Evo koliko je koštalo letovanje u Jugoslaviji: Odmori u ova dva letovališta bili su čisti luksuz, ali zbog...

Danas se gotovo svake godine vodi ista rasprava – da li je letovanje postalo preskupo i da li su nekadašnji odmori bili dostupniji običnim ljudima. Kada se zaviri u stare novine i turističke kataloge iz vremena Jugoslavije, dobija se zanimljiv uvid u to kako je izgledala turistička sezona pre gotovo šest decenija, ko je dolazio na Jadran i koliko je tada koštao odmor na moru.

Prema podacima koje je 1967. godine objavila Ilustrovana politika, jugoslovenski turizam nalazio se u periodu velikog uspona. Zemlja je već tada bila prepoznata kao ozbiljan konkurent najpoznatijim mediteranskim destinacijama, a italijanski i španski turistički radnici pažljivo su pratili razvoj jugoslovenske obale.

Te godine od turizma je ostvareno oko 200 miliona dolara prihoda, mada su stručnjaci smatrali da potencijal nije bio ni približno u potpunosti iskorišćen.

Više od tri miliona stranih turista

Do septembra 1967. godine Jugoslaviju je posetilo čak 3.344.000 stranih turista, što je predstavljalo rast od 184.000 gostiju u odnosu na prethodnu godinu.

Najviše gostiju dolazilo je iz tadašnje Zapadne Nemačke, Austrije i Italije. Za njima su sledili turisti iz Francuske, Čehoslovačke i Velike Britanije.

Stranci su najviše bili zainteresovani za jadransku obalu, dok su planinski centri i banje zauzimali drugo mesto po posećenosti.

Među najpopularnijim letovalištima nalazili su se Petrovac na Moru, Kraljevica, Mali Lošinj, Poreč, Selce, Vodice i Umag, dok su veliku pažnju privlačili i Opatija, Herceg Novi, Dubrovnik, Split i Portorož.

Pored klasičnih turista, kroz zemlju je prošlo čak 20 miliona takozvanih izletničkih gostiju – ljudi koji su bili u tranzitu, na kraćim putovanjima ili službenim putevima.

Zanimljivo je da su i sami Jugosloveni sve više putovali. Broj domaćih turista porastao je na 3.924.000, dok je broj građana koji su putovali u inostranstvo dostigao 4.360.000, što je bio ogroman skok u odnosu na 1.887.000 putnika godinu ranije.

Kako je Jugoslavija postala turistička sila

Pravi procvat turizma počeo je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka. Zemlja je imala nekoliko važnih prednosti koje su privlačile strane goste.

Pre svega, smeštaj je bio jeftiniji nego u mnogim zapadnoevropskim destinacijama. Hrana je bila povoljnija, prevoz pristupačan, a jadranska obala još uvek nedovoljno izgrađena, sa velikim brojem netaknutih plaža i prirodnih lepota.

Upravo zbog toga mnogi strani mediji tog vremena predstavljali su jugoslovensku obalu kao „skriveni Mediteran“, destinaciju koja nudi kvalitetan odmor za manje novca nego Italija ili Španija.

Koliko je koštalo letovanje u Jugoslaviji 1967. godine?

Iako danas mnogima deluje da je letovanje u nekadašnjoj državi bilo veoma jeftino, podaci pokazuju da su najpopularniji hoteli predstavljali ozbiljan trošak i tada.

Tako je letovanje u ekskluzivnom Miločeru koštalo 715 nemačkih maraka.

Boravak u hotelu „Avala“ u Budvi iznosio je 545 maraka.

Smeštaj u bungalovima na Lapadu kod Dubrovnika koštao je 445 maraka, dok je odmor u dubrovačkom hotelu „Stadion“ stajao 420 maraka.

Na prvi pogled ove cifre možda ne deluju impresivno, ali treba imati na umu da je nemačka marka bila izuzetno jaka valuta i da je prosečna zarada tada bila višestruko niža od današnjih primanja kada se posmatra kupovna moć.

Zbog toga su luksuzniji aranžmani bili rezervisani uglavnom za imućnije goste ili strane turiste.

Da li je Jugoslavija bila jeftinija od Evrope?

Interesantno je da jugoslovska letovališta nisu uvek bila najpovoljnija opcija.

U isto vreme, sedmodnevni ili desetodnevni aranžmani u pojedinim evropskim centrima koštali su:

Majorka: od 379 do 585 maraka Mamaja u Rumuniji: od 399 do 561 marke Rimini u Italiji: od 309 do 388 maraka Kapri: od 449 do 738 maraka Zlatni Pjasci u Bugarskoj: od 358 do 598 maraka

Ovi podaci pokazuju da su pojedina jugoslovenska letovališta po cenama bila veoma blizu konkurenciji na Mediteranu, a u nekim slučajevima čak i skuplja.

Na primer, odmor u Miločeru bio je skuplji od većine aranžmana za Rimini i Majorku, a približavao se cenama luksuznog Kaprija.

A koliko bi to koštalo danas?

Precizno poređenje nije moguće jer su se promenili standard života, dužina aranžmana, kvalitet usluge i kupovna moć novca. Ipak, ako pogledamo današnje cene, jasno je da su nekadašnji elitni centri ostali elitni i danas.

U jeku letnje sezone smeštaj u Miločeru ili Svetom Stefanu meri se stotinama evra po noćenju, dok hoteli više kategorije u Budvi i Dubrovniku tokom jula i avgusta često koštaju između 150 i 400 evra za noć, a luksuzni kompleksi i znatno više.

Za četvoročlanu porodicu desetodnevni odmor na crnogorskom ili hrvatskom primorju danas lako može da premaši 1.500 do 3.000 evra, u zavisnosti od termina, kategorije smeštaja i načina prevoza.

Zašto mnogi i dalje idealizuju letovanje u Jugoslaviji?

Razlog nije samo cena.

Mnogi sećanje na letovanja iz tog perioda vezuju za vreme kada su sindikalna odmarališta bila dostupna velikom broju radnika, kada su porodice često mogle da provedu dve nedelje na moru uz pomoć preduzeća i kada je odlazak na Jadran bio deo životnog standarda srednje klase.

Zato nostalgija za letovanjem u Jugoslaviji nije nužno nostalgija za nižim cenama, već za vremenom u kojem je odlazak na more bio lakše dostupan većem broju ljudi.

Kada se uporede podaci iz 1967. godine, postaje jasno da Jadran ni tada nije bio „džabe“. Najatraktivnija mesta poput Miločera, Budve i Dubrovnika već su važila za prestižne destinacije čije su cene mogle da pariraju poznatim evropskim letovalištima. Razlika je, međutim, bila u tome što je Jugoslavija tada bila nova turistička zvezda Mediterana, zemlja koja je privlačila milione stranih gostiju i koja je tek počinjala da gradi reputaciju koju će njena obala zadržati sve do danas.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs)