Zalijte paradajz i krastavac ovim rastvorom iz kuhinje i rađaće do besvesti: Komšije će misliti da krijete tajnu

Domaća prihrana za paradajz ne mora da košta ni dinara, a već posle deset dana vidi se razlika koju ne može da donese nijedna kesa iz poljoprivredne apoteke.

Trik se krije u trećem sastojku, onom koji većina ljudi baci u đubre bez razmišljanja. Ako vam paradajz cveta a plodovi ne vežu, ili krastavac daje gorke krivudave plodove, problem je gotovo uvek isti, nedostatak kalijuma i kalcijuma u zemlji.

Tri sastojka iz kuhinje koja menjaju sve

Recept je banalno jednostavan i baš zato radi. Treba vam sveži pekarski kvasac od 40 grama, šaka samlevenih ljuski od jajeta i dve kašike pepela iz šporeta na drva ili roštilja. Ako nemate pepeo, zamenite ga sa kašikom sode bikarbone i kašičicom kalijumovog đubriva u prahu, efekat je sličan ali ne identičan.

Kvasac rastvorite u dva litra mlake vode sa kašikom šećera. Pustite da odstoji dva sata dok ne počne da peni. U međuvremenu, ljuske od jajeta sameljite u mlinu za kafu, što sitnije to bolje, jer krupni komadi ostaju u zemlji godinama i ne otpuštaju kalcijum.

Kako se pravi rastvor za zalivanje paradajza

Kada kvasac proradi, sipajte ga u kantu od deset litara i dolijte vodu do vrha. Dodajte mlevenu ljusku i pepeo, dobro promešajte drvenim štapom. Rastvor ostavite poklopljen dvadeset četiri sata na toplom mestu, najbolje pored zida koji greje sunce.

Pre upotrebe procedite kroz staru gazu ili najlon čarapu. Talog ne bacajte, njega zakopajte oko stabljike voćki ili ruža, tamo će raditi mesecima.

Šta je tačno domaća prihrana za paradajz na bazi kvasca

To je tečno organsko đubrivo koje aktivnim gljivicama oslobađa azot, fosfor i kalijum vezane u zemlji, čineći ih dostupnim korenu. Kvasac ne hrani biljku direktno, već budi mikroorganizme oko korena.

Doziranje koje pravi razliku između roda i razočaranja

Svaku biljku zalivajte sa pola litra rastvora, strogo oko korena, nikako po listu. Zalivanje obavite uveče, kada sunce zađe, da rastvor ne ispari pre nego što ga koren povuče. Ponovite tačno za četrnaest dana, ne ranije, jer prejaka prihrana tera biljku u list a ne u plod.

Krastavcu prija ista doza, ali njemu dodajte i prskanje listova razblaženim rastvorom mleka i vode u odnosu jedan prema deset. Tako ćete sprečiti plamenjaču, koja u junu obara polovinu prinosa kod neiskusnih baštovana.

Najčešća greška zbog koje rastvor ne radi

Ljudi naprave rastvor i odmah zaliju, bez čekanja. Kvasac mora da fermentira najmanje dvadeset sati, inače u zemlji nastavlja proces i pravi koru oko korena koja guši biljku. Druga greška je zalivanje suve zemlje. Prvo natopite gredicu običnom vodom, pa tek onda dodajte prihranu, inače će koren da pregori.

Ne koristite rastvor češće od dva puta mesečno. Više nije bolje, naprotiv, paradajz će napraviti šumu lišća a ni jedan plod ne vredan branja.

Domaće đubrivo za paradajz koje kombinujete sa ovim trikom

Između dva zalivanja kvascem, jednom prospite oko stabljike šaku kafenog taloga pomešanog sa malo drvenog pepela. Talog zadržava vlagu i tera puževe, a pepeo polako otpušta kalijum. Ova kombinacija u poslednje dve nedelje jula daje paradajzu onaj duboki crveni ton i meso bez belih žila u sredini.

Koju biljku ste vi spasili nekim trikom iz kuhinje, a koji vam rastvor nikad nije proradio bez obzira na to što su svi tvrdili da je čudotvoran?

(Espreso/Krstarica/DČ)