Ana s mužem i decom otišla u Grčku sa 2.000 €: Mislili da će da prođu kao carevi, a odrali ih kao ovce, živi užas!

Zovem se Ana i do pre nekoliko godina mislila sam da letovanje u Grčkoj može da se isplanira do poslednjeg evra. Suprug i ja smo napravili računicu, dvoje dece, deset dana, apartman blizu mora, gorivo, putarine i nešto malo za hranu. Delovalo je realno - oko 2.000 evra i to je to, ispričala je Beograđanka na društvenoj mreži.

Prva pukotina u planu desila se još na granici. Čekanje duže nego što smo očekivali, usputno noćenje koje nismo planirali i dodatni troškovi hrane i goriva koje „nismo uračunali jer to ide uz put“. Kada smo stigli u Grčku, već smo bili nekoliko stotina evra lakši, ali smo sebi govorili da je to normalno.

Smeštaj je bio lep, ali čim smo stigli, gazda nam je ponudio „mali upgrade“ – apartman sa direktnim pogledom na more. Razlika nije bila mala, ali kada već jednom vidiš more sa terase, teško je reći ne. Tu smo već prešli planirani budžet, ali nismo hteli da kvarimo početak odmora.

Pravi šok je krenuo tek kada smo izašli na plažu. Ležaljke 30 evra dnevno ako želiš prvi red, ili „besplatno“ ako naručiš piće koje košta kao ručak kod kuće. Deca su htela sokove, sladoled, gumene igračke iz kioska koji je bio na svakih 20 metara. Svaki put kad bih rekla „samo ovo danas“, kasa bi se otvorila malo više.

Najgore je bilo sa hranom. Rekli smo sebi da ćemo jesti u apartmanu, ali umor, vrućina i miris girosa učinili su svoje. Jedan ručak za četvoro lako je prelazio 70 do 100 evra. Kad to ponoviš nekoliko dana zaredom, shvatiš da „letnja opuštenost“ ima svoju cenu.

Deca su želela i izlete. Brodić do obližnjeg ostrva, vodeni park, vožnja pedaline, rentiranje auta „da vidimo još nešto“. Svaka od tih stvari delovala je bezazleno, ali zajedno su postale nova finansijska kategorija koju nismo ni planirali.

Negde oko sedmog dana prestala sam da sabiram. Suprug i ja smo se samo pogledali i shvatili da smo već debelo prešli budžet, ali niko više nije hteo da „kvari deci odmor“. I tako smo nastavili.

Kada smo se vraćali kući, na pumpi sam prvi put ozbiljno pogledala račun. Umesto planiranih 2.000 evra, potrošili smo skoro 5.500. Nisam mogla da verujem. Nije to bio luksuz, nije bilo hotela sa pet zvezdica, nije bilo ničeg ekstravagantnog - samo more, deca i niz malih odluka koje su svaka za sebe delovale bezopasno.

Sada, kada me neko pita kako je bilo u Grčkoj, kažem da je bilo prelepo. Ali u sebi dodam i najskupljih deset dana koje nismo planirali da platimo toliko.

Bonus video:

(Espreso)