posle mnogo godina...
"ZGREŠILA SAM NA PETROVDAN I PATILA 10 GODINA" Potresna priča o kumi Joki - jedna žena me je pogledala i rekla...
Svojim bližnjima tada je ispričala šta se dogodilo
U narodu se vekovima prenose priče o običajima i verovanjima vezanim za velike praznike, a posebno za dane koji imaju veliki duhovni značaj.
Jedna od takvih priča vezana je za Petrovdan i ženu po imenu Joka, čije je svedočenje ostalo zapisano zahvaljujući proti Stevanu Janjetoviću.
Prema njegovom zapisu, Joka je verovala da je upravo kršenje običaja na Petrovdan bilo razlog zbog kojeg je narednih deset godina živela sa teškim posledicama. Kada se posle mnogo godina promenila i vratila među zdrave ljude, njeni poznanici nisu mogli da veruju. Žena koja je godinama bila iscrpljena, bolesna i koja je teško hodala, ponovo je bila vedra i snažna.
Svojim bližnjima tada je ispričala šta se dogodilo.
"Deset godina sam patila i ispaštala", govorila je Joka, uverena da je njen problem počeo upravo na Petrovdan.
Kako je objasnila, tog dana, umesto da ode u crkvu na prazničnu liturgiju, kako je naučila od svoje majke i predaka, odlučila je da radi.
"Na dan Svetog Petra kupila sam seno. Sušila sam ga i slagala. Znala sam da nije dobro što činim, ali nisam odustala od posla", pričala je.
Dok su se ljudi iz okoline okupljali u hramu, molili se i slavili veliki praznik, Joka je ceo dan provela na livadi radeći na velikoj vrućini. Kada je predveče završila posao i krenula kući, iznenada je osetila jak bol u desnoj nozi.
U prvi mah pomislila je da je samo umorna, ali bol je postajao sve jači. Kako je vreme prolazilo, sve teže je hodala, a uskoro je morala da se osloni na štap i da šepa.
Tada je, kako piše prota Janjetović, Joka shvatila svoj postupak kao grešku i zavetovala se Bogu.
Obećala je da više nikada neće obavljati teške poslove tokom svetih dana i da će svaki Petrovdan provoditi u crkvi, molitvi i poštovanju praznika.
Godine su prolazile, a njen život se promenio. Naučila je da živi sa bolom i pomirila se sa tim da će zauvek šepati. Ipak, verovala je da će njen zavet ostati ispunjen.
Deset godina kasnije, ponovo je došao Petrovdan. Joka je, kao i ranijih godina, rano krenula u crkvu u Severinu. Stigla je pre službe, zapalila sveće za svoje pokojne, ispovedila se i prisustvovala bogosluženju.
Tokom molitve osećala je, kako je kasnije pričala, veliki mir i spokoj. Imala je osećaj lakoće kakav nikada ranije nije doživela.
A onda se dogodilo nešto što ju je potpuno iznenadilo. Jedna žena koja je bila pored nje pogledala ju je i rekla:
"Kumo Joko, pa ti više ne šepaš." Tek tada je shvatila da je bol nestao i da ponovo može normalno da hoda.
Joka je pala na kolena i zahvalila se Bogu, verujući da je doživela milost i da joj je oprošteno ono što je smatrala svojim velikim grehom.
Ova stara priča, zabeležena u zapisu prote Stevana Janjetovića, ostala je deo narodnog predanja koje govori o veri, običajima i poštovanju svetih dana. Za mnoge i danas predstavlja podsetnik koliko su praznici poput Petrovdanа imali posebno mesto u životu naših predaka, prenosi NPortal.
Bonus video: