Šta ako se razbolite na godišnjem odmoru? Uradite ovo u roku od 3 dana i sačuvaćete sve slobodne dane

Pravo na plaćeni godišnji odmor zagarantovano je Ustavom Republike Srbije i predstavlja pravo kojeg zaposleni ne može da se odrekne niti ono može biti zamenjeno nekim drugim pravom.

Svrha godišnjeg odmora jeste da zaposlenom omogući odmor od radnih obaveza, oporavak od umora i očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja, što doprinosi većoj produktivnosti nakon povratka na posao. Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava ukoliko se zaposleni razboli tokom korišćenja godišnjeg odmora. Da li je u obavezi da nastavi sa korišćenjem odmora ili ima pravo da prekine godišnji odmor, otvori bolovanje i neiskorišćene dane odmora iskoristi nakon ozdravljenja?

Zakonske odredbe

Odgovor na ovo pitanje daje Zakon o radu. U članu 70. propisano je da zaposleni koji tokom korišćenja godišnjeg odmora postane privremeno sprečen za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po prestanku te sprečenosti nastavi korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora.

To praktično znači da zaposleni koji se razboli za vreme godišnjeg odmora može da prekine njegovo korišćenje, otvori bolovanje i nakon završetka lečenja iskoristi preostale dane odmora. Na taj način dani namenjeni lečenju neće biti uračunati u godišnji odmor, čija je osnovna namena odmor i relaksacija.

Bolovanje predstavlja odsustvo sa rada zbog bolesti ili povrede, kada zaposleni nije u mogućnosti da obavlja svoje radne obaveze i potrebno mu je vreme za lečenje i oporavak. Sa druge strane, godišnji odmor služi odmoru od rada i fizičkom i psihičkom oporavku. Upravo zbog različite svrhe ova dva prava zakon omogućava da se već započeti godišnji odmor privremeno prekine radi korišćenja bolovanja.

Kako se otvara bolovanje i prekida godišnji odmor?

Ukoliko se zaposleni razboli dok koristi godišnji odmor, potrebno je da se obrati svom izabranom lekaru. Lekar će proceniti da li zdravstveno stanje predstavlja privremenu sprečenost za rad i da li je neophodno odsustvo sa posla radi lečenja.

Ako utvrdi da za to postoje uslovi, lekar izdaje potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, koju zaposleni dostavlja poslodavcu. Zakonom o radu propisano je da zaposleni ovu potvrdu mora da dostavi najkasnije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Član 103. stav 1. Zakona o radu propisuje da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Način izdavanja i sadržaj potvrde uređeni su Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Potvrdu izdaje izabrani lekar na propisanom obrascu i ona predstavlja zvanično obaveštenje poslodavcu da je zaposleni opravdano odsutan sa rada.

Nakon prijema potvrde, poslodavac donosi rešenje kojim prekida korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog. Period tokom kojeg traje privremena sprečenost za rad vodi se kao bolovanje i ne umanjuje broj dana godišnjeg odmora.

Kako se obračunavaju dani odsustva?

Kada zaposleni tokom godišnjeg odmora otvori bolovanje, dani provedeni na bolovanju ne računaju se kao iskorišćeni godišnji odmor. Po završetku bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje preostalih dana odmora.

Naknada zarade za vreme bolovanja iznosi 65 odsto prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Ukoliko je bolovanje otvoreno zbog održavanja trudnoće, povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada iznosi 100 odsto prosečne zarade iz istog obračunskog perioda.

Iako se bolovanje u većini slučajeva isplaćuje u visini od 65 odsto prosečne zarade, naknada ne može biti niža od minimalne zarade.

Za razliku od toga, naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora isplaćuje se u visini prosečne zarade koju je zaposleni ostvario po radnom danu tokom 12 meseci koji prethode mesecu u kojem koristi godišnji odmor. Zbog toga je važno jasno razlikovati periode korišćenja godišnjeg odmora i bolovanja.

Šta ako zaposleni zbog dugog bolovanja ne iskoristi godišnji odmor?

Zakonom o radu propisano je da zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na godišnji odmor u trajanju koje je utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Zakonski minimum može biti uvećan na osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma predviđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Godišnji odmor može da se koristi u celini ili iz dva dela. Ukoliko se koristi u delovima, prvi deo mora da traje najmanje deset radnih dana i koristi se tokom godine za koju pripada, dok preostali deo mora biti iskorišćen najkasnije do 30. juna naredne godine.

U situaciji kada zaposleni zbog bolovanja tokom cele godine nije bio u mogućnosti da koristi godišnji odmor, prvi deo odmora od najmanje deset radnih dana propada. Međutim, zaposleni i dalje zadržava pravo da iskoristi drugi deo godišnjeg odmora, iako prvi nije koristio, ali najkasnije do 30. juna naredne godine.

Ako bolovanje traje i nakon tog roka, odnosno zaposleni ni objektivno nije imao mogućnost da iskoristi godišnji odmor do 30. juna naredne godine, pravo na neiskorišćeni godišnji odmor za prethodnu godinu u tom slučaju u potpunosti prestaje.

Bonus video:

(Espreso/Infostud/D.S.)