veruje da se ono što se izgovori na veliki praznik zadržava u kući celu godinu.

Ovo je onaj deo tradicije koji ima smisla i bez ikakve mistike, pošto svaka porodična svađa započeta usred praznične žege obično traje duže nego što je iko planirao.

Najveći greh nije motika, greh je prazan sto. Narodna pravila za Ilindan traže da u kući bude spremljen obrok i da se ugosti bar jedan čovek, jer se veruje da škrtost na ovaj dan privlači oskudicu u dom kao magnet.

Nekada se peklo jagnje ili petao, danas je dovoljna pogača i nešto sa ognjišta, ali sto ne sme da bude go.

Ko slavi Ilindan i kako se čestita

Sveti Ilija je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, naročito u zapadnim krajevima i kod porodica poreklom iz Hercegovine.

Domaćinu se kaže srećna slava, a onome ko nosi ime Ilija ili Ilinka čestita se imendan. Slava se ne otkazuje ni kada padne u toku radne nedelje, samo se skrati.

Postoji i običaj koji je gotovo nestao. U pojedinim krajevima se na Ilindan nije stavljao veš da se suši napolju. Verovalo se da grom udara tamo gde vidi ljudsku odeću. Bake su tu tvrdnju izgovarale sa potpunom ozbiljnošću.

Verovanja o Svetom Iliji ne traže mnogo. Traže da dan prođe mirno, sa punim stolom i bez povišenog tona u kući.

Da li se u vašoj porodici i danas poštuje neko od ovih pravila?

(Espreso/krstarica/DČ)