G grupa Svetskog prvenstva: Poslednji trzaj De Brujnea i Salaha, Iran i Novi Zeland sa Stamenićem kvare planove

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine igra se od 11. juna do 19. jula u Meksiku, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovo će biti prvi Mundijal sa tri domaćina i istorijskih 48 reprezentacija, umesto dosadašnja 32 nacionalna tima, a ekipe su podeljene u 12 grupa.

U osminu finala idu dva drugoplasirana sastava i osam najboljih trećeplasiranih, a mi ćemo vam od danas svaki dan predstaviti sve grupe.

Nastavljamo sa G grupom, u kojoj se nalaze Belgija, Egipat, Iran i Novi Zeland.

Na prvi pogled Belgijanci deluju kao siguran favorit za prvo mesto, barem na papiru, ali ne treba se iznenaditi ako im Egipat, Iran ili Novi Zeland ne pomrsi račune. Faraoni sanjaju istorijski iskorak predvođeni Mohamedom Salahom, Iranci žele da konačno preskoče grupnu fazu, dok Novi Zeland traži priliku za senzaciju.

BELGIJA

Belgija već više od decenije pripada samom vrhu evropskog fudbala, ali generacija koja je obećavala svetsku titulu nikada nije stigla do finala Mundijala. Posle bronzane medalje iz 2018. godine, "Crveni đavoli" ulaze u novu eru sa znatno podmlađenim sastavom.

Za razliku od prethodnih godina kada su nosioci igre bili Eden Azar, Kevin De Brujne i Romelu Lukaku, danas Belgija gradi tim oko mlađih igrača koji bi trebalo da nose reprezentaciju narednih godina - Žeremi Doku, Lois Openda i Amadu Onana.

Belgija je čak četiri puta završavala među osam najboljih na svetu, ali je samo jednom stigla do medalje - bronzane 2018. godine.

Prvi je eksplozivno krilo koje može da reši utakmicu jednim potezom, drugi jedan od najbržih napadača u Evropi, a treći ider veznog reda i budući kapiten reprezentacije.

„Moramo razlikovati ambiciju i realan cilj, a prvi cilj je prolazak grupe“, rekao je selektor Rudi Garsija.

Belgija igra moderan i napadački fudbal, sa velikim posedovanjem lopte i stalnim pritiskom na protivnika. Njihova najveća prednost je tehnička superiornost i veliki broj igrača iz najjačih evropskih klubova.

EGIPAT

Ako jedna reprezentacija u ovoj grupi ima igrača koji može sam da promeni tok utakmice, onda je to Egipat. Faraoni već godinama grade tim oko Mohameda Salaha i veruju da bi upravo u SAD, Kanadi i Meksiku mogli da naprave najveći uspeh u istoriji.

Egipat tradicionalno igra disciplinovano i organizovano, sa fokusom na čvrstu odbranu i brze kontranapade. E sada Salah nije više onaj Salah, ali njega nikada ne treba otpisivati.

„Salah je naš lider, ali Egipat više nije tim koji zavisi od jednog igrača. Sada moramo da igramo kao celina ako želimo da prođemo grupu“, jasan je selektor Hosam Hasan.

Egipat je sedmostruki prvak Afrike i najtrofejnija reprezentacija kontinenta, ali nikada nije prošao grupnu fazu Svetskog prvenstva.

Pored Salaha, nacija se oslanja i na Omara Marmuša, napadača koji iza sebe ima nekoliko sjajnih sezona u Evropi, kao i Mohameda Elnenija, iskusnog vezistu koji donosi stabilnost.

IRAN

Iran je godinama najstabilnija reprezentacija Azije. Na poslednjim kvalifikacijama još jednom je pokazao zašto ga mnogi smatraju najtežim rivalom za igranje među azijskim selekcijama.

Njihova snaga nije u atraktivnosti već u organizaciji. Malo je timova koji tako dobro zatvaraju prostor i igraju disciplinovano svih 90 minuta.

Iran je učestvovao na šest prethodnih Mundijala, ali nikada nije uspeo da prođe grupu.

Najveća zvezda tima Mehdi Taremi dodatno je podigao očekivanja:

"Znamo da nas mnogi potcenjuju, ali Iran je tim koji može da iznenadi svakoga."

Iran se oslanja na čvrstu odbranu, agresivnu igru na sredini terena i veoma opasne prekide. Protiv favorita često igraju izuzetno kompaktno i teško primaju golove. Mehdi Taremi, najbolji strelac reprezentacije, od njega mnogo toga zavisi u napadu, potom Sardar Azmun, jedan od najboljih napadača koje je Iran imao u poslednjih deset godinam kao i Alireza Jahanbaši, kapiten i motor ekipe.

NOVI ZELAND

Novi Zeland je možda autsajder grupe, ali reprezentacija sa Okeanije dolazi bez ikakvog pritiska. Upravo takve ekipe često znaju da naprave probleme favoritima. Za razliku od tehnički dominantnih reprezentacija, Novozelanđani se oslanjaju na fizičku snagu, disciplinu i ogromnu borbenost.

Novi Zeland je jedina reprezentacija u istoriji Svetskog prvenstva koja je završila grupnu fazu neporažena, a ipak nije prošla dalje. Na Mundijalu 2010. remizirali su sa Slovačkom, Italijom i Paragvajem.

Direktna igra, mnogo duela, opasni prekidi i velika požrtvovanost glavni su aduti Novog Zelanda. Njihov cilj biće da svaku utakmicu uvedu u neizvesnu završnicu.

"Znamo da smo autsajderi u grupi, ali to ne znači da dolazimo bez ambicija. Ne dolazimo da učimo, već da se takmičimo i da otežamo posao svakom protivniku", preti selektor Daren Bejzli.

Glavne zvezde su Kris Vud, najbolji strelac u istoriji reprezentacije, Liberato Kakace, jedan od lidera nove generacije, a navijači Crvene zvezde imali su prilike da se upoznaju sa “našim” Markom Stamenićem, koji je glavni organizator ekipe. Ono što posebno oduševljava čitavu planetu kod sportista sa Novog Zelanda je tradicionalni ratnički ples, popularna Haka, ali toga nema u fudbalu zbog FIFA protokola i strogo definisanog rasporeda pre meča. Novozelanđani uglavnom taj deo odrade u svlačionici.

(Espreso/G.B.)