"DA JE POŽIVEO, ČUDA BI NAPRAVIO!" Mitar (21) je stradao kod Čačka, a bio je PUN ŽIVOTA, radovao se ulozi oca!

Mladić koji je stradao pre desetak dana nakon teške nesreće na traktoru 29. maja, prema rečima porodice, prijatelja i komšija, bio je mnogo više od vrednog i poštenog domaćina. Bio je oslonac porodice, čovek koji je okupljao ljude, mladi zanatlija čije su veštine bile nadaleko poznate i neko ko je iskreno verovao da selo može i mora da živi.

Njegova borba za život trajala je neko vreme. Nakon nesreće hitno je prevezen u bolnicu sa teškim povredama opasnim po život, a lekari su učinili sve što je bilo u njihovoj moći.

- Nadali smo se dobroj vesti. Bio je mlad, snažan i pun života. Verovali smo da će uspeti da se izvuče. Nažalost, Bog je imao drugačije planove - kaže za Kurir član porodice i dodaje da je Mitar kobnog dana krenuo da uzme valjak da povalja teren da pripremi oko zapisa za Svete Trojice.

- Selo slavi treće Trojice, duhovni utorak, želeo je da sredi taj zapis, prošao je to mesto i otišao da uzme valjak da povalja taj deo terena, a nažalost prevrnuo se na krivini na ulazu u selo.

Njegova smrt pogodila je ne samo Lipnicu, već i mnoga okolna sela. Gotovo da nema čoveka koji nije znao ko je bio mladi Mitar.

- Kada pomenete njegovo ime, ljudi prvo kažu: "Kakav je to momak bio, da je poživeo, čuda bi napravio". To je najveće bogatstvo koje čovek može da ostavi iza sebe - ističe jedan od meštana.

Poslednji posao radio je za svoje selo

Prema pričama porodice, Mitar je kobnog dana seo na traktor sa jednom željom, da pomogne da prostor oko seoskog zapisa bude uređen za predstojeći praznik Svete Trojice. U Lipnici posebno mesto zauzima višestolećni zapis kod drveta oskoruše, mesto koje generacijama okuplja meštane i porodice Sokić, Gostiljac, Ćurčić, Kostić, Šićević, Gavrilović, Vujović i mnoge druge.

- Niko ga nije terao. Takav je bio. Video je šta treba da se uradi i odmah je krenuo. Govorio je da ljudi treba da dođu na Trojice i da sve bude lepo uređeno. Hteo je da poravna teren, da pokosi, da sredi prostor kako bi selo moglo dostojanstveno da proslavi praznik - priča rođaka. Porodica kaže da je upravo to bio Mitar.

- Nikada nije čekao da neko drugi nešto uradi. Ako je video posao, prihvatao ga je kao svoju obavezu. Voleo je Lipnicu svim srcem. Bio je mlad, ali je razmišljao kao domaćin. Stalno je govorio da selo ne sme da se ugasi i da mladi moraju da ostanu na svojim ognjištima - kažu Mitrovi bliski ljudi za Kurir.

Kako dodaju, Mitar nije bio mladić velikih reči, ali jeste velikih dela. Učestvovao je u gotovo svakoj akciji koja je organizovana u selu.

- Kad god je trebalo nešto da se očisti, popravi ili uredi, Mitar je bio među prvima. Nekad i prvi. Nije pitao ko će još doći. Sam bi došao sa alatom i radio dok posao ne bude završen.

Posebno je bio vezan za ideju da Lipnica jednog dana dobije zvonik.

- Govorio je da selo zaslužuje da se čuju zvona. Maštao je da jednog dana i to vidi. Voleo je tradiciju, poštovao veru i običaje svojih predaka. Bio je dete sela u najlepšem smislu te reči - dodaje sagovornica.

Majstor kakav se retko sreće

Iako je imao samo 21 godinu, Mitar je već bio poznat kao vrstan zanatlija. Njegov rad preporučivali su zadovoljni ljudi iz više sela i gradova. Ono što je radio, radio je temeljno, odgovorno i pošteno.

- Imao je zlatne ruke. Neke stvari koje drugi rade godinama, on je savladao veoma mlad. Ljudi su ga tražili jer su znali da će posao biti urađen kako treba - kažu iz porodice.

Ali ono po čemu će ga mnogi pamtiti nije samo kvalitet njegovog rada već ljudskost.

- Dešavalo se da uradi posao i da čoveku kaže: "Plati kad budeš mogao". Govorio je da zna koliko poljoprivrednike košta početak sezone, koliko novca ode na seme, gorivo, đubrivo i sve ostalo. Nije želeo nikoga da opterećuje - dodaje njegova rođaka.

Njegovi baka i deka, kao i roditelji, ceo život su vezani za poljoprivredu, pa je dobro znao sa kakvim se problemima ljudi suočavaju.

- Imao je razumevanja za svakoga. Danas je teško naći tako mladog čoveka koji toliko misli o drugima - dodaje naša sagovornica.

Pored posla i obaveza, veliku ljubav pronašao je u obaranju ruku, inače sve popularnijem sportu. Bio je višestruki pobednik na takmičenjima i imao ozbiljne planove za budućnost.

"Bio je hodajuća radost"

Gotovo svi sa kojima smo razgovarali koriste iste reči kada opisuju Mitra, vedar, nasmejan, pošten, vredan i dobronameran.

- Kad se on pojavi, odmah unese energiju. Voleo je društvo, voleo je ljude i znao je svakome da priđe. Nikada ga nismo videli da je nekoga uvredio ili odbio da pomogne - priča njegov prijatelj i dodaje da je Mitar bio "hodajuća radost".

Prijatelji kažu i da je upravo njegova dobrota bila ono po čemu se izdvajao.

- Nije gledao ko je ko, koliko neko ima ili nema. Za njega su svi ljudi bili jednaki. Uvek je nalazio vremena da sasluša, da pomogne, da se našali i popravi nekome dan - ističu oni.

Najviše se radovao ulozi oca

Iza Mitra su ostali roditelji, brat, sestra, baka i deka, ali i supruga sa kojom je planirao zajednički život. Vest da će postati otac donela mu je, kažu njegovi najbliži, najveću sreću koju je do tada osetio.

- Danima je pričao o bebi. Planirao je sve unapred i bio je presrećan. To je bila tema o kojoj je najviše govorio u poslednje vreme - kaže član porodice.

Njegovi najbliži ističu da je porodicu smatrao najvećom vrednošću.

- Poštovao je roditelje, slušao savete starijih. Takve stvari su mu bile svetinja. Bio je mlad čovek starog kova.

"Za tebe, Mitre"

Koliko je bio voljen pokazao je i prizor sa fudbalskog terena u Slatini. Pre utakmice pionira FK "Slatina" i FK "Polet" iz Trbušana, minutom ćutanja odata je pošta njihovom drugu.

Dečaci su na teren izašli u majicama sa natpisom "Za tebe, Mitre".

- Ovoga puta rezultat nije bio važan. Važno je bilo da igramo za njega. Svi smo ga voleli i osećali smo da nas gleda odozgo - rekli su njegovi saigrači.

Pobeda od 4:2 ostala je u senci emocija koje su tog dana ispunile teren i tribine. Mitar nije bio među njima, ali je bio prisutan u svakom zagrljaju, svakom aplauzu i svakom pogledu upućenom ka nebu.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Tatjana Vasiljević)