"Doživela sam KLINIČKU SMRT i srela POKOJNOG OCA" Otkrio joj je ŠTA JE ČEKA U BUDUĆNOSTI: A onda je SPOMENUO RAJ!

Džejn Doson iz Škotske doživela je iskustvo na ivici smrti koje je u potpunosti promenilo njen pogled na zagrobni život. Tokom komplikacija na porođaju srce joj je prestalo da kuca, a ono što je tada videla i doživela danas javno prepričava.

Džejn je bila na ivici snage dok je pokušavala da na svet donese sina, koji danas ima 24 godine. Nakon porođaja doživela je kliničku smrt, odnosno, kako sama kaže, nakratko je bila mrtva.

– Bila sam potpuno iscrpljena, na svakom nivou. Mislila sam da je moje vreme isteklo – priseća se ona dramatičnih trenutaka u porođajnoj sali.

U tom trenutku, osetila je kako joj duša napušta fizičko telo, a svaki trag nepodnošljivog bola je "istog trena nestao". Našla se u potpunom mraku, ali okružena osećajem blaženstva, mira i neizmerne ljubavi.

Tada su se dve duše sudarile. Bez izgovorene reči, znala je da je to njen otac, koji je preminuo samo tri meseca ranije dok je bila u šestom mesecu trudnoće.

Istina o raju: "To nije pravo mesto!"

Dok su, kako tvrdi, komunicirali "dušu na dušu", razmenjujući misli i znanje, Džejn kaže da je saznala nešto što ju je potpuno iznenadilo – da raj, prema tom iskustvu, nije pravo mesto. Umesto zlatnih kapija i oblaka, opisuje ga kao stanje postojanja u "nefizičkim carstvima", u kojima se, kako navodi, postoji i kreće kao čista energija.

Međutim, njen pokojni otac je, kako tvrdi, imao drugačije planove za nju. Pokazao joj je niz događaja iz budućnosti koje je tek trebalo da proživi i preneo joj jasnu poruku – da još nije došlo njeno vreme. Istog trenutka, Džejn kaže da je bila "katapultirana" nazad u svoje telo, nakon čega je bez daljih komplikacija uspela da se porodi.

Reinkarnacija oca u sopstvenog sina?!

Ali tu nije kraj bizarnim detaljima ove priče! Nekoliko godina kasnije, Džejn je primetila nešto što ju je, kako kaže, potpuno naježilo – uverena je da je njen sin reinkarnacija njenog pokojnog oca.

Kao beba, dečak je, kako tvrdi Džejn, neodoljivo podsećao na njenog oca. Kada je malo porastao i progovorio, tražio je da mu kupe policijski pendrek i lisice jer je želeo da bude policajac – baš kao što je bio i njen pokojni otac.

Na dan očeve smrti, dok je bio u komi, Džejn mu je šapnula da nosi njegovog unuka i zamolila ga da uvek pazi na njega, verujući da je njen otac tu poruku "upio svojim duhom".

– Mislim da se moj tata vratio u život kroz mog sina. Donosi mi veliku utehu to što znam da je i dalje tu – kaže Džejn.

Džejn, koja je nekada bila prestravljena pri pomisli na smrt, danas kaže da se više ne plaši odlaska sa ovog sveta. Svima šalje, kako navodi, ohrabrujuću poruku: "Samo zapamtite – nikada niste sami. Život se nikada ne završava, već predstavlja neprekidan ciklus."

Danas radi kao medijum i svoje iskustvo deli sa ljudima koji su zainteresovani za ovakve teme.

POGLEDAJTE I - "UMRO SAM I VIDEO NJIH NA DRUGOJ STRAMO" Čovek otkrio iskustvo posle KLINIČKE SMRTI: "POSLALI SU ME NAZAD UZ..."

Muškarac iz američke savezne države Juta tvrdi da je doživeo iskustvo bliske smrti nakon teškog pada u svom domu, tokom kog je, kako kaže, „više puta umro“ i imao vizije zagrobnog života, susreta sa preminulim članovima porodice i misterioznim bićima za koja veruje da dolaze iz budućnosti.

Njegova priča, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, opisuje dramatičan oporavak posle ozbiljnih povreda glave i borbe za život u bolnici.

Landon Denis, 37-godišnji stručnjak za podršku iz američke savezne države Juta, ispričao je da je do nesreće došlo kada je pao unazad sa kuhinjskog pulta i snažno udario glavom o pločice. Kako navodi, u tom trenutku nije osećao bol, već neobičan osećaj mira, nakon čega tvrdi da je "napustio sopstveno telo".

"Odjednom sam bio negde drugde", rekao je opisujući početak iskustva.

"Bio sam na polju trave. Sva užasna osećanja su nestala. Bilo je prelepo – trava me je volela – što zvuči ludo."

Opisuje i viziju velikog brda u obliku duge, iza kog su se pojavila svetla za koja je verovao da predstavljaju njegove preminule članove porodice.

"Jedno od tih svetala bio je moj deda", rekao je. "Znao sam da je to on, jer sam mogao da osetim njegovu energiju."

Dodaje i da je video svoju nećaku: "Drugo svetlo bila je moja nećaka. Bilo je ljubičaste boje; njena omiljena boja."

Tokom hitnog prevoza u bolnicu, Denis tvrdi da je više puta bio u stanju kliničke smrti i da je posmatrao svoje telo spolja dok su lekari pokušavali reanimaciju. "Gledao sam sebe odozgo", rekao je. "Bio je to neverovatno brz tempo, video sam svoje telo kako leži."

Kaže i da u tim trenucima nije osećao bol uprkos teškim medicinskim intervencijama.

"Bušili su mi koleno da bi dobili hitan pristup venu. Ali nisam osećao fizički bol."

U drugom delu iskustva, tvrdi da je stupio u kontakt sa dva bića – muškarcem i ženom – za koja veruje da su povezani s njegovom budućnošću. "Osetio sam njeno prisustvo. Bila je prelepa", rekao je opisujući žensko biće.

"Kada su govorili, bilo je telepatski", naveo je. "Ako bi rekla 'volim te', osetio bih svu ljubav koju je imala. Ako bi rekla 'vatra', osetio bih toplinu, miris paljevine, čuo pucketanje i video sjaj."

Kaže i da je video tamne "tačke" koje su se kretale ka njemu i koje su mu u tom trenutku delovale kao demoni, ali ih kasnije tumači kao "molitve" ljudi iz ovog i onog sveta.

Pre povratka u telo, tvrdi da je dobio dva upozorenja o budućim događajima. "Upozoren sam da obratim pažnju na dve stvari koje će se desiti. Jedna se već desila, druga još nije", rekao je.

Nakon toga, kaže da je osetio snažan talas emocija.

"Osećao sam cunami ljubavi koji me je vratio u moje telo."

"Imam potrebu da svojim rečima ispričam i molim Boga za pomoć" - Tanaj Bošković o tome šta je doživela

Po buđenju u bolnici zatekao je porodicu i lekare oko sebe. Medicinski tim je, prema njegovim navodima, strahovao da neće preživeti naredna 24 sata ili da će ostati sa teškim oštećenjem mozga, ali se oporavio nakon incidenta iz septembra 2022. godine.

Danas tvrdi da ga je iskustvo potpuno promenilo i da želi da ga podeli sa drugima kako bi im doneo utehu.

"Jedino što znam sigurno jeste da postoji život posle smrti. Ono što radimo ima značaj", rekao je.

POGLEDAJTE I - LEKAR OTKRIO ŠTA SE DEŠAVA SA NAMA NAKON ŠTO UMREMO: Tvrde da je 100 odsto tačno: "SVI ĆEMO POSLE SMRTI BITI U..."

Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a pre nekoliko godina je za "Insider" napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.

Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa "Journal of American Medical Association" kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).

To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.

Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.

Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.

Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.

Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva

Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli... Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli - i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.

Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.

Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku

Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju - osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.

Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.

Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život "proleti pred očima". Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.

Svi ćemo posle smrti biti u miru

Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.

LJUDIMA SE CELO TELO RASPADNE POSLE SMRTI, ALI JEDNO TRAJE VEČNO

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporvodonika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi za razgradnju masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne sudove, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako svo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

Bonus video

(Espreso/Žena)