Srbi piju najviše ovaj lek, a novo otkriće poktuje da ubija ove organe: Šokiraćete se kada čujete o čemu je reč

Iako je kontrola krvnog pritiska ključna za očuvanje zdravlja pacijenata sa dijabetesom, najnovija velika studija otkriva da jedna od najčešće propisivanih grupa lekova za hipertenziju može da ubrza oštećenje bubrega.

Držanje krvnog pritiska pod kontrolom smatra se jednim od najvažnijih načina za usporavanje oštećenja bubrega kod osoba koje boluju od dijabetesa tip 2. Međutim, najnoviji podaci sugerišu da dihidropiridinski blokatori kalcijumovih kanala (DCCB), kao jedna od najčešće propisanih grupa lekova za krvni pritisak, možda ne nude očekivani nivo zaštite, čak i kada pacijenti već primaju najsavremenije i vodeće terapije namenjene upravo očuvanju funkcije bubrega.

Ovi rezultati, predstavljeni prošlog meseca na 63. kongresu Evropskog udruženja za bubrege (ERA) u Glazgovu, izazvali su veliku pažnju stručne javnosti jer se odnose na klasu lekova koju koriste milioni ljudi širom sveta.

Stoga, istraživači upozoravaju da bi izbor specifičnog leka za pritisak mogao biti znatno važniji za pacijente sa dijabetičkom bolešću bubrega nego što se to do sada mislilo.

Dijabetička bolest bubrega i uloga krvnog pritiska

Dijabetička bolest bubrega (DBB) predstavlja jedan od vodećih uzroka otkazivanja ovog organa u svetu. Do ovog stanja dolazi kada dugotrajno izlaganje visokom nivou šećera u krvi ošteti sitne krvne sudove koji funkcionišu kao filteri za otpadne materije iz organizma.

Vremenom, oštećenje može da napreduje do terminalne faze, što zahteva doživotnu dijalizu ili transplantaciju. Pošto visok krvni pritisak dodatno opterećuje već ranjive i oslabljene krvne sudove, njegovo snižavanje je oduvek bilo centralni deo lečenja.

Poslednjih godina, lečenje pacijenata sa ovim problemom dramatično je napredovalo zahvaljujući dvema glavnim klasama lekova, a to su:

inhibitori renin-angiotenzinskog sistema (RAS), koji smanjuju pritisak unutar samih filtrirajućih jedinica bubrega,

inhibitori natrijum-glukoznog kotransportera-2 (SGLT2) – moćni lekovi nove generacije koji dokazano usporavaju progresiju bolesti.

Kombinacija ove dve terapije danas se smatra zlatnim standardom lečenja. Ipak, uprkos modernoj terapiji, mnogim pacijentima su i dalje potrebni dodatni lekovi kako bi pritisak bio u granicama normale.

U tim situacijama, lekari najčešće uvode grupu medikamenata poznatu kao dihidropiridinski blokatori kalcijumovih kanala (DCCB), koji snižavaju pritisak tako što opuštaju i šire krvne sudove.

Koji su to lekovi i kako ih prepoznati

Dihidropiridinski blokatori kalcijumovih kanala deluju tako što sprečavaju ulazak kalcijuma u glatke mišiće krvnih sudova, što dovodi do njihovog širenja i pada pritiska. U domaćim apotekama, pacijenti ove lekove najlakše mogu prepoznati po aktivnim supstancama čiji se nazivi završavaju na "-dipin", a među kojima su najpoznatiji:

Amlodipin (jedan od najmasovnije korišćenih lekova na našem tržištu)

Nifedipin

Lerkandipin

Felodipin

Analiza podataka više od 31.000 pacijenata

U pomenutoj studiji ispitani su klinički podaci 31.031 odrasle osobe sa dijabetesom tip 2 u periodu između 2016. i 2021. godine. Svi učesnici u istraživanju već su primali standardnu osnovnu terapiju (inhibitore RAS i SGLT2).

Od ukupnog broja pacijenata, njih 12.172 (oko 39,2 odsto) dodatno je uzimalo dihidropiridinske blokatore kalcijumovih kanala, dok je preostalih 18.859 pacijenata (60,8 odsto) koristilo druge klase lekova za pritisak. Zdravstveno stanje učesnika praćeno je u proseku oko tri i po godine.

Nakon što su u obzir uzeti svi relevantni klinički i demografski faktori, istraživači su došli do zaključka da je upotreba dihidropiridinskih blokatora kalcijumovih kanala povezana sa 33 odsto većim rizikom od ozbiljnih neželjenih događaja na bubrezima. Pod ovim događajima podrazumevao se pad procenjene brzine glomerularne filtracije (eGFR) – ključne mere bubrežne funkcije – za najmanje 40 odsto, ili potpuni napredak bolesti do terminalne faze koja zahteva dijalizu ili transplantaciju.

- Ovi lekovi se široko koriste kao terapija druge linije za krvni pritisak kod pacijenata sa dijabetičkom bolešću bubrega. Nalazi pokreću važna pitanja o tome da li su oni uvek najbolja opcija za ljude koji već primaju moderne i dokazane terapije za zaštitu bubrega - navela je dr Timna Agur, glavna autorka studije.

Zašto ovi lekovi mogu negativno da utiču na bubrege

Naučnici veruju da se razlog za ovakve rezultate krije u specifičnom načinu na koji dihidropiridinski blokatori kalcijumovih kanala utiču na protok krvi unutar samog bubrega. Kod osoba sa dijabetesom, bubrezi su često pod stalnim povišenim pritiskom zbog stanja zvanog hiperfiltracija, gde jedinice za filtriranje rade znatno brže i teže nego što je normalno.

Istraživanja pokazuju da ovi lekovi prvenstveno opuštaju i šire krvne sudove koji dovode krv u filterske jedinice, dok imaju znatno manji uticaj na sudove koji krv odvode iz njih. To može dovesti do nakupljanja krvi i rasta pritiska unutar samih bubrežnih filtera, što potencijalno vodi do dodatnog mehaničkog i funkcionalnog oštećenja tkiva, prenosi "SciTechDaily".

- Prvobitna pretpostavka je bila da će zaštitni efekti modernih SGLT2 inhibitora uspešno uravnotežiti potencijalnu štetu povezanu sa blokatorima kalcijumovih kanala. Međutim, pokazalo se da je povećani rizik od progresije bolesti bubrega opstao čak i kod pacijenata koji uzimaju tu naprednu zaštitnu terapiju - istakla je dr Agur.

Važna napomena za pacijente i lekare

Autori studije su naglasili da je istraživanje bilo opservacionog karaktera, što znači da ono ne pruža definitivan uzročno-posledični dokaz da ovi lekovi direktno izazivaju pogoršanje bolesti.

Ipak, nalazi se smatraju alarmantnim i izuzetno važnim upravo zbog činjenice da se dihidropiridinski blokatori kalcijumovih kanala masovno prepisuju ovoj grupi hroničnih bolesnika.

- Potrebne su dalje, detaljnije prospektivne studije i randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se ova zapažanja zvanično potvrdila i kako bi se definisale najbezbednije strategije za lečenje visokog pritiska kod ovih pacijenata. Međutim, s obzirom na milionski broj ljudi koji svakodnevno uzimaju ove lekove, svako potencijalno povećanje rizika može imati ogromne implikacije na javno zdravlje - zaključila je dr Agur.

(Espreso/Blic/DČ)