Spisak upisa stručnih škola je pred vama: Ovo je važno za đake, za neke treba preko 90 poena da biste upali

Pred svršenim osmacima je najvažniji i za mnoge najstresniji korak u okviru male mature – popunjavanje liste želja. Ovaj proces, koji podrazumeva rangiranje srednjih škola po prioritetu, roditeljima i deci često zadaje više briga nego sam završni ispit, naročito zbog osetnog porasta potrebnog broja bodova poslednjih godina.

Ključni savet za buduće srednjoškolce jeste da njihove želje moraju biti usklađene sa realnim rezultatima. Ukoliko učenik ima 85 poena, šanse da upiše smer za koji je tradicionalno potrebno preko 90 bodova su minimalne. Kako bismo olakšali ovaj proces, napravili smo presek najtraženijih beogradskih gimnazija i srednjih stručnih škola za koje je neophodan visok broj poena.

Borba za mesto u beogradskim gimnazijama

Beogradske gimnazije godinama unazad važe za najpopularniji izbor, a prag znanja koji zahtevaju je izuzetno visok. Većina ovih obrazovnih ustanova za svoje osnovne smerove (društveno-jezički i prirodno-matematički) traži iznad 90 bodova.

Najzahtevnije gimnazije (preko 93 boda): U ovu grupu spadaju Deseta gimnazija "Mihajlo Pupin" (minimalno 95 bodova za upis), kao i Četrnaesta i novobeogradska Deveta gimnazija "Mihailo Petrović Alas", gde je za oba smera potrebno između 93 i 95 poena.

Gimnazije sa pragom oko 90-92 boda: Treća beogradska gimnazija za društveno-jezički smer traži oko 91-92 boda, dok je za prirodno-matematički prag oko 95 poena. Slična situacija je i u Petoj i Prvoj beogradskoj gimnaziji, gde je za društveni smer neophodno oko 90, a za prirodni oko 92 poena. Šesta gimnazija takođe godinama drži stabilnu granicu od oko 90 bodova, dok je u Zemunskoj gimnaziji za klasične smerove obično dovoljno nešto ispod 90 poena.

Sportska gimnazija: Granica za upis u ovu školu je stabilna i iznosi minimum 92 boda.

Specijalizovana i dvojezična odeljenja

Za učenike sa posebnim talentima bodovanje funkcioniše drugačije, jer se uzima u obzir poseban prijemni ispit (koji nosi maksimalno 240 bodova, uz prag prolaznosti od 120), kao i nagrade sa takmičenja. Zbog toga ukupan broj poena prelazi standardnih 100.

Matematika, računarstvo i biologija: Da bi se upisala prestižna Matematička gimnazija, osmacima je potrebno najmanje 240 bodova. IT smerovi u drugim školama su takođe ekstremno popularni – u Prvoj gimnaziji je za ovo odeljenje prošle godine trebalo čak 300 bodova, u Trećoj preko 280, u Šestoj oko 243, a u Zemunskoj 206 poena. Zanimljivo je i specijalizovano odeljenje za biologiju i hemiju u Prvoj gimnaziji, koje se prošle godine upisivalo sa 204 boda (godinu dana ranije čak 258).

Jezici i umetnost u gimnazijama: Dvojezična odeljenja u Trećoj gimnaziji su uvek hit; za srpsko-francusko bilo je potrebno čak 105 bodova, a za srpsko-italijansko 95. Filološka gimnazija zahteva između 200 i 300 poena u zavisnosti od smera (norveški jezik je apsolutni rekorder sa 316 bodova, engleski traži oko 185, a smer za scensku i audio-vizuelnu umetnost blizu 240).

Najpopularnije srednje stručne škole

Nisu samo gimnazije te koje zahtevaju "jake" đake. Mnoge srednje stručne škole podigle su prag upisa visoko iznad 80 bodova.

Lideri po broju bodova: Apsolutni rekorder među stručnim školama je Vazduhoplovna akademija, gde je za najtraženiji smer (tehničar vazdušnog saobraćaja) potrebno oko 95 bodova, čime parira najelitnijim gimnazijama.

Medicina i farmacija: Zdravstveni profili su tradicionalno na ceni. Farmaceutsko-fizioterapeutska škola traži blizu 87 poena za farmaceutskog tehničara, a 85 za fizioterapeuta. Zubotehnička škola za svoj glavni smer zahteva minimum 86 bodova, dok je u Medicinskoj školi za laboratorijskog i farmaceutskog tehničara neophodno blizu 82 poena.

Ekonomija, elektrotehnika i administracija: Smer za administratore računarskih mreža u ETŠ "Nikola Tesla" upisuje se sa 86 bodova (pad sa ranijih 90). Prva ekonomska škola i zemunska Ekonomska škola "Nada Dimić" za ekonomske tehničare zahtevaju iznad 85, odnosno 86 bodova. U Arhitektonskoj tehničkoj školi prag je 83 boda, dok novobeogradska Grafičko-medijska škola za tehničare multimedija i digitalne grafike traži 85 poena.

Umetničke škole su posebna kategorija jer zahtevaju polaganje posebnih ispita. Tako Škola za dizajn (koja školuje tehničare za industrijski, grafički i tekstilni dizajn) zahteva zbir od oko 450 bodova, dok je za likovne tehničare u okviru Tehničke škole "Drvo art" neophodno sakupiti oko 400 poena.

(Espreso/Mondo/DČ)