Bolna istina Vladete Jerotića: Svi se kunu da podjednako vole decu, ali to ne postoji, jer...

Kada je reč o vaspitanju, Vladeta Jerotić o roditeljstvu govorio je bez ulepšavanja, rušeći tabue koje većina nas godinama nosi u sebi.

Njegova najpoznatija misao o ljubavi prema deci za mnoge je bila šokantna: „Kad roditelj ima dvoje dece, kune se da ih podjednako voli – ali to jednostavno ne postoji“.

Dok većina roditelja oseća grižu savesti zbog ovakvih reči, istina je zapravo mnogo dublja, lekovitija i oslobađajuća od onoga što na prvi pogled deluje kao „izdaja“ roditeljske uloge.

Zašto je Vladeta Jerotić rušio mit o jednakoj ljubavi?

Roditeljska ljubav nikada nije „matematika“ – ona nikada nije ravnomerna jer svako dete dolazi sa svojom jedinstvenom energijom, temperamentom i potrebama.

Prirodno je da se majka ili otac dublje i brže povežu sa detetom koje im je po nečemu slično, bilo po izgledu, karakteru ili načinu na koji gleda na svet.

To, međutim, nikako ne znači da je drugo dete manje voljeno. To samo znači da je emocionalna nit sa svakim od njih ispletena na drugačiji način, što je i Jerotić često isticao u svojim radovima.

Favoritizam u porodici postoji mnogo češće nego što smo spremni da priznamo, a ono što je najopasnije jeste što je on često potpuno nesvestan.

Roditelji ne vole po nekom „školskom“ pravilu, već po osećaju koji im dolazi iz dubine duše. Iskrenost u domu počinje upravo onog trenutka kada sebi priznamo te sitne nijanse.

I zapamtite – deca te nijanse savršeno osećaju i bez ijedne izgovorene reči.

Šta je tačno govorio Vladeta Jerotić o roditeljstvu

Jerotić je smatrao da je roditeljstvo proces, a ne ispit savršenstva. Reč je o stalnom učenju, prilagođavanju i suočavanju sa sopstvenim emocijama, ponekad i sa sopstvenim demonima.

Ne morate da se borite za matematičku ravnotežu koja je nemoguća. Važno je da svakom detetu pružite ono što traži njegova duša, čak i kada ta ljubav izgleda potpuno drugačije od deteta do deteta.

Prava ljubav se ne meri količinom, već prisustvom, pažnjom i razumevanjem.

Da li roditelj zaista može da voli oba deteta isto?

Ne može, i to je u redu. Roditeljska ljubav je duboka i neupitna, ali nije simetrična niti merljiva kantarom. Kako je govorio Vladeta Jerotić, mi nismo isti u različitim periodima života, pa ne možemo ni svako dete voleti na isti kalup.

Istina koja oslobađa, a ne ranjava

Prihvatanje da niko ne voli svu decu podjednako nije poraz. To je početak zdravog razuma pod istim krovom. Kada se gušite u krivici jer prema jednom detetu osećate neobjašnjivu bliskost, a prema drugom napor, samo zidate barijere koje mališani osećaju i te kako jasno.

Deca ne traže preciznu vagu, već da budu viđena onakva kakva jesu. Mudrost Vladete Jerotića nas podseća na suštinu: biti istinski prisutan i videti dete onakvo kakvo jeste – važnije je od bilo kakvog merenja ljubavi.

Nekom detetu prilazite kroz dug razgovor uveče

Drugom kroz jasno pravilo i strogu granicu

Trećem kroz tihi zagrljaj bez ijedne reči

Pravednost u porodici ne znači da su svi dobili isto. Znači da je svako dobio ono što mu je u tom trenutku spasilo dušu.

Kako roditelji greše glumeći jednakost?

Najveća zamka je „glumljena pravičnost“. Kada kupujete iste poklone i merite pohvale, deca to ne vide kao ljubav, već kao birokratiju. Iza toga stoji strah od pristrasnosti, zbog čega roditelji postaju hladno korektni umesto toplo prisutni. Jerotić je upozoravao: hladna jednakost ranjava više nego priznata različitost.

Kako razgovarati sa detetom koje se oseća zapostavljeno?

Ako vas dete optuži da više volite brata ili sestru, ne poričite. Sednite, slušajte i priznajte da je svaki odnos poseban.

Objasnite da različitost ne znači manjak ljubavi, već prostor koji pripada samo njemu. Taj razgovor leči sumnje i deci vraća sigurnost – da pripadaju, baš takva kakva jesu.

(Espreso/Krstarica/DČ)