Ovde raste najskuplje povrće na svetu: Kilogram košta 20.000 dolara, Vesna objašnjava kako da zaradite, lako je!

U plastenicima Vesne Bošnjak iz Usore rastu desetine neobičnih sorti povrća, začinskog bilja i voća, među kojima se posebno izdvaja paprika Aji Charapita, poznata kao najskuplja paprika na svetu.

Reč je o divljoj peruanskoj sorti sa sitnim žutim plodovima koja na svetskom tržištu može da dostigne izuzetno visoku cenu. Vesna, koja živi u naselju Omanjska, za sebe kaže da je više kolekcionarka nego klasična poljoprivrednica. Na svom imanju uzgaja brojne retke sorte paradajza, paprika i drugih kultura koje se ne mogu često videti u Bosni i Hercegovini, ali i okolini.

„Trenutno uklanjam zaperke sa najskuplje paprike na svetu - Aji Charapite, divlje peruanske paprike sa sitnim žutim plodovima. Evo, ova je već zametnula plod“, rekla je Vesna Bošnjak u reportaži za BHRT.

Ova južnoamerička sorta poznata je po visokoj ceni, naročito kada se prodaje u sušenom obliku, prenosi Večernji list.

„Na američkom tržištu kilogram sušene Aji Charapite košta oko 20.000 dolara. Uglavnom se koristi u dekorativne svrhe. Naravno da je jestiva, ali se najčešće upotrebljava u elitnim restoranima. Nažalost, za nju nemam tržište po toj ceni, zbog čega mi je veoma žao. Inače ne bih gajila ni malinu ni borovnicu“, kazala je Vesna.

Pored paprika, u njenim plastenicima raste i veliki broj sorti paradajza koje nisu uobičajene u domaćoj proizvodnji. Marokanska nana, medveđa šapa, džinovsko volovsko srce i babuškina tajna samo su neke od kultura koje se mogu pronaći na njenom imanju.

„Ne znam, ne bih mogla baš sve da prebrojim. Paprika ima između 70 i 80 sorti, paradajza sigurno više od 230. Više ih ni ne brojim. Volim da imam egzotične sorte, svašta - od začinskog bilja do povrća i voća“, rekla je.

Vesnino gazdinstvo nalazi se u usorskom naselju Omanjska, mestu iz kojeg se mnogo mladih ljudi iselilo u potrazi za poslom u inostranstvu. Upravo zbog nedostatka radne snage, kaže da ne planira proširenje proizvodnje.

„Ranije je sve ovo bilo pod malinom, četiri duluma bila su pod malinom. Međutim, pošto nema radne snage, radim onoliko koliko mogu. Imam dva plastenika, jedan dulum maline, stotinu grmova borovnice, uz to te sitnice po žbunovima i to je to“, objasnila je.

Proizvodi prvenstveno za svoju porodicu, a deo uroda prodaje na kućnom pragu, poljoprivrednim sajmovima i preko društvenih mreža.

Ipak, ističe da se mali proizvođači teško nose sa brojnim problemima, naročito kada izostane podrška nadležnih institucija.

„Seljak nema nikakvu podršku, ni mi mali ni oni veliki, veoma malo. Kao prvo, nismo obeštećeni. U sezoni 2024/2025. uništena su mi dva plastenika. Opština nije proglasila ni elementarnu nepogodu, a kamoli da vas neko pita da li vam je potrebna neka vrsta pomoći. Šta više da kažem“, požalila se Vesna.

Bonus video:

(Espreso)