OVDE ŽENE NE NOSE CRNINU ZA POKOJNIKOM VEĆ RADE JEDNU BIZARNU STVAR: Kriju se i u TAJNOSTI izvode jezivi ritual!

U dubinama džungle Papue, u zapadnom delu Indonezije, živi pleme Dani – zajednica koja je od ostatka sveta bila skrivena sve do svog slučajnog otkrića 1938. godine. Iako su stacionirani na oko 3.500 kilometara od Džakarte, njihovi nesvakidašnji običaji danas fasciniraju ljude širom sveta.

Najšokantniji među njima jeste krvavi ritual koji žene ovog plemena sprovode kako bi iskazale neizmernu tugu zbog smrti člana porodice – odsecaju sebi prste.

Fizička rana kao ogledalo slomljenog srca

Prema drevnoj tradiciji plemena Dani, kada izgube voljenu osobu, žene odsecaju jagodice svojih prstiju, dok palčeve ostavljaju netaknutim. Ovaj surov i bolan čin simbolizuje duboku patnju i bol koji ostaju nakon smrti najbližih.

Iako je indonežanska vlada zvanično zabranila ovaj ekstremni ritual, starije žene iz plemena i dalje ga u tajnosti praktikuju, noseći na svojim rukama doživotne ožiljke ljubavi i gubitka.

Nemački fotograf Markus Rot, koji je proveo nedelju dana među pripadnicima plemena dokumentujući njihov način života, ostao je šokiran ovim saznanjem, ali i fasciniran njihovim otporom prema savremenom svetu. Rot ističe da pleme živi u potpunom skladu s prirodom, trguje isključivo unutar zajednice, bez spoljnih uticaja, a hranu priprema na otvorenoj vatri. Zanimljivo je i da žene i muškarci žive odvojeno.

Ratnici, viševekovna mumija i statusni "festival svinja"

Muškarci plemena Dani na drugačije načine iskazuju svoj status i snagu. Nose karakterističnu plemensku odeću, lica oslikavaju bojama i ukrašavaju se perjem i životinjskim kostima. Njihovi neustrašivi ratnici s ponosom nose po jednu ogrlicu za svakog neprijatelja kojeg su ubili u borbi.

Jedna od najvećih znamenitosti ovog sela jeste mumija Kurulu, za koju meštani tvrde da je stara najmanje 370 godina i koju s velikim ponosom pokazuju posetiocima.

Pored toga, društveni život plemena dostiže vrhunac tokom "Festivala svinja". U ovoj zajednici svinje predstavljaju najvredniju imovinu, a ugled, uspeh i moć plemenskog vođe mere se brojem svinja zaklanih tokom festivala. Životinje se tradicionalno ubijaju noževima od bambusa, a zatim pripremaju na usijanom kamenju.

Divlji izgled, ali toplo srce

Iako zbog svojih neobičnih maski, ratničkih obeležja i običaja samopovređivanja mogu delovati zastrašujuće i opasno, pripadnici plemena Dani u stvarnosti su potpuno drugačiji. Fotograf Markus Rot ističe da su ovi ljudi stidljivi, radoznali, izuzetno druželjubivi i ljubazni prema svakome ko im prilazi s poštovanjem.

Bilo bi krajnje nepravedno nazvati ih "primitivnima". Uprkos tome što se poslednjih godina suočavaju s uticajem rudarstva, rastućeg turizma i pokušajima da se njihova kultura asimiluje i prilagodi dominantnoj indonežanskoj kulturi, pripadnici plemena Dani nastavljaju da čuvaju svoje drevne običaje i način života. Oni ostaju živi dokaz koliko su ljudske emocije univerzalne, ali i dokle su ljudi spremni da idu kako bi izrazili ljubav i tugu za onima kojih više nema.

Bonus video:

Espreso/Zenablic/TM