Kobna greška koju svi pravimo kad prži sunce: Odmah zatvorite prozore, jedan potez može vas skupo koštati

Britanci se upozoravaju da jedna uobičajena greška tokom povratka toplotnog talasa sa temperaturama do 33 stepena Celzijusa može da učini najhladniju prostoriju u kući vlažnom, zagušljivom i podložnijom razvoju buđi.

Kako temperature rastu širom delova Velike Britanije, mnogi vlasnici kuća instinktivno otvaraju sve prozore, vrata i garaže kako bi "proluftirali kuću".

Međutim, Rajan Gorenflo, stručnjak za podrume i uređenje doma iz kompanije The Basement Doctor, upozorava da otvaranje hladnijih prostorija u pogrešno doba dana može imati suprotan efekat.

Podrumi, garaže, ostave, vešernice, ostave za hranu i druge prostorije u prizemlju ili ispod nivoa zemlje često su znatno hladnije od ostatka kuće. Kada u njih uđe veoma topao vazduh, vlaga koju on sadrži može da se kondenzuje na hladnim zidovima, podovima i drugim površinama.

Gorenflo upozorava da zbog toga prostorije mogu početi da mirišu na vlagu, da postanu zagušljive ili da se na njima pojavi kondenzacija, čak i tokom suvog toplotnog talasa.

"Najhladnija prostorija u kući nije uvek i najsuvlja. Ako topao i vlažan vazduh dođe u kontakt sa hladnim zidovima ili podovima, može ostaviti vlagu iza sebe. To može dovesti do neprijatnog mirisa, kondenzacije i povećanog rizika od buđi, naročito u podrumima, garažama i prostorijama ispod nivoa zemlje. Ljudi tokom vrućina često prave grešku tako što širom otvore sve prozore usred najtoplijeg dela dana jer misle da je svaki svež vazduh dobar."

Greška koju treba izbegavati tokom toplotnog talasa

Gorenflo savetuje da se ne otvaraju širom prozori i vrata u prirodno hladnim prostorijama tokom najtoplijeg dela dana. To se odnosi na podrumske prozore, garažna vrata, ulaze u podrume, prozore vešernica i druge prostorije koje ostaju hladne.

"Ako je vazduh napolju topliji i vlažniji od vazduha unutra, otvaranje prostorije neće je isušiti. Naprotiv, može izazvati suprotan efekat. Topao vazduh ulazi, dolazi u kontakt sa hladnim zidovima, betonskim podovima, pločicama ili stvarima koje se tu čuvaju i vlaga se kondenzuje. Zato podrum ili garaža mogu da zamirišu na vlagu posle veoma toplog dana, čak i ako nije pala ni kap kiše", objasnio je on.

To, kako kaže, ne znači da prostorije treba potpuno zatvoriti, već da je važno odabrati pravi trenutak za provetravanje.

"Provetravanje jeste važno, ali mora biti kontrolisano. Tokom toplog vremena najbolje je hladnije prostorije provetravati rano ujutru ili kasno uveče, kada je spoljašnji vazduh hladniji. Otvaranje tokom najveće vrućine može uneti vlagu umesto da je ukloni."

Koje prostorije su najugroženije?

Najveći rizik imaju prostorije koje prirodno ostaju hladne, u senci ili ispod nivoa zemlje. To uključuje podrume, garaže, vešernice, ostave, spavaće sobe u suterenu, vinske podrume i prostorije sa betonskim, kamenim ili popločanim podovima.

"Ove prostorije tokom toplotnog talasa deluju kao pravo osveženje jer su hladnije od ostatka kuće. Međutim, upravo ta razlika u temperaturi pogoduje stvaranju vlage. Hladne površine privlače kondenzaciju kada do njih dopre topao i vlažan vazduh. Možda nećete videti vodu kako se sliva niz zidove, ali ćete primetiti ustajao miris, vlažan karton, lepljive podove ili težak vazduh u prostoriji."

Garaže predstavljaju poseban problem jer su često loše izolovane i slabo provetrene, a u njima se obično čuvaju kartonske kutije, alat, boje, nameštaj, sprave za vežbanje i drugi predmeti.

"Garaža može biti veoma topla ili iznenađujuće hladna u zavisnosti od doba dana, senke i provetravanja. Ako je ljudi širom otvore tokom najveće vrućine, pa je potom zatvore, vlaga koja je ušla može ostati zarobljena među stvarima. Karton, tkanine i drvo prvi upijaju vlagu."

Zašto je ovo važno kada temperatura dostigne 33 stepena?

Gorenflo ističe da je upozorenje posebno važno kada temperature naglo porastu, jer se svi delovi kuće ne zagrevaju istom brzinom.

Spavaće sobe na spratu, potkrovlja i zastakljene terase brzo postaju nepodnošljive, dok podrumi i garaže ostaju hladni mnogo duže. Zbog toga ljudi često koriste upravo te prostorije za rashlađivanje ili skladištenje stvari tokom ekstremnih vrućina.

"Tokom dana sa 33 stepena svi traže najhladnije mesto u kući. Neko će otvoriti podrumski prozor, ostaviti garažna vrata otvorena ili premestiti stvari u hladniju vešernicu. Međutim, ako ta prostorija nema dobru ventilaciju, lako može postati zamka za vlagu."

On dodaje da saveti tokom toplotnih talasa uglavnom govore o rashlađivanju dnevnih i spavaćih soba, dok se zanemaruju prostorije u kojima ljudi ne borave svakodnevno.

"Problemi sa vlagom često počinju neprimetno. Kada se pojavi crna buđ, problem obično već dugo postoji. Neprijatan miris posle toplog dana jedan je od prvih znakova upozorenja koji ne treba ignorisati."

Znaci da je hladna prostorija postala vlažna

Gorenflo preporučuje da vlasnici kuća provere hladne prostorije nakon najtoplijeg dela dana i ponovo sledećeg jutra.

Znaci upozorenja uključuju:

neprijatan miris vlage,

kondenzaciju na cevima ili prozorima,

vlažne kartonske kutije,

omekšale kutije,

lepljive podove,

ljuštenje boje,

nabubrelo drvo,

rđu na metalnim predmetima,

fleke od vlage na zidovima,

pojavu buđi,

bele naslage na zidovima od cigle ili betona.

"Ako prostorija drugačije miriše posle toplog dana, obratite pažnju. Neprijatan miris znači da negde postoji vlaga. Ona može biti u kartonskim kutijama, tkaninama, drvetu, zidovima ili stvarima koje čuvate. Nemojte samo prikriti miris osveživačem vazduha. Potrebno je pronaći izvor vlage i proveriti kako vazduh cirkuliše kroz prostoriju."

On savetuje i da se nameštaj i kutije ne naslanjaju direktno na spoljne zidove.

"Vazduh mora da cirkuliše. Ako su kutije ili nameštaj pritisnuti uz hladan zid, taj deo će ostati vlažan mnogo duže. Odmaknite stvari nekoliko centimetara od zida i izbegavajte da kartonske kutije stoje direktno na betonskom podu."

Šta treba uraditi umesto toga?

Gorenflo preporučuje da se hladnije prostorije tokom najveće vrućine drže zatvorene i u senci, a da se provetravaju tek kada spoljašnji vazduh postane hladniji.

"Tokom najtoplijeg dela dana pokušajte da sprečite ulazak toplog vazduha u najhladnije prostorije. Koristite roletne, zavese ili unutrašnja vrata kako biste smanjili zagrevanje, ali nemojte zatvarati ventilacione otvore. Prostorije provetravajte rano ujutru ili kasno uveče. Cilj nije da zauvek zarobite ustajao vazduh, već da sprečite da topao i vlažan vazduh uđe u hladan prostor u najgorem mogućem trenutku."

On takođe savetuje da se tokom toplotnih talasa iz podruma i garaža uklone predmeti koji lako upijaju vlagu, poput kartonskih kutija, odeće, knjiga, dokumenata, drvenog nameštaja i tapaciranih stvari.

Za vlasnike odvlaživača vazduha kaže da oni mogu pomoći u smanjenju vlage, ali da nisu trajno rešenje ukoliko postoje curenja, loša ventilacija ili problemi sa odvodnjavanjem.

"Odvlaživač može smanjiti količinu vlage u vazduhu, ali neće rešiti problem vode koja prodire kroz zid, kondenzacije izazvane lošom cirkulacijom vazduha ili problema sa odvodom vode oko kuće", zaključio je Gorenflo.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs)