Ko je heroj Hrvatske protiv Paname: Pobegao od rata, otac mu poginuo, malo nedostajalo da završi u rukometu

Fudbalska reprezentacija Hrvatske ostvarila je važnu pobedu protiv Paname rezultatom 1:0, a odlučujući trenutak utakmice pripao je Anti Budimiru. Napadač koji je meč počeo na klupi za rezervne igrače ušao je u nastavku i pogotkom u 54. minutu doneo svom timu tri boda.

Iako danas važi za jednog od najpouzdanijih hrvatskih napadača, Budimirov put do vrha nije bio nimalo jednostavan. Fudbaler Osasune iza sebe ima životnu priču ispunjenu izazovima, od ratnih godina i porodičnih tragedija do dugogodišnje borbe za mesto među najboljima.

Govoreći ranije za španske medije, Budimir se prisetio detinjstva i teških okolnosti u kojima je odrastao.

"Rat i sve te okolnosti su uticale na to da napustimo dom i 1992. godine dođemo u Veliku Goricu. Otac mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Majka Janja je sa mnom i moje dve sestre, Irenom i Renatom, došla u Turopolje. Sama se žrtvovala za nas, sve nam je u životu omogućila", rekao je Budimir jednom prilikom za španske medije, pa dodao:

"Tamo su bili takozvani 'plavi šlemovi', zar ne? Iz UN. Bili su naoružani. Imao sam svega pet ili šest godina, ali se sećam oružja i ljudi koji su brinuli da sve bude u redu. Ali, to je život. Važno je zapamtiti da te loše stvari mogu učiniti boljim čovekom. Uvek te nauče nečemu, a mislim da se upravo to desilo meni, kao i svim ljudima sa ovih prostora. To nas je učinilo jačima i sada bolje razumemo kako da živimo u ovom svetu".

Posebno mesto u njegovom životu imaju sestre bliznakinje, koje su, kako ističe, značajno uticale na njegovo obrazovanje i životne odluke.

"Sestre su bliznakinje, godinu dana su starije od mene. Imaju svoj privatni biznis, rade zajedno. Obe su završile Ekonomski fakultet, pa su zbog toga i mene naterale da upišem fakultet! Ipak, diploma nije na prvom mestu, tu su porodica i fudbal".

Malo je nedostajalo da Budimir umesto fudbalske karijere izabere potpuno drugi sport. Kao dečak okušao se i u rukometu, inspirisan velikim uspehom hrvatske reprezentacije.

"Kada je Hrvatska osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u rukometu u Portugalu 2003. godine, trenirao sam rukomet nedelju dana. Međutim, kada je trener hteo da me registruje, prelomio sam, fudbal je moja prva i najveća ljubav".

Nakon odluke da se u potpunosti posveti fudbalu, usledio je dug i zahtevan put kroz brojne klubove. Od Intera iz Zaprešića i Lokomotive, preko Sent Paulija, Krotonea, Sampdorije i Majorke, Budimir je stigao do Osasune, gde je izgradio status jednog od najcenjenijih napadača u španskom prvenstvu.

(Espreso/Kurir)