Zašto uzdišemo i kad je to znak za uzbunu: Ukoliko uhvatite sebe da uradite to ovoliko puta, odmah idite u Hitnu!

Uzdah se često povezuje sa snažnim emocijama, kao što su stres, frustracija ili olakšanje, ali on je prirodan, normalan i spontan refleks organizma koji se javlja potpuno nesvesno, a ima ključnu ulogu u održavanju stabilnosti disajnog sistema, jer pomaže širenju sitnih vazdušnih mehurića u plućima.

Sam čin uzdaha, koji može da se dogodi i do 12 puta u toku samo sat vremena, uglavnom ne predstavlja nikakvu neposrednu pretnju, mada postoje situacije u kojima može biti znak nečeg drugog.

Ova nesvesna radnja služi kao savršen mehanizam za uspostavljanje telesne i mentalne ravnoteže u svakodnevnom životu. Ipak, učestala potreba za dubokim izdisajima može da ukazuje na nagomilani stres, hroničnu anksioznost ili skrivene respiratorne smetnje, zbog čega je važno da se obrati pažnja na signale koje telo šalje kroz promenu ritma disanja.

Šta je uzdah

Uzdah se smatra refleksom i uglavnom se definiše kao dug, dubok udah koji je sličan normalnom udahu i izdahu, ali ne sasvim isti. Može da se javi usled emocionalnog odgovora kao što su stres ili olakšanje, ali čovek može da uzdahe i a da to uopšte ne primeti. U stvari, u proseku, ljudi proizvedu oko 12 „spontanih uzdaha“ u roku od jednog sata.

Obično uzdah uključuje udisanje još jednog, drugog udaha pre nego što se pusti izdah (uzdah). Često nakon toga sledi pauza u disanju - ponekad poznata kao post-uzdah apneja.

Ispostavilo se da uzdah takođe igra važnu ulogu u respiratornom sistemu. Kada se diše normalno, sićušne vazdušne kese (takođe poznate kao alveole) vredno rade na razmeni kiseonika i ugljen-dioksida. Ponekad se ove vazdušne kese uruše (kolabiraju), a uzdah može da pomogne da se one resetuju. Pošto je uzdisanje u osnovi dug udah, ono zapravo može da pruži plućima preko potreban podsticaj vazduha u određenim trenucima i poboljša nivo kiseonika u krvi.

Drugim rečima, uzdah tu i tamo može da pomogne da disanje bude uravnoteženije, kao i da se izbaci malo emocionalne pare.

Zašto ljudi uzdišu

Nije iznenađujuće što se uzdisanje često povezuje sa osećanjima.

Na primer, ispuštanje uzdaha često donosi trenutan osećaj olakšanja i poboljšanja opšteg stanja. Uzdisanje ponekad može da bude efikasan reduktor anksioznosti. Neki stručnjaci hipotetišu da ljudi u situacijama koje izazivaju anksioznost mogu da uzdišu kako bi dobili privremeno olakšanje od uznemirenosti.

Studija iz 2022. godine otkrila je da je uzdisanje povezano sa emocionalnim odgovorima kao što su uzbuđenje, anksioznost i bol.

- Negativna emocionalna stanja, kao što su strah, anksioznost i tuga, zapravo su povezana sa češćim uzdisanjem - napominje dr Ana Hejbern, specijalista za biofidbek i psiholog. Studije iz 2010. i 2015. godine to takođe potvrđuju.

Osoba može da bude sklona uzdisanju više nego obično ako postoje stanja kao što su:

Anksioznost.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Česti panični napadi.

Respiratorni problemi.

Disautonomija.

Da li je uzdisanje zdravo

Uglavnom, uzdisanje može da bude dobra stvar.

Ali dok je uzdisanje obično način na koji telo oslobađa deo emocionalnog tereta, prekomerno uzdisanje bi moglo da postane teret za sistem. Pauza u disanju koja prirodno prati uzdah može da postane razlog za zabrinutost ukoliko se javlja previše često tokom dužeg vremenskog perioda.

- Kada se učestalo uzdisanje nastavi tokom dužeg vremena, bilo zbog dugotrajnog stresa ili anksioznog poremećaja, ono zapravo može pogoršati anksioznost, stres i paniku. To je zato što ono može podstaći hiperventilaciju i pojačan odgovor na stres - kaže dr Hejbern za Cleveland Clinic.

Drugim rečima, ako osoba mnogo uzdiše, a to ne nadoknađuje dubokim udisajima i odmerenim disanjem, to može da bude znak ili stresa povezanog sa mentalnim stanjem ili, u nekim slučajevima, osnovnog respiratornog problema.

U slučaju da učestalo uzdisanje prate i drugi specifični simptomi, preporučuje se obavljanje lekarskog pregleda:

Kratak dah, vrtoglavica ili nesvestica.

Preteran osećaj stresa ili anksioznosti.

Uporni osećaj depresije, niska energija ili beznadežnost.

Kako poboljšati disanje

Prečesto uzdisanje može da bude pokazatelj nedovoljno dubokog disanja, što je česta posledica neravnomernog ritma izazvanog stresom i anksioznošću.

Uspostavljanje kontrole nad ovim procesom i regulacija uzdisanja mogu da se postignu redovnim praktikovanjem adekvatnih vežbi disanja.

- Ako primetite da ste hronično anksiozni, pod stresom ili u panici, vredi pitati svog lekara o prevaspitavanju (retreniranju) disanja. Ovo je korisna intervencija i za telo i za um, i može se raditi u nekoliko vrsta okruženja, kao što je sa logopedom ili kroz biofidbek sa psihologom - savetuje dr Hejbern.

Za poboljšanje kvaliteta disanja u kućnim uslovima mogu da se primenjuju sledeće vežbe:

„Box“ disanje (kvadratno disanje).

Vežba disanja 4-7-8.

Naizmenično disanje na nos (kroz nosne drve).

Ključ je takođe u tome znati kada je uzdah izazvan stresom, a kada ne. Nisu svi uzdasi stvoreni jednaki.

- Uzdasi mogu biti i pozitivni. Zapamtite da možemo uzdahnuti da bismo izrazili olakšanje. Uzdisanje može signalizirati onima oko vas da se osećate sigurno i zadovoljno - kaže dr Hejbern.

Uzdisanje služi svrsi za respiratorni sistem, pa čak i za emocionalni odgovor. Dakle, ne bi trebalo da biti zabrinut ako se s vremena na vreme ispusti uzdah da bi se izrazila različita osećanja.

Neophodno je pratiti sve prateće smetnje u disanju koje remete svakodnevno funkcionisanje, te se u slučaju njihovog pojave preporučuje obraćanje lekaru.

Bonus video:

(Espreso)