SANJA JE IMALA DVE KLINIČKE SMRTI I SUSRET OD KOJEG SE NAJEŽILA: Dobila je jednu sliku i zadatak...

Fenomen kliničke smrti i svedočenja onih koji su se vratili sa "one strane" već decenijama intrigiraju i nauku i javnost. Dok lekari govore o prestanku rada srca i gašenju moždanih funkcija, oni koji su preživeli ovo iskustvo gotovo uvek opisuju isti, neopisiv mir, odvajanje od sopstvenog tela i prostor nepregledne, božanske beline iz kog se vraćaju sa potpuno promenjenim pogledom na svet.

Upravo kroz ovo neverovatno iskustvo kliničke smrti, i to ne jednom, već dva puta, prošla je Sanja Smiljanić (45), majka jedne devojčice i osnivač Instagram naloga "Duhovnost na štiklama". Iza ovog intrigantnog imena krije se žena sa neverovatnom životnom pričom, koja je u razgovoru sa nama odlučila da otvori dušu i hronološki ispriča kroz kakav je pakao prošla, od detinjstva do danas.

Prva klinička smrt u 13. godini

Sve je počelo još u najranijem detinjstvu, kada su Sanju okupirale misli koje nisu bile primerene njenim godinama.

- Meni je već sa sedam-osam godina počelo intenzivno razmišljanje o prolaznosti života i o smrti. Prva klinička smrt mi se desila u 13. godini i nakon tog astralnog putovanja više ništa nije bilo isto. To izgleda tako što se vi apsolutno odvojite od svog tela i dolazite u jedan prostor apsolutne beline. Vidite sliku sebe i svih tih ljudi, doktora i celog tima iz jedne ptičije perspektive odozgo. Imala sam susret sa Gospodom Bogom gde dobiješ poruku šta treba u životu da radiš - počela je ona.

Nakon povratka u telo, Sanjin život postaje još komplikovaniji, jer počinju zastrašujući snovi.

- Vraćam se posle nekog vremena u svoje telo, prolazi oko mesec dana nakon toga i meni kreću intenzivni snovi. Ja sam u snovima sanjala ljude koji su preminuli, koje ja nisam znala, i dobijala sam poruke koje je trebalo da prenosim njihovim živim srodnicima koje sam sretala na ulici, koje takođe nisam poznavala. To je za mene bio haos. Prvo nisam mogla da objasnim roditeljima šta se dešava, i onda sam samo prestala da spavam. Nisam želela da spavam, bukvalno sam samo sedela i gledala u jednu tačku jer me to sve jako zbunjivalo - rekla je iskreno Sanja.

Pogrešne dijagnoze i gušenje sopstvene istine

Ovo bolno iskustvo iz mladosti Sanja danas posmatra iz ugla terapeuta i napominje još jedan preloman trenutak u njenom životu, kada upisuje srednju školu koju nije želela.

- Upisala sam prirodno-matematičku gimnaziju, koja je tada bila protiv moje volje, i odmah sam dobila bronhijalnu astmu, panične napade i anksioznost. Ovde samo govorim da telo bolje zna mnogo nego mi. Ja sam celu ovu priču potiskivala u sebi, nisu je znali ni moji roditelji dok se skroz nije ispoljila na način kako je prisutna sada. Zato što sam potiskivala svoju istinu, zato sam se razboljevala, od koksakija, preko mononukleoze, do reumatoidnog artritisa - kaže Sanja.

Izdaja u trudnoći i druga klinička smrt na porođaju

Iako je izgradila uspešnu karijeru i imala 26 godina radnog staža u državnim organima, Sanjin privatni život doživljava potpuni krah u njenim tridesetim godinama. Do četvrtog meseca trudnoće, kako nam je iskreno rekla, sve je bilo kako treba. A onda dolazi do izdaje od strane oca njenog deteta, kada Sanja saznaje da ju je prevario, i tada gubi svest.

- Poslednja dva meseca sam ležala u bolnici na održavanju trudnoće i iz nekog razloga se taj porođaj iskomplikovao. Prošlo je preko 30 sati od pucanja vodenjaka, nije bilo dovoljno tečnosti da dete prođe kroz porođajni kanal, ona se zaglavila, meni je materica povukla posteljicu... Pritom sam dobila jako visoku temperaturu na porođaju i sve se iskomplikovalo. I ja se više ničega ne sećam. Znači, vidim samo odozgo. Vidim sebe, vidim svetlo, vidim doktora... Čuješ glasove, ali ne jasno.To je bila moja druga klinička smrt sa 33 godine - rekla je ona.

Tačka preokreta i potpuni povratak sebi

Tačka preokreta i potpuni povratak sebi desili su se u trenucima potpune tišine, kada je Sanja spoznala svoju pravu misiju.

- U tom jednom tihovanju nekoga dana, ja sam dobila inicijaciju. Pojavili su mi se Gospod, Bogorodica i Sveti anđeo i dobila sam tačno sliku čoveka kod koga treba da idem da mu pomognem. Jer ja sam to sve držala godinama u sebi, nisam živela svoju istinu, priznajem. Skrivala sam sve to zato što sam se plašila da ću biti osuđena. Naše fizičko telo je samo prevozno sredstvo duši u ovoj inkarnaciji, a duša živi samo sećanja koja smo skupili kroz prethodne živote. Išla sam u šamanska plemena, probala sam i ajahuasku, i tu sam se suočila sa svojim najdubljim strahovima i demonima. Ta anksioznost uvek u osnovi ima strah od smrti. Kada čoveka obuzme panika, on misli da će umreti - ističe Sanja.

Sanja je poslala i poruku svim ženama o zahvalnosti i istakla koliko misli da je važna.

- Zahvalnost je jako važna, zato što se iz zahvalnosti stvara obilje. Prvo treba da si zahvalan bukvalno na svemu što imaš. Kada ljudima kažeš da napišu zahvalnost, oni idu od velikih stvari, a mi ako ne dišemo, nismo živi. Znači, prva stvar na čemu treba da budemo zahvalni to je dah. Jer ta beba kada udahne vazduh, prvi udah je početak života, poslednji izdah je kraj života. Život je između prvog udaha i poslednjeg izdaha. I kad shvatimo prolaznost života, da smo mi ovde samo prolaznici, to je potpuno drugačija priča. Nego, ljudi se malo zaigraju u moći, u novcu, u bilo čemu, i izgube dodirne tačke sa dušom - zaključila je ona.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Anđela Skorobać)