Da li ZDRAVA OSOBA može da doživi INFARKT? Kardiolog Miljko Ristić razrešio dilemu: "TO VAM JE KAO DA KUPITE NOV.."

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji i odnose više od 50.000 života na godišnjem nivou.

Osnovni uzroci te zabrinjavajuće statistike leže u kombinaciji načina života, nedovoljne svesti o značaju prevencije i drugih faktora. Poražavajuća je i činjenica da sve više mladih pati od srčanih problema, a čuveni doktor Miljko Ristić kaže da infarkt mogu da dožive i osobe koje se osećaju zdravo i nemaju očigledne simptome.

Doktor Miljko Ristić obavio je više od 15.000 operacija na otvorenom srcu i krvnim sudovima na opštoj, abdominalnoj i endokrinoj hirurgiji. Član je Evropske akademije nauka, profesor medicinskog fakulteta, pionir u transplataciji srca u našoj zemlji, autor više od 200 naučnih radova i nekoliko knjiga... Čuveni kardiohirurg nedavno je gostovao u podkastu "Blic Zdravlje", gde je govorio o kardiovaskularnim oboljenjima, prevenciji, edukaciji stanovništva i drugim važnim temama.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", svakog dana u Srbiji oko 60 ljudi doživi infarkt, koji se za njih 16, nažalost, završi fatalno. Uprkos činjenici da je medicina napredovala i da se više nego ikad govori o važnosti rane dijagnostike, sve više mladih ljudi u našoj zemlji suočava se sa kardiološkim problemima. Da li i zdrava osoba - ili ona koja se tako oseća – može da doživi infarkt? Evo, šta kaže doktor Ristić:

"Može, sigurno. Nije za poređenje, ali je lakše za razumevanje: to je kao kad kupite novi auto, i posle dva meseca on jednostavno stane. Nešto se desilo u sistemu. Tako je i sa srcem. Taj motor radi neprekidno, od rođenja, godinama, decenijama, i ne treba da nas iznenadi što ne može kod svih nas da funkcioniše bezgranično."

Srčani udar se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina. Glavni okidači su ekstremni stres, nezdrava ishrana, gojaznost, pušenje, kao i preterana konzumacija energetskih pića i alkohola. Simptomi se često ignorišu, a oštećenja su nekad nepopravljiva. Preventivni pregledi su svakako neophodni, naglašava čuveni kardiohirurg.

"Prvi pregled trebalo bi obaviti sa punoletstvom, što se obično i radi kada se osoba tih godina upisuje na fakultet ili se zapošljava. Ako je sve u redu, nema potrebe da se na kontrolu dolazi svake godine. Na tri ili četiri je sasvim u redu. Nema tu strogih pravila. S druge strane, ne treba dopustiti ni preveliku pauzu, bez obzira uredan nalaz, jer ima ljudi koji nisu bili na pregledu i po deset ili dvadeset godina".

DR RISTIĆ TAKOĐE KAŽE - "U ZABLUDI STE AKO MISLITE DA JE NORMALAN PRITISAK 120 SA 80"

Srce, kao vitalni mišić, zaslužuje posebnu pažnju i negu, jer svojim neprestanim radom održava ceo naš organizam.

Međutim, često ga ne čuvamo kako treba i, svesno ili ne, sami doprinosimo nepopravljivim kvarovima. O tom motoru koji se, poput savršene mašine, ne gasi od dana kada ugledamo svet, govorio je specijalni gost podkasta "Blic Zdravlje", doktor Miljko Ristić, vrhunski stručnjak za ovu oblast i jedan od najpriznatijih kardiohirurga u našoj zemlji.

Tokom svoje bogate i duge karijere, profesor doktor Miljko Ristić bezbroj puta je u rukama držao nečije srce, najbitniji mišić ljudskog organizma i najveću personifikaciju naših emocija. Može li danas, u ovom suludom tempu života, ono da izdrži ritam koji smo mu zadali? Kako pod kontrolom držati pritisak, koji je u direktnoj vezi sa srcem i kardiovaskularnim oboljenjima, i do koje mere on sme da bude povišen, a da nas ne hvata panika?

Sjedinjene Američke Države su svetski lider u domenu kardiohirurgije, napominje doktor Ristić i dodaje da je neophodno pratiti i stranu literaturu. Tu je i Udruženje za hipertenziju, vodeća internacionalna organizacija posvećena prevenciji i kontroli krvnog pritiska, koja već decenijama okuplja naučnike i lekare, a fokusira se na istraživanja i izradu globalnih smernica za lečenje. Prema njihovim podacima, te vrednosti značajno su se promenile.

"Kada sam bio student, mlad lekar, normalne vrednosti pritiska bile su 120 sa 80. Kasnije je idealno bilo 140. Međutim, sada je to nizak pritisak za osobe koje imaju 60, 70, 80 i više godina. Normalan je 160. Onda ljudi uzimaju tablete kako bi ga spustili na 120, pa im bude loše. Ne trebaju vam lekovi, jer se to sada računa kao normalan pritisak. Sve između 160 i 190 je normalno. Stalno govorim da je potrebno malo više edukacije".

Normalan puls je 60 do 80, to staro pravilo je i dalje prisutno, kaže uvaženi doktor: "Kada padne na 50, to ne znači da će srce stati. Nemojte se plašiti. Sportisti, na primer, mogu imati nizak puls, oko 40. Ako se spusti ispod 40, može se ugraditi poseban pejsmejker. S druge strane, ubrzanje pulsa i vrednosti preko 80 ili 90 već ukazuju na to da treba da uzmete neko umirujuće sredstvo".

Podsetimo, hipertenzija je stanje u kom je pritisak krvi na zidove arterija hronično povišen iznad normalnih vrednosti. Često nema simptome (zato ga zovu "tihi ubica"), a dugoročno oštećuje krvne sudove i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Simptomi, ukoliko se jave, uključuju glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, zamagljen vid, otežano disanje, a lečenje pre svega podrazumeva promenu načina života.

Bonus video

(Espreso/Blic žena)