ZAŠTO SU KAMERE BAŠ TU POSTAVLJENE? Eksperti o detalju iz stana Kecmanovića o kojem se bruji: "TO UKAZUJE NA JEDNO"

U javnosti se ponovo govori o kamerama u stanu porodice Kecmanović, ali i o tome da snimci sami po sebi ne znače ništa ako ih niko ne pogleda na vreme i ako se alarmantni signali ne prepoznaju.

Može li kamera da spreči tragediju i izvršenje nekog krivičnog dela ili samo da pokaže šta smo propustili, za emisiju "Redakcija", govorili su Miloje Ćirović Ćira, pripadnik MUP-a u penziji, advokat Gordana Božilović Petrović i specijalni pedagog Nataša Andonovski.

- Zavisi da li su kamere postavljene zbog bezbednosti ili zbog nepoverenja. Danas sve češće viđamo da ljudi postavljaju kamere unutar svojih stanova, ali često nisu svesni svega što takva odluka može da donese. Ako su kamere montirane skriveno, bez znanja članova porodice, to može ukazivati na veliko nepoverenje i narušene porodične odnose. Međutim, ako su kamere postavljene na vidljivom mestu, onda se to može posmatrati kao deo sistema bezbednosti, radi zaštite stana, sprečavanja eventualnih provala i lakšeg otkrivanja počinilaca rekao je Ćirović.

Kamere kao zaštita ili novi rizik?

Kako je upozorio, video-nadzor unutar doma, iako se često postavlja iz bezbednosnih razloga, može otvoriti i pitanja privatnosti i bezbednosti podataka.

- Ipak, postavlja se pitanje zašto se kamere postavljaju baš unutar stana. Logičnije bi bilo da budu postavljene na ulazu u zgradu ili ispred samog stana. Takođe, oni koji postavljaju kamere treba da znaju da su takvi uređaji povezani sa telefonima i drugim sistemima za daljinski pristup, pa postoji mogućnost da budu zloupotrebljeni ili hakovani. To znači da neko drugi potencijalno može da pristupi snimcima i prati šta se dešava u stanu - kaže on.

Andonovski navodi da postavljanje kamera u stanovima ne mora nužno da znači nadzor ukućana, već da je takva praksa postala češća iz bezbednosnih razloga nakon pojedinih slučajeva koji su uznemirili javnost.

- Moguće je da kamere uopšte nisu bile postavljene kako bi nadzirali dete, već iz nekog drugog razloga, pa jednostavno nisu ni obraćali pažnju na snimke. Nekada ljudi postave kamere i ne pogledaju ih po mesec dana, sam cilj postavljanja ne mora nužno biti stalni nadzor. Kamere unutar stanova postale su popularnije nakon pojedinih slučajeva koji su uznemirili javnost, posebno kada su u pitanju bile dadilje ili osobe koje su čuvale starija lica, a činile nedopustive i ozbiljne propuste. Tada je deo ljudi počeo da uvodi video-nadzor u stanove, dok je ranije to uglavnom bilo rezervisano za ulaze u zgrade ili spoljašnji prostor - objasnila je pedagog.

- Ali u ovom slučaju stalno nagađamo zašto su kamere bile postavljene. Nisu bile u dečjoj sobi, već u dnevnom boravku i moguće je da je postojao neki sasvim drugi razlog. Stalno govorimo o tome da li je ovakav zločin mogao da bude sprečen. Ako mene pitate, šanse da neko očekuje da će njegovo dete počiniti tako nešto su veoma male. Veoma je teško zamisliti da roditelj može da pretpostavi takav scenario. Ono što eventualno može da se uradi jeste da se na vreme prepoznaju određene promene, u ponašanju deteta, odnosu prema porodici, vršnjacima ili spoljnom svetu - i da se uključe stručnjaci ukoliko postoji potreba - istakla je.

Zakon jasno reguliše snimanje i prisluškivanje

Božilović Petrović je objasnila da su neovlašćeno snimanje i prisluškivanje strogo regulisani zakonom, uz jasno propisane procedure i nadležnosti za odobravanje takvih mera.

- Kada govorimo o Krivičnom zakoniku i krivičnim delima koja se odnose na neovlašćeno snimanje, fotografisanje ili objavljivanje sadržaja, zakon je to vrlo jasno definisao i predvideo odgovarajuće kazne. Kada je reč o proceduri, odnosno procesnom zakoniku, takođe je precizno određeno kada može biti izdat nalog za prisluškivanje i ko ga može odobriti. Takav nalog može izdati isključivo sudija za prethodni postupak, na predlog javnog tužioca, uz odgovarajuće obrazloženje i na tačno određeni vremenski period, koji po potrebi može biti produžen - navela je.

- To zavisi od konkretne situacije i sadržaja snimka. Sud u svakom pojedinačnom slučaju procenjuje da li će određeni dokaz prihvatiti kao validan i uzeti ga u razmatranje zajedno sa ostalim dokazima. Ukoliko je, na primer, snimljeno izvršenje krivičnog dela ili situacija poput mobinga na poslu, sud može prihvatiti takav snimak kao jedan od dokaza. Međutim, on najčešće mora biti potvrđen i drugim dokazima - iskazom oštećenog, svedočenjem ili drugim dokaznim materijalom koji se prikuplja tokom postupka - za emisiju "Redakcija", zaključila je Božilović Petrović.

Bonus video

(Espreso/Kurir)