"STAVILI SU MI OGRLICU, POPUT PSA" Umro je na 6 minuta i kaže da je video ovo sa ONE STRANE: "ISTINA ME JE..."

Pitanje šta se dešava nakon smrti oduvek fascinira čovečanstvo. Uprkos naprednoj tehnologiji i brojnim istraživanjima, konačan odgovor nikada nije pronađen. Ipak, ljudi koji su doživeli iskustva bliske smrti često tvrde da su zavirili "na drugu stranu" i vratili se sa neverovatnim pričama.

Jedan korisnik "Redita" podelio je svoje jezivo iskustvo bliske smrti koje je privuklo pažnju stotina čitalaca, piše "Mirror".

Srce mu je stalo na šest minuta

Korisnik je ispričao da mu je sa 15 godina srce stalo na šest minuta zbog ventrikularne fibrilacije, a ono što je doživeo u tom trenutku ostavilo ga je traumatizovanim.

- Tokom tog iskustva saznao sam stvari o svemiru za koje bih voleo da ih nikada nisam saznao - napisao je.

Opisao je da je sve počelo svetlošću - zaslepljujuće belom i umirujućom.

- Bilo je blaženo, prijatno, baš kao što ljudi opisuju duhovna iskustva - dodao je.

Idila se ubrzo pretvorila u užas

Međutim, osetio je kako ga neka sila podiže i vodi kroz niz vrata, sve dok nije stigao na mesto izvan stvarnosti.

- Ima smisla samo dok ste tamo. Ne verujem da biće sa fizičkim telom može da shvati astralni nivo - nešto u njegovoj nematerijalnoj prirodi prkosi svakom objašnjenju - rekao je.

Nije bio sam. Po dolasku ga je okružilo nekoliko nepoznatih entiteta. Isprva je, zbog svog hrišćanskog vaspitanja, pomislio da su to anđeli.

- Raširio sam ruke očekujući njihov zagrljaj - istakao je.

Umesto dobrodošlice, osetio je kako ga njihova moć sputava:

- Bilo je kao da su mi stavili ogrlicu, poput psa. Osetio sam poniženje i užas.

Doživeo traumatično iskustvo

Prema njegovim rečima, ta bića su mu se rugala i objasnila da je ljudski svet samo mesto za "uzgajanje duša", a da nakon smrti te duše postaju robovi viših bića, koja ih potom muče i iskorišćavaju.

Na kraju su lekari uspeli ponovo da pokrenu njegovo srce. Kada je svoje viđenje ispričao porodici, rekli su mu da je verovatno reč o kombinaciji traume i načina na koji je kao tinejdžer doživeo ceo događaj.

Uprkos skepticizmu okoline, on nikada nije prestao da veruje u ono što je video.

Njegova priča izazvala je lavinu komentara. Neki su podelili sopstvena iskustva bliske smrti, dok su drugi ponudili duhovna i naučna objašnjenja.

Ovako nešto nije usamljen slučaj. Amber Kavano iz Kanade, na primer, tvrdi da je nakon moždanog udara doživela vantelesno iskustvo i videla svog supruga kako plače pored njenog tela.

Iako je istinitost ovakvih priča nemoguće dokazati, naučnici su došli do nekih zanimljivih saznanja.

Prema istraživanju neurologa Džima Bordžigina, mozak u trenutku smrti može da doživi "oluju aktivnosti", čak i kod pacijenata koji se održavaju u životu pomoću aparata.

- Delovi mozga zaduženi za svest, emocije i pamćenje ostali su aktivni i međusobno su komunicirali, čak i dok je telo tonulo sve dublje u smrt - rekao je.

Ovakva istraživanja i dalje dele naučnu zajednicu. Dok jedni smatraju da su iskustva bliske smrti rezultat bioloških procesa u mozgu, drugi veruju da ukazuju na postojanje svesti izvan tela.

A JEDNA TATJANA JE UMRLA NA OPERACIJI PA OŽIVELA POSLE 3 DANA: "Anđeo me proveo kroz RAJ I PAKAO i među DEMONIMA sam VIDELA..."

Priče o iskustvima bliske smrti uvek izazivaju jezu i teraju nas da se zapitamo šta nas zaista čeka kada napustimo ovaj svet. Ipak, ono što je doživela doktorka iz Ukrajine, Tatjana Anisimova Bjelous, prevazilazi sve do sada ispričane ispovesti.

Ona tvrdi da je 1991. godine u Odesi preminula na operacionom stolu, a potom oživela nakon puna tri dana provedena u mrtvačnici. Ona danas tvrdi da joj je sam Bog dao zadatak da prenese ljudima ono što je videla i upozori ih da se svet bliži svom kraju.

Sve je počelo kada je Tatjana, inače majka petoro dece, završila na teškoj operaciji zbog raka na mozgu. Njena duša je tada napustila telo, a ona je iz ugla operacione sale bespomoćno posmatrala kako lekari pokušavaju da je ožive, vičući hirurgu da ne želi da se vrati. Zatim je prošetala bolničkim hodnikom i videla svog supruga Večeslava kako na kolenima moli za njeno zdravlje, što ju je neverovatno podsetilo na scene iz popularnog filma Duh.

Kada je njena porodica posle sedamdeset i dva sata došla po telo, lekari su im u potpunom šoku saopštili da je ona "oživela". Jedino je njen suprug duboko u sebi znao da će se ona vratiti, tvrdeći da mu je to šapnuo sam Gospod.

"Nakon što sam videla pakao i raj i stajala na podnožju Božjeg prestola, uletela sam u svoje telo uz veliku patnju i bol. I tada sam ugledala sobu, pločice na zidovima, ženu u beloj suknji i vodu prolivenu na podu. Žena je upirala prstom u mene u totalnom šoku, nije mogla ni reč da izusti. Ta žena je prebledela, a zatim počela da viče. Upitala sam je Zašto ti vičeš, mene sve boli, a ona je sva izbezumljena odjurila iz mrtvačnice", kaže Tatjana koja se navodno probudila iz kliničke smrti.

Potresan susret u raju

Njeno neverovatno onostrano putovanje počelo je prolaskom kroz taman, vlažan i hladan tunel koji je podsećao na pravu močvaru, sve dok nije ugledala predivnu jarku svetlost i čoveka u beloj haljini koja je lepršala.

"U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osećala sam kao da hodam po močvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i tačno sam znala kuda idem. Svetlost je bila predivna i jarka. U njoj su se nazirali obrisi čoveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je to Isus Hrist. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena, a on mi je rekao: Ustani, nisam ja Hrist. Predamnom ne smeš da klečiš, ja sam anđeo, poslao me je Bog", priča Tatjana.

Njen susret sa Tvorcem bio je neverovatno emotivan, jer joj je pokazana Knjiga života u kojoj su bile ispisane sve njene misli i greške.

"Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Učila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u crkvi, znala sam da budem prepredena. Puno toga je bilo. I kad sam Ga susrela, otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila", priča Tatjana.

Iako je Bogu rekla da se stalno molila, pokazan joj je svitak gde se jasno videlo da je Bibliju čitala selektivno, razmišljajući za to vreme o svakodnevnim obavezama, kuvanju i vrtiću.

Bog joj je tada oprostio grehe zbog žrtve na Golgoti koju je i sama ugledala, shvativši sa užasom da je i ona bila u masi koja je vikala da se Hrist razapne. Nakon obećanja da više neće grešiti, omogućeno joj je da obiđe raj prepun zrelih voćki i mirisnog cveća.

Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestola. Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog čoveka bio je anđeo i demon koji bi zapisivali svaku reč i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.

"Pre si videla samo ljusku, a sad vidiš njihova srca. Vrati se i reci im da se ovaj svet bliži svom kraju. Ja stojim na vratima i čekam da se pokaju. Evo, pokazao sam ti ono što većina ljudi nije videla", kaže doktorka da joj je rekao Bog, a onda ju je anđeo poveo u obilazak raja.

Tamo je doživela najdirljiviji trenutak kada joj se obratio njen desetomesečni preminuli sin koga anđeo nije dozvolio da zagrli, a srela je i svog oca koji je izgledao kao tridesetogodišnji mladić jer se iskreno pokajao petnaest minuta pre smrti.

Vrisci iz pakla

Njen obilazak onostranog sveta nije se završio u lepoti i nebeskom spokoju. Prošavši kroz zavesu od magle, Tatjana je zakoračila u prvi krug pakla, poznatiji kao čistilište, gde ju je dočekao nesnosan smrad spaljenog mesa, pokvarenih jaja i nepodnošljiva vrućina, dok je u pozadini odzvanjala teška i agresivna muzika poput roka i hevi metala.

"Tamo nema vode, tamo je takva suša da sam osetila kao da mi puca koža. Osetila sam svežinu tek kad sam anđela uzela oberučke moleći ga da me nikako ne ispušta. To mesto je prvi krug pakla poznatiji kao čistilište. Tu su ljudi u zatvorenom prostoru punom gasa, koji jure s jedne strane na drugu. Vide raj ali ne mogu da uđu u njega. Vape za pomoć. Oni malaksali koji pokušavaju da sednu, a ne uspevaju jer ih demoni progone. Dižu pogled prema nebu, ali ne smeju izgovoriti ime Gospodnje. To su oni koji čekaju suđenje. Na sudu će se možda opravdati, a možda i ne. Propustili su svoju priliku za spasenje na Zemlji", objašnjava žena.

Demoni su pred njenim očima na sitne komade sekli duše onih ljudi koji su za života unosili razdor i svađe. U jednom od tih krugova prepoznala je i svoju rođenu baku sa očeve strane. Iako je baka redovno išla u crkvu, ona je obožavala da ogovara i proklinje ljude, pa su joj vrelim užarenim štipaljkama vukli i spaljivali jezik sve dok se ne pretvori u prah.

Dok je posmatrala ravnodušne ljude koji za života nisu činili ni dobro ni zlo, Tatjana je u ovom jezivom ambijentu ugledala i poznatog političara iz svoje zemlje za koga joj je anđeo objasnio da je prodao dušu sotoni.

Nakon svih ovih stravičnih prizora koji su joj izmenili svest, anđeo ju je lagano gurnuo, a ona se probudila na bolničkom stolu sa neizbrisivim zadatkom da celom svetu prenese ovu jezivu istinu.

"UMRO SAM I VIDEO NJIH NA DRUGOJ STRANI"

Muškarac iz američke savezne države Juta tvrdi da je doživeo iskustvo bliske smrti nakon teškog pada u svom domu, tokom kog je, kako kaže, „više puta umro“ i imao vizije zagrobnog života, susreta sa preminulim članovima porodice i misterioznim bićima za koja veruje da dolaze iz budućnosti.

Njegova priča, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, opisuje dramatičan oporavak posle ozbiljnih povreda glave i borbe za život u bolnici.

Landon Denis, 37-godišnji stručnjak za podršku iz američke savezne države Juta, ispričao je da je do nesreće došlo kada je pao unazad sa kuhinjskog pulta i snažno udario glavom o pločice. Kako navodi, u tom trenutku nije osećao bol, već neobičan osećaj mira, nakon čega tvrdi da je "napustio sopstveno telo".

"Odjednom sam bio negde drugde", rekao je opisujući početak iskustva.

"Bio sam na polju trave. Sva užasna osećanja su nestala. Bilo je prelepo – trava me je volela – što zvuči ludo."

Opisuje i viziju velikog brda u obliku duge, iza kog su se pojavila svetla za koja je verovao da predstavljaju njegove preminule članove porodice.

"Jedno od tih svetala bio je moj deda", rekao je. "Znao sam da je to on, jer sam mogao da osetim njegovu energiju."

Dodaje i da je video svoju nećaku: "Drugo svetlo bila je moja nećaka. Bilo je ljubičaste boje; njena omiljena boja."

Tokom hitnog prevoza u bolnicu, Denis tvrdi da je više puta bio u stanju kliničke smrti i da je posmatrao svoje telo spolja dok su lekari pokušavali reanimaciju. "Gledao sam sebe odozgo", rekao je. "Bio je to neverovatno brz tempo, video sam svoje telo kako leži."

Kaže i da u tim trenucima nije osećao bol uprkos teškim medicinskim intervencijama.

"Bušili su mi koleno da bi dobili hitan pristup venu. Ali nisam osećao fizički bol."

U drugom delu iskustva, tvrdi da je stupio u kontakt sa dva bića – muškarcem i ženom – za koja veruje da su povezani s njegovom budućnošću. "Osetio sam njeno prisustvo. Bila je prelepa", rekao je opisujući žensko biće.

"Kada su govorili, bilo je telepatski", naveo je. "Ako bi rekla 'volim te', osetio bih svu ljubav koju je imala. Ako bi rekla 'vatra', osetio bih toplinu, miris paljevine, čuo pucketanje i video sjaj."

Kaže i da je video tamne "tačke" koje su se kretale ka njemu i koje su mu u tom trenutku delovale kao demoni, ali ih kasnije tumači kao "molitve" ljudi iz ovog i onog sveta.

Pre povratka u telo, tvrdi da je dobio dva upozorenja o budućim događajima. "Upozoren sam da obratim pažnju na dve stvari koje će se desiti. Jedna se već desila, druga još nije", rekao je.

Nakon toga, kaže da je osetio snažan talas emocija.

"Osećao sam cunami ljubavi koji me je vratio u moje telo."

"Imam potrebu da svojim rečima ispričam i molim Boga za pomoć" - Tanaj Bošković o tome šta je doživela

Po buđenju u bolnici zatekao je porodicu i lekare oko sebe. Medicinski tim je, prema njegovim navodima, strahovao da neće preživeti naredna 24 sata ili da će ostati sa teškim oštećenjem mozga, ali se oporavio nakon incidenta iz septembra 2022. godine.

Danas tvrdi da ga je iskustvo potpuno promenilo i da želi da ga podeli sa drugima kako bi im doneo utehu.

"Jedino što znam sigurno jeste da postoji život posle smrti. Ono što radimo ima značaj", rekao je.

POGLEDAJTE I - LEKAR OTKRIO ŠTA SE DEŠAVA SA NAMA NAKON ŠTO UMREMO: Tvrde da je 100 odsto tačno: "SVI ĆEMO POSLE SMRTI BITI U..."

Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a pre nekoliko godina je za "Insider" napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.

Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa "Journal of American Medical Association" kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).

To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.

Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.

Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.

Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.

Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva

Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli... Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli - i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.

Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.

Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku

Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju - osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.

Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.

Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život "proleti pred očima". Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.

Svi ćemo posle smrti biti u miru

Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.

LJUDIMA SE CELO TELO RASPADNE POSLE SMRTI, ALI JEDNO TRAJE VEČNO

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporvodonika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi za razgradnju masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne sudove, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako svo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Bonus video

(Espreso/Srbijadanas)