"HRVATSKI ARKAN" BIO JE STRAH I TREPET PODZEMLJA! Preživeo četiri atentata, a onda je usledila JEZIVA SAČEKUŠA!

Zagrebački Cvetni trg je tog marta bio krvavi trg. Usred dana, dvojica muškaraca su upucana iz pištolja. Na zemlji, u lokvi krvi, ležao je kralj poker mašina, Vjeko Sliško. Identitet drugog upucanog čoveka ubrzo je otkriven. Bio je to belgijski legionar, Džejms Kapija, koji je tog dana pucao Slišku u čelo, ali je, samo nekoliko minuta kasnije, Kapija upucao Sliškov telohranitelj, Ivica Bertić.

Nakon još jednog atentata u mafijaškom stilu, građani metropole su se pitali - hoće li Zagreb postati ono što će biti Čikago dvadesetih, Frankfurt i Amsterdam osamdesetih, Moskva, Budimpešta i Beograd devedesetih? Tog dana, Vjeko Sliško je napustio svoj stan u zagrebačkoj Bogovićevoj ulici, ne sluteći da je poslednji put zatvorio vrata porodične kuće.

Ovako bismo mogli da započnemo priču o ubistvu kralja poker mašina, ali u Sliškovom slučaju, pretpostavka da „nije imao pojma“ o mogućem mračnom scenariju ne stoji. Naime, pokušaj atentata na njega, koji se dogodio 22. marta 2001. godine, nije bio prvi, već peti, a uz to i poslednji, u krvavom nizu.

Na Sliška je prvi put pucano 1991. godine, u zagrebačkoj diskoteci „Sokol“, na Mažuranićevom trgu. Zatim se sukobio sa Bobom Hrkačem, članom obezbeđenja pokojnog predsednika Tuđmana. U haosu koji je nastao, Sliška je pogodilo osam metaka. Ranjen u srce, pluća i butnu kost, bio je u komi 15 dana u Traumatološkoj klinici. Kada se probudio, rekao je da su na njega pucali Damir Kovačić „Šerif“ i izvesni Kovačević, zvani „Hrvač“. Dve godine kasnije, 2. februara 1993. godine, „Šerif“ je ubijen, u Ratarskoj 6, u Rudešu.Godine 1994.

Sliško je ponovo bio meta. U Sesvetama je nepoznati vozač pokušao da ga ubije. Dok je čekao da se upali zeleno svetlo na semaforu u Zagrebačkoj ulici, Fiat Tipo se zaustavio sa leve strane, pored Sliškovog BMW-a, i počela je pucnjava. Sliško je upucan u kičmu. „Pao sam napred i bočno na suvozačevo sedište. Odmah sam krenuo i zakočio.

Bila je to kiša metaka i tako sam hteo da je izbegnem, ali pucnjava nije prestajala“, rekao je Vjeko Sliško, koji je, iako teško ranjen, uspeo sam da se domogne Traumatološke klinike. Godinu dana kasnije, scenario se ponovio. Kada je, sa Jurajem Dodićem, izlazio iz ordinacije u Maksimirskoj ulici i ulazio u Dodićev Opel, Sliško je upucan iz mitraljeza. U ovom, trećem pokušaju atentata, ranjen je u lakat leve ruke i stopalo desne noge. „Nisam tada imao nikakvo oružje kod sebe, tako da nisam pucao“, rekao je Sliško

Nakon čak tri atentata u pet godina, u kojima su ga meci pogodili u srce, pluća, bedrenu kost, kičmu, lakat i stopalo, napadači su prešli na teže naoružanje. U 1.25 sati, 27. studenog 1999. na Sliškov je Jeep Grand Cherokee, u Preradovićevoj ulici, pucano iz zolje. Tog je puta Sliško imao sreće.

On i njegov tjelohranitelj, Ivica Bertić, bili su neozlijeđeni, no, od krhotina projektila, namijenjenog kralju poker automata, te je kobne noći poginuo slučajni prolaznik, Zoran Domini, vlasnik obližnje videoteke „Boks“.

Peti i poslednji pokušaj atentata na 41-godišnjeg Sliška

Kobni obračun dogodio se u samom centru Zagreba, u Preradovićevoj ulici, nedaleko od Cvetnog trga i stana u Bogovićevoj u kojem je Sliško živeo sa porodicom. Oko 14:45, na početku Preradovićeve ulice, prišao mu je 32-godišnji Džejms Kapijau i, iz neposredne blizine, ispalio mu hitac pravo u čelo.

Čim je „obavio posao“, Kapijau je počeo da trči prema bioskopu Evropa na Preradovićevom trgu. Međutim, Ivica Bertić, čovek koji je bio u džipu sa Sliškom 27. novembra 1999. godine, kada je na njega na istoj lokaciji pokušan atentat raketnim bacačem, odmah je potrčao za njim. Bertić je sustigao Kapijaua i pucao u njega, a zatim pobegao.

Policija i kola hitne pomoći odmah su stigli na mesto krvavog obračuna. Sliško i Kapijau, obojica u kritičnom stanju, prevezeni su u Kliničku bolnicu Sestara milosrdnica, gde ih je operisao tadašnji šef klinike za neurohirurgiju, prof. dr Lucijan Negovetić. Nakon operacije, rekao je da oba pacijenta imaju teške i po život opasne prostrelne rane kroz mozak. Obojica su bili na aparatima za održavanje života, na intenzivnoj nezi i u dubokoj komi.

Bandić dao rok od 24 sata

Veče nakon atentata, policija je sprovela brojne racije po zagrebačkim barovima. Tadašnji gradonačelnik Zagreba, Milan Bandić, odmah se oglasio. „Zahtevam, u ime Zagrepčana, da se ovaj oružani obračun hitno reši. Ako odgovorni u sistemu ne pronađu krivce u roku od 24 sata, zahtevam da odgovorni stave svoj mandat na raspolaganje. Zahtevam da policija spreči ovakve razorne napade u budućnosti, a pravosuđe da hitno reši ovakve slučajeve kako se ovakvi ekscesi ne bi ponavljali“, rekao je tada Bandić.

Četiri dana nakon što je upucan u glavu, 26. marta 2001. godine, Vjeko Sliško je preminuo u bolnici, a odmah potom njegov telohranitelj, Ivica Bertić, uhapšen je i osuđen na kaznu Džejmsa Kapijaua.

Sliško: „I Papa je ubijen, da li to znači da je kriminalac?“

Vjeko Sliško se predstavljao kao „nezavisni biznismen“, ali čoveka koji je preživeo četiri pokušaja atentata drugi su opisali kao „hladnokrvnog kockara sa sto života“. Na pitanje o njegovoj reputaciji kralja poker mašina, koji se nije libio nasilja prema onima koji su odbili njegove usluge, Sliško je, u svom luksuznom stanu, hladnokrvno, bez treptaja lica ili podizanja glasa, odgovorio novinaru Večernjeg lista: „Neka mi neko kaže koga sam naterao da to uradi. I Papa je ubijen, da li to znači da je kriminalac?“ Zvanično, Sliško je imao čist policijski dosije, ali je na dan atentata policija ipak saopštila da se radilo o obračunu ljudi povezanih sa kriminalnim miljeom. Nezvanično se pričalo da je Sliško bio osoba suprotstavljena „bandi“ Zlatka Bagarića. Bio je povezan sa bandom reketara koji su širili strah i trepet među zagrebačkim preduzetnicima i menadžerima zabave. Oni koji su Sliška poznavali izbliza govorili su da je to bio čovek prema kome nije mudro gajiti ljutnju.

Viđen je u raznim društvima, ali istorijski susret je bio onaj sa Hrvojem Petračem, na Cvjetnom trgu, u zadarskoj piceriji. Bio je to sastanak visokog rizika koji su, prema rečima upućenih, čak obezbeđivali i specijalci raspoređeni na krovovima okolnih zgrada.

Da se ​​plašio za svoj život, potvrdile su kamere na ulazu, u Bogovićevoj, gde je živeo. Pre ulaska, vršene su bezbednosne provere. Imao je i telohranitelje, navodno Čečene i bivše ruske specijalce. On je, baš kao i kralj kockanja, Zlatko Bagarić, bio magnetno privučen kockanjem. Prvi sukob između kralja poker mašina i kralja kockanja navodno se dogodio jednog jutra početkom devedesetih, kada je Sliško odneo Bagariću 400.000 DEM na „barbutu“.

Poslednji put su se videli 1994. godine, kada je Bagarić, nakon pucnjave u Sesvetama, došao Slišeku na „nogu“ u njegov bar „Bonaparte“ u Maksimirskoj ulici. Obećao mu je da će istražiti ko ga je pucao, ali od tada su, prema Slišekovim rečima, razgovarali samo jednom, 1995. godine, kada ga je Bagarić nazvao da mu kaže da nema nikakve veze sa pucnjavama protiv njega.

Ko je bio Sliškov ubica, Džejms Kapijau?

Džejms Kapijau je rođen u Briselu. Imao je hrvatsko i belgijsko državljanstvo, a prema rečima tadašnjeg šefa policije, Ranka Ostojića, zbog pripadnosti kriminalnom miljeu, često je menjao identitet. Bio je u Legiji stranaca, a učestvovao je i u Domovinskom ratu. Optužen je za ubistvo u decembru 1996. godine, ali je to kasnije proglašeno nepravosnažnim kao samoodbrana. Imao je i krivični dosije za tešku krađu iz 1994. godine, a krivično je prijavljen i 1998. godine za falsifikovanje dokumenta i overu lažnog sadržaja, kao i za prevaru. Tako je 1998. godine u Opatiji promenio ime iz Marti u Džejms.

Bertić i Ivošević su odslužili kazne

U munjevitoj policijskoj operaciji koja je usledila nakon ubistava Slišeka i Kapijaua, uhapšeni su Slišekov telohranitelj, Ivica Bertić, i Samir Ivošević. Marko Nikolić Markoni, koji je nestao bez traga, takođe je identifikovan kao osoba povezana sa atentatom.

Prvi u nizu sudskih postupaka završen je relativno brzo. U oktobru 2002. godine, Nikolić je u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora, Ivošević na 20, a Bertić na devet. Vrhovni sud je potom smanjio Ivoševićevu kaznu na 13 godina zatvora, dok je Nikolićeva presuda dva puta poništena, pre nego što je, krajem 2018. godine, konačno u odsustvu osuđen na 12 godina zatvora zbog saučesništva u Slišekovom ubistvu.

Veruje se da se Nikolić krije od zakona u divljini Južne Amerike, dok su Ivošević i Bertić završili, prvo u Remetincu, a zatim u Lepoglavi. Ivošević je bio u Lepoglavi od marta 2003. do oktobra 2012. godine, nakon čega je prebačen u zatvor u Požegi, gde je ostao do aprila 2013. Zbog, kako je tvrdio, loših sanitarnih, higijenskih i nutritivnih uslova i loše zdravstvene zaštite, čovek koji je učestvovao u likvidaciji Vjeke Sliška podneo je tužbu i zahtevao da mu država isplati 64.350 kuna odštete.

Bonus video:

Espreso/vecernji.hr/TM