ŠTA ZELENSKI SMERA? Oči celog sveta uprte u Kijev nakon pada Vlade Ukrajine, a pravi odgovor se KRIJE OVDE?!

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odlučio je 12. jula da izvrši rekonstrukciju vlade, što je iznenadilo i građane i poslanike u skupštinskim klupama.

Prema Ustavu, predsednik ne može samostalno da smeni premijera. Ipak, poslanici koji su pričali za Kyiv Independent delovali su uglavnom nezainteresovano za potez Zelenskog da zameni premijerku Juliju Sviridenko, što je parlament formalno odobrio 14. jula.

Razlozi za rekonstrukciju i dalje nisu jasni. Mnogi poslanici, uključujući i članove stranke Volodimira Zelenskog "Sluga naroda", rekli su da nisu znali ništa o tom planu pre nego što je objavljen.

Zelenski je 12. jula rekao da "Ukrajina menja svoju političku strategiju".

"Svaki važan pravac spoljne politike nadgledaće određena osoba sa velikim iskustvom, koja je sposobna da donese rezultate", dodao je on.

Ta izjava ukazivala je na to da predsednik namerava da imenuje Sviridenko za novu ambasadorku Ukrajine u SAD - što bi predstavljalo počasno spuštanje na nižu funkciju, a njemu omogućilo da postavi novog premijera uoči, kako se očekuje, teške zime.

Izvor blizak predsedniku takođe je rekao da bi rekonstrukcija vlade omogućila Zelenskom da ukloni ministre koji su izgubili njegovo poverenje. Jedan od njih je, prema navodima izvora, ministar odbrane Mihailo Fedorov, čija bi smena, kako se navodi, verovatno izazvala veliko nezadovoljstvo javnosti.

Međutim, osoba direktno upoznata sa situacijom rekla je za "Kyiv Independent" da Sviridenko još nije pristala na mesto ambasadorke, što dodatno unosi neizvesnost u već prilično netransparentan proces.

Mediji u Ukrajini sada analiziraju šta poslanici, izvori i analitičari smatraju da je podstaklo rekonstrukciju vlade, šta iznenadna odluka Zelenskog otkriva o sve užem krugu ljudi kojima veruje i šta druga velika promena u vladi za manje od godinu dana govori o budućnosti Ukrajine.

Nedostatak komunikacije sa parlamentom

Rekonstrukcija vlade ukazala je na sve izraženiji centralizovani način donošenja odluka u Kijevu. Nekoliko poslanika reklo je za da nisu imali nikakvo prethodno upozorenje da će vlada biti smenjena, iako parlament formalno ima ovlašćenje da imenuje i razrešava premijera.

Jedna od teorija koja kruži među poslanicima jeste da je Zelenski postao nezadovoljan sposobnošću Sviridenko da upravlja odnosima sa parlamentom.

Od prošle jeseni parlament je više puta propustio da usvoji zakone povezane sa evropskim integracijama Ukrajine i one koje podržavaju zapadni partneri. Poslanici i analitičari zastoj u radu pripisuju slabljenju uticaja Kancelarije predsednika na parlament, kao i lošoj koordinaciji između poslanika i kabineta Sviridenko.

"Prema mom mišljenju, glavni razlog je to što Sviridenko nikada nije uspela da izgradi dobar radni odnos sa parlamentom. Mučila se da uspostavi dobre odnose čak i unutar vladajuće frakcije, gde su postojale tenzije sa nekim njenim uticajnim članovima", rekao je politički analitičar Volodimir Fesenko za Kyiv Independent.

Izvor upoznat sa razgovorima o rekonstrukciji rekao je da je nezadovoljstvo bilo nagomilano i prema nekoliko ministara, što je doprinelo odluci da se zameni čitava vlada. Izvor je naglasio da se nezadovoljstvo raslo postepeno, a ne da je bilo izazvano jednim konkretnim događajem.

Ipak, jedan visoki zvaničnik upoznat sa situacijom rekao je još u junu da su poslanici imali problema da pronađu ljude koji bi bili spremni da preuzmu funkcije u vladi.

Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da čak ni opozicioni poslanici, koji kritikuju vlast zbog toga što iznova menja iste funkcionere, nisu pokazali veliko interesovanje da predlože kandidate za nove funkcije.

Ministarstvo pravde Ukrajine je bez ministra već duže od osam meseci, dok su ministri obrazovanja i regionalnog razvoja ostali na svojim mestima uprkos višemesečnim spekulacijama o njihovoj smeni.

Drugi smatraju da rekonstrukcija vlade nije toliko odgovor na konkretne neuspehe u politici, koliko poznata politička taktika.

Tokom protekle godine administracija Zelenskog suočila se sa nizom kriza, uključujući najveću istragu o korupciji tokom njegovog predsedničkog mandata, koja je povezana sa državnim nuklearnim monopolom "Energoatom". Herman Haluščenko, koji je u vladi Sviridenko obavljao funkciju ministra pravde, optužen je u tom slučaju u februaru.

Vlada se takođe suočila sa rastućim nezadovoljstvom javnosti zbog mobilizacije, kontinuiranih ruskih napada na civilnu infrastrukturu i još jedne teške energetske sezone koja se očekuje.

"Predsednik voli da šalje poruku da obnavlja svoj tim. Ranije ove godine video je da je zamena šefa Kancelarije predsednika Andrija Jermaka šefom Vojne obaveštajne službe Kirilom Budanovim naišla na dobar prijem u javnosti i pozitivno uticala na njegov rejting, pa je odlučio da nastavi taj proces", rekao je Fesenko.

Prema Fesenku, zamena vlade trebalo je da pokaže da se obnova tima Volodimira Zelenskog nastavlja.

Volodimir Arijev, poslanik opozicione stranke Evropska solidarnost, ponudio je ciničnije tumačenje.

"U poslednje vreme dogodilo se toliko mnogo stvari, od kojih su mnoge bile veoma štetne po vlast, da očigledno moraju da preusmere pažnju javnosti", rekao je on.

"Smena vlade je oduvek bila klasičan način da se u takvim okolnostima skrene pažnja sa problema", ističe sagovornik lista.

Ukrajini treba "jači" premijer?

Drugi smatraju da se rekonstrukcija vlade ne može odvojiti od političkog vakuuma nastalog nakon pada dugogodišnjeg drugog čoveka u timu Zelenskog, Andrija Jermaka.

Sviridenko je široko bila smatrana Jermakovom štićenicom. Pre nego što je ušla u vladu, obavljala je funkciju njegovog zamenika u Kancelariji predsednika i važila za jednu od funkcionerki koje su se najviše povezivale sa njim.

Nakon što je Jermak podneo ostavku posle antikorupcijske istrage u slučaju "Energoatom", Sviridenko je brzo pokušala da se distancira od svog nekadašnjeg mentora.

"Čim je Jermak smenjen, Sviridenko je politički promenila poziciju", rekao je Fesenko. "Ali javnost takođe mora da vidi da se proces 'de-jermakizacije' nastavlja, uključujući i kroz zamenu premijera."

Neki poslanici smatraju da promena takođe odražava promenu onoga što Zelenski sada očekuje od svoje vlade.

"Posle Jermakovog odlaska, ono što je vladi potrebno jeste premijer koji je spreman da preuzme odgovornost, a ne da čeka da mu se kaže šta treba da uradi", rekao je za "Kyiv Independent" poslanik stranke Glas Jaroslav Jurčišin.

"Bez obzira na to kako neko ocenjuje Sviridenko, ona je postavljena u okviru Jermakovog sistema i, uglavnom, delovala je strogo u skladu sa instrukcijama koje je dobijala", dodaje.

Bez Jermaka, koji je imao ulogu političkog koordinatora vlade, Zelenskom je sada potreban "tehnokrata sa menadžerskim iskustvom, spreman da preuzme odgovornost za odluke vlade umesto da jednostavno čeka smernice", rekao je Jurčišin.

Nekoliko poslanika ukazalo je na izvršnog direktora kompanije "Naftogas" Sergeja Koreckog kao osobu koja odgovara tom profilu, navodeći njegovu reputaciju efikasnog menadžera sposobnog da deluje nezavisnije od Kancelarije predsednika.

Prema rečima ljudi upoznatih sa situacijom, Korecki je prihvatio ponudu predsednika da predvodi sledeću vladu zemlje.

Potreba za zamenom ambasadorke?

Drugo široko rasprostranjeno objašnjenje usmereno je ka Vašingtonu, a ne Kijevu.

Izjava Volodimira Zelenskog od 12. jula da će svaki ključni pravac spoljne politike ubuduće nadgledati iskusan zvaničnik podstakla je spekulacije da će Sviridenko postati nova ambasadorka Ukrajine u SAD.

Jedna osoba bliska aktuelnoj ambasadorki Olgi Stefanjišinoj rekla je za da je ona odlučila da napusti tu funkciju "na sopstveni zahtev".

Međutim, drugi izvor upoznat sa rekonstrukcijom vlade rekao je da su planovi za promenu vlade postojali i pre Stefanjišinine odluke.

Odlazak Stefanjišine takođe dolazi u trenutku kada kruže spekulacije da bi mogla da se suoči sa krivičnim prijavama. Ona je bila predmet istrage Nacionalnog antikorupcijskog biroa u vezi sa navodnim nepravilnostima povezanim sa Agencijom za upravljanje i povraćaj imovine, iako protiv nje nije zvanično podignuta optužnica.

Ukrajinski mediji su ranije izvestili da su kompanije povezane sa njenim bivšim suprugom dobijale ugovore za upravljanje zaplenjenom imovinom. Takođe je bila optužena u odvojenom slučaju pronevere 2019. godine.

Fesenko smatra da bi imenovanje Sviridenko u Vašingtonu ojačalo odnose Kijeva sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

"Poslednji sastanak Zelenskog i Donalda Trampa pokazao je da je Ukrajini hitno potrebna snažna ambasadorka koja je sposobna da aktivno promoviše interese zemlje u Vašingtonu", rekao je on.

Dodao je da je Sviridenko razvila bliske radne odnose sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom tokom pregovora o bilateralnom sporazumu o mineralima, zbog čega je prirodan kandidat za tu funkciju.

Izvor upoznat sa razgovorima takođe je rekao da Zelenski želi uticajnijeg predstavnika u Vašingtonu.

Ipak, čak i taj plan ostaje neizvestan.

Sviridenko još nije pristala da postane ambasadorka.

Neizvesnost oko njene budućnosti samo dodatno produbljuje širu misteriju koja prati samu rekonstrukciju vlade: uprkos različitim teorijama koje nude poslanici, zvaničnici i analitičari, Zelenski još nije objasnio zašto smatra da je Ukrajini potrebna nova promena vlade manje od godinu dana nakon prethodne.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)