Da li sveštenik mora da prijavi ako mu vernik prizna ubistvo na ispovesti? Zakon u Srbiji je jasan, postoji pravilo

Može li sveštenik da prijavi policiji osobu koja mu se na ispovesti poveri da je počinila teško krivično delo, pa čak i ubistvo? Ovo pitanje izazvalo je burnu raspravu na društvenim mrežama, a komentari su se kretali od šale do ozbiljnih pravnih tumačenja.

Odgovor, međutim, nije jednostavno “može” ili “ne može”, jer se razlikuju crkvena pravila, zakonska obaveza svedočenja i eventualna moralna dužnost da se spreči novo zlo.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, verski ispovednik spada u lica koja su isključena od dužnosti svedočenja ako bi svojim iskazom povredila dužnost čuvanja profesionalne tajne. U istu kategoriju, pored verskog ispovednika, zakon ubraja i advokata, lekara, babicu i druga lica koja u okviru svoje profesije saznaju poverljive informacije. ZKP, član 93

To znači da sveštenik ne može biti tretiran kao običan svedok za ono što je čuo tokom ispovesti. Još važnije, ako bi neko lice bilo ispitano protivno pravilima o profesionalnoj tajni, sudska odluka se ne može zasnivati na takvom iskazu.

Ispovest nije isto što i običan razgovor

U pravoslavnoj tradiciji ispovest je sveta tajna, a sveštenik je dužan da čuva ono što je čuo. U crkvenom smislu, otkrivanje ispovesti smatra se izuzetno teškim prestupom za sveštenika.

Ali pravno gledano, treba razlikovati dve situacije.

Ako se neko ispoveda za delo koje je već počinjeno, sveštenik je zaštićen pravilima o profesionalnoj tajni i ne može biti primoran da o tome svedoči. Krivični zakonik dodatno propisuje da se za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca, u određenim slučajevima, ne kažnjava ni verski ispovednik učinioca. Krivični zakonik, član 332

Međutim, ako osoba na ispovesti govori da planira novo teško krivično delo ili da i dalje predstavlja neposrednu opasnost po druge, situacija postaje znatno složenija. Tada više nije reč samo o priznanju prošlog greha, već o mogućnosti sprečavanja budućeg nasilja. Zakon posebno poznaje neprijavljivanje pripremanja teških krivičnih dela, dok se u crkvenoj praksi od ispovednika očekuje da pokajnika odvraća od zla i podstakne ga da sam preuzme odgovornost.

Tačno mišljenje:

Sveštenik u Srbiji ne bi smeo da otkrije sadržaj prave ispovesti i ne može biti nateran da svedoči o onome što je čuo kao verski ispovednik. Ako je reč o već počinjenom delu, zakon ga štiti od obaveze prijavljivanja i svedočenja. Ako je reč o najavi budućeg zločina, sveštenik ne bi trebalo da “ćuti i pusti da se desi”, već bi morao da učini sve da osobu zaustavi, ubedi je da se sama prijavi ili da se opasnost spreči na način koji ne svodi ispovest na policijski zapisnik.

Najkraće: ispovest nije dokazna klupa, ali nije ni prostor za planiranje novog zločina.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas/Prenela:D.S.)