KAD JE GOKSI IŠAO ULICOM, MANGUPI SU BEŽALI! Bio je LUĐI od Kneleta, UBILI GA POLICAJCI NA NAJBRUTALNIJI NAČIN

U noći između 17. i 18. jula 1995. godine, u kafiću "Dambo" koji se nalazio u okviru Sportskog centra "Olimp" na Zvezdari, ubijeni su Goran Marjanović zvani Goksi Bombaš i njegova devojka Marija Đorđević. Bio je to jedan od događaja koji su obeležili crnu hroniku Beograda devedesetih - vreme kada su sukobi među kriminalnim grupama rešavani na ulici, a imena iz podzemlja svakodnevno punila čitulje.

Marjanović je važio za jednog od najopasnijih mladih žestokih momaka tog vremena. Novobeograđanin, član novobeogradskog klana, nije bio čovek koji je tražio medijsku pažnju. Za razliku od mnogih koji su voleli da budu viđeni, Goksi nije pozirao, davao intervjue niti gradio sliku u javnosti. Pričalo se da mu takva vrsta promocije nije bila potrebna - za njega se znalo i bez naslovnih strana.

Veza sa voždovačkim klanom i prijateljstvo sa Kneletom

Aleksandar Knežević Knele i Goksi bili su deo iste beogradske podzemne scene, iako su dolazili iz različitih krajeva grada. Dok je Knežević bio vezan za Voždovac, Marjanović je bio čovek sa Novog Beograda, ali ih je povezivalo prijateljstvo i bliskost koja je u to vreme mnogo značila na ulici.

Njih dvojica su često viđani zajedno, a među ljudima koji su pratili tadašnja dešavanja važili su za tandem različitih karaktera - Knele je bio prepoznatljiv po harizmi i širokom krugu ljudi oko sebe, dok je Goksi imao reputaciju mnogo zatvorenijeg i tvrđeg čoveka.

Kada je Knele ubijen u hotelu "Hajat" 1992. godine, njegovo ime se našlo na čituljama preko cele strane, uz potpise ljudi koji su mu bili najbliži. Među njima je bilo i ime Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš, zajedno sa imenima drugih poznatih aktera beogradskog podzemlja tog vremena. Ta čitulja bila je jedan od pokazatelja koliko je Knele bio povezan sa različitim krugovima, a Goksijevo prisustvo među potpisima govorilo je o njegovom tadašnjem mestu u toj priči.

Međutim, posle Kneletove smrti, prema pričama koje su godinama kružile među ljudima upoznatim sa tadašnjim prilikama, odnosi više nisu bili isti. Mediji su pisali da su se pojedini ljudi iz voždovačkog klana udaljili od Marjanovića, navodno zbog njegovog temperamenta i načina na koji je rešavao probleme. U tim pričama često se ponavljala tvrdnja da je bio "previše ekstreman" čak i za standarde tog vremena i da je, kako se navodilo, "pravio probleme tamo gde ih nema".

Likvidacija u "Dambu" i sudski epilog

Goran Marjanović Goksi Bombaš ubijen je 18. jula 1995. godine u kafiću "Dambo" u okviru Sportskog centra "Olimp" na Zvezdari. U napadu je ubijena i njegova devojka Marija Đorđević, dok je još troje gostiju kafića teško povređeno.

Prema navodima iz istrage, u lokal su ušli naoružani maskirani napadači i otvorili vatru na Marjanovića. Za izvršenje ubistva uhapšeni su bivši policajci Miodrag Prodanović i Bojan Milosavljević, a tokom istrage pronađen je i "hekler" za koji se tvrdilo da je korišćen u likvidaciji.

Tokom suđenja čulo se da je ubistvo, prema optužnici, naručio Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, koji je kasnije osuđen za podstrekivanje na ubistvo. Prema pisanju medija, Jocić je optužen da je dvojici izvršilaca obećao novčanu nagradu za likvidaciju Marjanovića.

"Tokom suđenja čulo se da je ubistvo Goksija Bombaša naručio tada malo poznati Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, za šta im je obećao po 25.000 nemačkih maraka. Jocić je nekoliko godina kasnije uhapšen u Bugarskoj i izručen Holandiji, odakle je posle odslužene kazne prebačen u Srbiju", pisala je "Politika" ranijih godina.

Tokom suđenja, Jocić je rekao da u vreme ubistva Marjanovića nije bio u Srbiji, nego u Grčkoj na letovanju i da sa istim nema veze. Tvrdio je i da mu je sve namešteno. U odbrani koju je iznosio više od dva sata pričao je i o "patriotskim poslovima za državu".

"U Srbiju sam se vratio krajem leta 1992. godine, na poziv vrha diplomatsko-bezbednosnih organa. Oni su znali za moje kontakte sa premijerima i liderima političkih partija, ali i sa paralelnim centrima moći, poput masona i malteških vitezova. Tada su nam uvedene sankcije, pa sam i ja hteo da stanem u službu naroda i države", rekao je Jocić, prenosili su mediji.

Prodanović i Milosavljević prvobitno su osuđeni na po 20 godina zatvora, a ta kazna im je kasnije smanjena na po 15 godina. Jocić je 2. juna 2010. godine za podstrekivanje na ubistvo osuđen na kaznu od 15 godina zatvora, koja je kasnije smanjena na 13 i po godina.

Likvidacija Goksija Bombaša i njegove devojke Marije na Zvezdari jeste samo jedna u nizu sličnih priča iz krvavih devedesetih godina dvadesetog veka - vremena kada su se ulični računi rešavali rafalima, bombama i "betonskim cipelama", u živom kreču ili u gepeku zapaljenog automobila. Iako je ovaj slučaj dobio sudski epilog kroz višegodišnje kazne za neposredne izvršioce i naručioca, on savršeno oslikava surovu dinamiku asfalta gde su se stara prijateljstva lako kidala, a problemi rešavali olovom.

Dva ugašena života na Zvezdari ostala su kao još jedna nema opomena na eru u kojoj niko nije bio nedodirljiv, a kratkotrajna ulična slava se plaćala najskupljom mogućom cenom.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)