OVI ŠOKANTNI ZNACI PRETHODE SMRTI! Medicinski "brat" koji brine o ljudima koji UMIRU FRAPIRAO: "ZNAJU SE KAO SURGE"

Trenuci pred kraj života za porodicu i bliske osobe često su ispunjeni strahom, tugom i neizvesnošću. Iako je svaka smrt individualna, zdravstveni radnici koji rade sa umirućim pacijentima primećuju da se određeni znaci i obrasci često ponavljaju. O tim promenama na društvenim mrežama govori Nil K. Šah, medicinski tehničar u hospicijskoj nezi.

Šah kaže da su hospicijske medicinske sestre i tehničari među najiskusnijim posmatračima poslednjih trenutaka života. Upravo zato, nakon brojnih iskustava sa pacijentima, nauče da prepoznaju određene promene koje se mogu javiti kada je smrt veoma blizu. Prema njegovim rečima, ponekad se može dogoditi da je do kraja života ostalo svega nekoliko minuta.

"Smirivanje"

Jedan od znakova koje opisuje naziva svojevrsnim „smirivanjem“ ili „opuštanjem“.

Pacijenti koji su prethodno bili napeti, ukočeni, zgrčeni ili nemirni mogu se iznenada opustiti.

Šah to opisuje kao trenutak u kojem osoba kao da se konačno smiri, a telo prestaje da pruža otpor. Promena se može primetiti i u disanju. Prema njegovom opisu, disanje tada može postati drugačije, sporije i svesnije, kao da se celo telo prepušta talasu smirenosti. Takav prizor za porodicu može biti veoma emotivan, ali ga hospicijski radnici često prepoznaju kao deo završne faze života,

Međutim, to nije jedina pojava koju zdravstveni radnici pominju, piše Lad Bible.

Nalet energije

U nekim slučajevima pacijent koji je dugo bio gotovo potpuno nereaktivan odjednom može postati budniji, prisutniji i sposobniji za komunikaciju. Može razgovarati, reagovati na okolinu ili se nakratko ponašati kao da mu se stanje popravilo.

Ta pojava poznata je kao „surge“ ili „rally“, odnosno kratkotrajni nalet energije pred smrt. O tome je govorila i Džuli Mekfaden, medicinska sestra iz Los Anđelesa koja radi u palijativnoj i intenzivnoj nezi. Ona objašnjava da osoba koja je veoma bolesna i blizu smrti može iznenada delovati bolje, jesti, govoriti, pa čak i hodati ili se šaliti. Prema njenim rečima, takav trenutak može nastupiti nekoliko dana pre smrti, a ponekad i iste noći.

Zbog toga porodicama unapred pokušavaju da objasne da naglo poboljšanje ne mora da znači oporavak. Na taj način nastoje da ublaže šok koji može nastati kada osoba nakon nekoliko boljih sati ili dana iznenada premine.

Ono što drugi ne vide

Šah pominje i da se neki pacijenti u poslednjim trenucima okreću prema nečemu što drugi u prostoriji ne vide. Ponekad izgleda kao da gledaju nečije prisustvo ili kao da vide voljene osobe koje su preminule mnogo pre njih. Zdravstveni radnici pritom znaju da primete izraz lica koji je teško opisati kliničkim terminima.

Ovako zapravo izgleda iskustvo bliske smrti: Ljudi koji su prošli kroz smrt i vratili se kažu da im je ovo zauvek promenilo pogled na život

Posebno važna poruka koju Šah ističe odnosi se na sluh. Prema njegovom objašnjenju, sluh je jedno od poslednjih čula koje nestaje tokom procesa umiranja. Zbog toga, ako je neko uz voljenu osobu u njenim poslednjim trenucima, to može biti prilika da joj kaže ono što još želi da izgovori.

Za porodice koje prolaze kroz rastanak, takve informacije mogu biti bolne, ali i utešne. One ne uklanjaju tugu, ali mogu pomoći da se određene promene ne dožive kao nešto zastrašujuće ili potpuno nepoznato, prenosi Večernji list.

POGLEDAJTE I - LJUDSKO TELO SE POSLE SMRTI CELO RASPADNE, ALI JEDNO TRAJE VEČNO: Nemate pojma o čemu je reč, IZNENADIĆETE SE

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i čak 37 biliona ćelija. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda. Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i sumporvodonika, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara.

Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak. Ćelije koje ga čine sadržavaju 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda. Nekoliko sati otkako je nastupila smrt počinje i proces u crevima.

Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži gladne mikrobe koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese koja sadrži žuto-zelenu žuč koja služi za razgradnju masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč počinje preplavljivati ​​telo bojeći ga u svoju boju. Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvne sudove, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira.

Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okup razdvajaju se, pa se tkivo počinje pretvarati u vodenastu kašu.

Kada prođe malo više od godinu dana kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim delom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na bedrima i pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako svo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihova isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u lešu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju pucati i propadati. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider.

Dakle, u lešu uz njih mogu ostati još samo najlonski šavovi odeće koji se takođe ne mogu raspasti i grobni vosak.

POGLEDAJTE I - DOKTOR OTKRIO ŠTA SE DEŠAVA SA NAMA NAKON ŠTO UMREMO, KAŽU DA JE 100 POSTO TAČNO: "Svi ćemo posle SMRTI biti u..."

Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a nedavno je za "Insider" napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.

Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa "Journal of American Medical Association" kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).

To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.

Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.

Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti

Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.

Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.

Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.

Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva

Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli... Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli - i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.

Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.

Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku

Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju - osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.

Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.

Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život "proleti pred očima". Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.

Svi ćemo posle smrti biti u miru

Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.

Bonus video

(Espreso/Večernji/Krstarica/Žena/Insider)