Srbi se bude sa ukočenim vratom i za sve krive promaju: razbijamo mit - šta je prava istina o velikom neprijatelju

Rasprava o naučnom objašnjenu promaje ponovo je pokrenuta na društvenim mrežama, gde su korisnici pokušali da pronađu odgovor na pitanje da li zaista može da nas "uhvati" promaja ili je reč samo o mitu.

Dok jedni tvrde da je promaja kriva za ukočen vrat, bolove u mišićima i prehlade, drugi je smatraju običnim strujanjem vazduha koje nepravedno nosi lošu reputaciju.

Odgovor se nalazi negde između. Promaja nije misteriozna sila koja "izaziva bolesti", ali način na koji telo reaguje na naglo i konstantno strujanje vazduha ima sasvim logično objašnjenje.

Šta je zapravo promaja?

Promaja nije ništa drugo do kretanja vazduha, najčešće kada postoji razlika u temperaturi ili pritisku između dve prostorije, pa vazduh prolazi kroz otvorena vrata ili prozore.

Problem nije u samom vazduhu, već u tome što strujanje vazduha ubrzava gubitak toplote sa površine tela. Kada vazduh miruje, oko kože se formira tanak sloj zagrejanog vazduha koji deluje kao prirodna izolacija. Kada počne da struji, taj sloj se uklanja i telo brže gubi toplotu. Zbog toga imamo osećaj da je temperatura niža nego što zaista jeste. Isti princip zbog kojeg hladan vetar zimi deluje mnogo neprijatnije od istog stepena temperature bez vetra.

Jedna od najčešćih posledica izlaganja hladnom vazduhu jeste osećaj zategnutosti i bola u mišićima, naročito ako je neki deo tela dugo direktno izložen strujanju vazduha.

Kada se određeni deo tela hladi, mišići mogu refleksno da se zategnu kako bi sačuvali toplotu. Ako se takvo stanje produži, može da se dogodi neprijatan osećaj ukočenosti, bol pri pokretu ili grč. Zbog toga mnogi ljudi nakon noći provedene pored otvorenog prozora ujutru osećaju kako ne mogu da pomere vrat.

Međutim, važno je da se napomene da promaja sama po sebi ne izaziva infekcije. Prehladu izazivaju virusi, a ne hladan vazduh. Ono što hladnoća i strujanje vazduha mogu jeste da utiču na sluzokožu nosa i grla i učine da se simptomi već postojeće infekcije lakše ispolje.

Zašto neki ljudi mnogo jače reaguju?

Nisu svi jednako osetljivi na hladan vazduh. Kod nekih ljudi mišići brže reaguju na promenu temperature, posebno ako su već napeti, umorni ili pod stresom.

Takođe, veliku ulogu igra i način izlaganja. Kratko provetravanje prostorije uglavnom nije problem, ali višesatno sedenje direktno ispod klime ili pored otvorenog prozora može da dovede do neprijatnog hlađenja jednog dela tela. Zato nije isto otvaranje prozora na nekoliko minuta i spavanje celu noć dok hladan vazduh direktno udara u vrat i ramena.

Najbolje rešenje nije potpuno zatvaranje svih prozora čim neko izgovori reč "promaja", već pametno provetravanje, ali i izbegavanje da hladan vazduh satima direktno udara u telo.

(Espreso/Mondo/DČ)