Ko uzgaja ovu biljku, zaradi čitavo bogatstvo! Jedna je od najskupljih, a garantuje "lako bogaćenje"

U domaćem agrarnom i biznis diskursu ponovo se pojavljuje dobro poznat obrazac: nova biljka koja obećava visoku zaradu, mali prostor za uzgoj i “lako bogaćenje”.

Ovog puta u fokusu je šafran - začin koji se često opisuje kao „vredniji od zlata“, uz naglašavanje da gram na tržištu može dostići izuzetno visoke cene, kako navodi BizPortal.

Međutim, iza takvih priča, prema iskustvu prethodnih „poljoprivrednih boom“ kultura, često se krije mnogo kompleksnija realnost.

Kako se rađa „poljoprivredna zlatna groznica“

U poslednjoj deceniji, tržište je već prolazilo kroz slične cikluse - paulonija kao “drvo budućnosti”, aronija kao “supervoće bez rizika”, godži bobice kao “globalni hit”, lavanda kao “siguran biznis na maloj površini”.

Svaka od ovih kultura u jednom trenutku je predstavljana kao jednostavan put do profita. I svaka je, u praksi, pokazala isto - profit zavisi od tržišta, otkupa, plasmana i obima, a ne od trenutnog hajpa.

Šafran - realno veoma vredan, ali daleko od „lake zarade“

Šafran jeste jedan od najskupljih začina na svetu, ali razlog za to nije „magična profitabilnost“, već ekstremno složen proces proizvodnje, na prvom mestu ručna berba cvetova u kratkom periodu cvetanja, za koju se ističe da najviše utiče na vrednost proizvoda. Tu je i izuzetno mali prinos po biljci što stvara potrebu za velikim brojem cvetova za minimalnu količinu začina, uz zahtevnu obradu i sušenje.

Drugim rečima, visoka cena je direktno posledica visokog rada i niske efikasnosti proizvodnje, a ne automatske zarade.

Gde nastaje problem - marketing „brze zarade“

Kao i kod prethodnih „čudesnih biljaka“, šafran se često u javnosti predstavlja kroz potencijalnu cenu po gramu, hipotetičku zaradu po hektaru i ekstremne scenarije bez tržišnog konteksta.

Ono što se ređe pominje su početni troškovi i potrebno znanje, pristup tržištu i kupcima, realna potražnja u kontinentalnim uslovima, kao i dugoročnost plasmana.

U tom smislu, šafran lako ulazi u istu kategoriju kao raniji slični poljoprivredni ciklusi.

Ključno pitanje: proizvodnja ili očekivanje brzog profita?

Suština nije u tome da šafran nije isplativ u određenim uslovima.

Problem nastaje kada se agrarna proizvodnja posmatra kao brza investicija, a to je zapravo dugoročno ulaganje i proces, tržišna realnost zamenjuje potencijalnim kalkulacijama, i kada se zanemari činjenica da većina ovih kultura traži znanje i distribuciju, a ne samo sadnju.

U takvom kontekstu, šafran postaje manje poljoprivredna tema, a više još jedan simbol očekivanja „lakog ulaska u profit“.

Nova zlatna prilika?

Šafran jeste realna i vredna poljoprivredna kultura, ali njegova popularizacija često ponavlja poznat obrazac - potragu za “sledećim velikim hitom” u agraru.

A istorija pokazuje da u poljoprivredi nema prečica, ono što izgleda kao zlatna prilika najčešće je samo zahtevniji posao sa drugačijim rizicima. Mogućnost velike zarade svakako postoji, ali se ona ne dešava odjednom već zahteva mukotrpan rad.

(Espreso/kurir biznis/ Telegraf biznis/prenela PV)