Kako se dogodilo da roj osa usmrti čoveka u Ripnju? Jedan potez može biti koban, ovo morate da izbegavate

Javnost je umnogome danas potresla vest da je muškarac preminuo nakon što su ga u Ripnju napale ose, a kako su u pitanju insekti koji su dosta nepredvidivi i umeju biti agresivni, postavlja se pitanje kako neko može da umanji mogućnost da im se nađe na putu i ispostavilo se da je nekoliko stvari ključno.

Naime, ose po prirodi nose donekle veći rizik nego pčele jer za razliku od pčela koje nakon uboda umiru i mogu da ubodu samo jednom, ose imaju glatku žaoku i mogu da ubodu više puta bez ikakvih posledica po sebe zbog čega su često agresivnije.

Ipak, one će se ređe kretati u roju, pa se mogućnost da ih tako sretnete uglavnom ogleda kroz situaciju da se zadesite u blizini njihovog gnezda. Kada se to dogodi, ovi insekti mogu napasti ako osete pretnju.

Neophodno je napomenuti i da kada jedna osa ubode, ona luči feromone (hemijske signale) koji označavaju metu i alarmiraju celu koloniju, što može dovesti do grupnog napada većeg broja osa.

Neki od okidača koji su svojstveni za napad roja ovih insekata su:

Približavanje gnezdu

Mahanje rukama

Vibracije (košenje trave, motorne testere, udaranje po zemlji)

Pokušaj uklanjanja gnezda

Gaženje ose bosom nogom

Takođe je vađno znati da ose krajem leta postaju upornije jer traže šećer i proteine i tada ih privlače sokovi, voće, sladoled, pa i roštilj. Većina vrsta uopšte ne živi u velikim kolonijama i mnoge su usamljene, a gnezda prave od usitnjenih biljnih vlakana pomešanih sa pljuvačkom, zbog čega izgledaju kao da su od papira.

Šta uraditi ako vas napadne roj?

Najvažnije je da se osoba što pre distancira, pa i trčanjem ako je neophodno dokle god izbegne obilno mahanje rukama. Neophodno je nekako zaštititi lice i vrat rukama ili odećom, ali i potražiti najbliže sklonište, idealno automobil ili neki objekat u koji neće moći da uđu.

Valja znati i da se ne savetuje traženje spasa u vodi jer one neretko umeju i da sačekaju iznad površine.

Kada treba odmah potražiti pomoć?

Hitno se javite lekaru ili pozovite Hitnu pomoć ako se nakon uboda javi otežano disanje ili gušenje, oticanje usana, jezika ili grla, osip po celom telu, vrtoglavica ili gubitak svesti, ubod u usta ili grlo ili ukoliko se dogodio veliki broj uboda.

Za većinu ljudi pojedinačni ubod izazove samo lokalni bol, crvenilo i otok koji prolaze za nekoliko dana. Ozbiljne komplikacije su retke, ali ih ne treba potcenjivati, naročito kod osoba koje znaju da su alergične na ubode insekata.

Koliko ose mogu biti opasne, pokazuje i tragedija koja se odigrala u Ripnju kada je muškarac preminuo usled napada roja ovih insekata.

Prema saznanjima Telegraf.rs, on je tog dana bio na imanju u Ulici narednika Petra Milojevića, zajedno sa prijateljem. U jednom trenutku, dok su boravili na placu, napao ga je roj osa koje su ga izujedale. Njegov prijatelj je odmah reagovao i o svemu su obaveštene nadležne službe, a na lice mesta ubrzo su izašle policija i ekipa Hitne pomoći, međutim, lekari su po dolasku mogli samo da konstatuju smrt muškarca.

Za sada nije poznato da li je bio alergičan na ubode osa, niti da li je upravo alergijska reakcija dovela do fatalnog ishoda i sve okolnosti ovog tragičnog događaja biće utvrđene daljom proverom nadležnih službi.

Kada ubod može biti fatalan?

Najčešći uzrok smrti nakon uboda ose jeste teška alergijska reakcija (anafilaksija) i tada je dovoljan čak i jedan ubod kod osobe koja je alergična. Simptomi mogu nastupiti za nekoliko minuta, a među njima su otežano disanje, oticanje jezika i grla, pad krvnog pritiska, gubitak svesti. Bez hitne pomoći može biti životno ugrožavajuće.

Ipak, napad može biti fatalan i ukoliko se dogodi veliki broj uboda. Dakle, ako nekoga napadne roj i zadobije desetine ili stotine uboda, otrov može postati toksičan čak i kod osobe koja nije alergična. Tada može doći do oštećenja bubrega, oštećenja mišića, poremećaja rada srca, kao i šoka.

Kod odrasle zdrave osobe obično je potrebno mnogo uboda da bi situacija postala kritična, dok su deca, stariji i osobe sa hroničnim bolestima osetljiviji.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/D.S.)