PLANINARI NAPRAVILI HAOS NA MONT EVERESTU: Najviši kamp pretvoren u deponiju, da li je ovo moguće?! (VIDEO)

Najviši kamp na Mont Everestu pretvoren je u pravo smetlište, pokazuju snimci na kojima se vide napušteni šatori, prazne boce sa kiseonikom i ljudski otpad razbacani po snegu.

Video objavljen na društvenim mrežama prikazuje Kamp IV, najviši planinarski kamp na svetu, prepun gomila smeća koje su za sobom ostavile ekspedicije. Na snimcima se vide desetine dotrajalih žutih šatora koje snažni vetrovi šibaju na velikoj nadmorskoj visini.

Kamp IV nalazi se na Južnom sedlu (South Col), između Mont Everesta i Lhocea, prve i četvrte najviše planine na svetu.

Na visini od oko 7.925 metara, ovaj kamp predstavlja poslednje mesto za odmor pre nego što planinari krenu ka vrhu kroz takozvanu „Zonu smrti“, na putu ka najvišoj tački sveta, visokoj 8.849 metara.

„Ono što bi trebalo da bude jedno od najneverovatnijih mesta na planeti, na mnogo načina postalo je jedno od najružnijih lica komercijalizacije Everesta“, objavio je u ponedeljak nalog Everest Today na društvenoj mreži Iks.

„Napusteni šatori, prazne boce sa kiseonikom, konzerve hrane, pocepana oprema i drugi otpad razbacani su po Južnom sedlu, pretvarajući najviši kamp na svetu u groblje planinarske opreme. Planina zaslužuje bolje.“

Rekordan broj penjača pogoršao problem

Rekordnih 274 ljudi osvojilo je Everest preko Nepala u jednom danu tokom maja, a veliki priliv posetilaca dodatno je pogoršao problem gomilanja otpada.

Iako su tokom godina organizovane brojne akcije čišćenja planine, velika nadmorska visina i ekstremni vremenski uslovi čine ovaj posao izuzetno opasnim, piše Dejli Mejl.

Lepo vreme može se za nekoliko minuta pretvoriti u snežnu oluju, dok je nivo kiseonika na toj visini tek oko trećine u odnosu na količinu prisutnu na nivou mora.

Od kada su Edmund Hilari i Tenzing Norgaj prvi put osvojili Everest 1953. godine, na hiljade planinara popelo se na njegov vrh.

Dostizanje broja od 274 planinara na vrhu u jednom danu, 20. maja ove godine, nadmašilo je prethodni rekord iz maja 2019. godine, kada je 223 penjača stiglo do vrha sa južne strane planine.

Gužve na krovu sveta

Snimci dronovima pokazali su stotine planinara koji čekaju u redovima za uspon, pokušavajući da iskoriste povoljne vremenske prilike tokom maja. To je ponovo pokrenulo raspravu o prekomernoj komercijalizaciji Everesta.

Ove godine gotovo 500 stranih planinara dobilo je dozvolu za uspon, što je takođe rekord, dok stručnjaci sve češće upozoravaju na prenatrpanost i bezbednosne rizike.

Većina alpinista koristi dodatni kiseonik kako bi preživela u „Zoni smrti“, delu planine koji se nalazi na visini iznad 8.000 metara.

Čak i uz dodatni kiseonik, stručnjaci savetuju da se u toj zoni ne provodi više od 20 sati.

Tone otpada i tela poginulih

Tokom 2024. godine grupa Šerpaša i nepalskih vojnika uspela je da ukloni 11 tona otpada sa planine, kao i da izvuče tela četvoro nastradalih planinara.

Misija nije bila nimalo laka. Timu su bila potrebna čak dva dana da izvuče jedno telo koje je bilo potpuno zarobljeno u ledu.

„Otpad koji smo pronašli uglavnom su činili stari šatori, ambalaža od hrane, gasne patrone, boce sa kiseonikom, torbe za šatore i užad korišćena za penjanje i pričvršćivanje kampova“, rekao je Ang Babu Šerpa, koji je predvodio akciju čišćenja.

Pojedini predmeti koje su pronašli bili su stari čak 69 godina.

Sve skuplje dozvole za uspon

Od septembra 2025. godine planinari za dozvolu za uspon moraju da plate 15.000 dolara, što je povećanje u odnosu na raniju cenu od 11.000 dolara. To je prvo poskupljenje nakon gotovo deset godina.

Stručnjaci često kritikuju Nepal zbog izdavanja velikog broja dozvola, što neretko dovodi do opasnih gužvi neposredno ispod vrha, gde je količina prirodnog kiseonika znatno ispod nivoa potrebnog za normalno funkcionisanje ljudskog organizma.

Organizatori ekspedicija priznaju da gužve predstavljaju rizik, ali smatraju da se njima može upravljati.

„Ako timovi imaju dovoljno kiseonika, to nije veliki problem“, izjavio je za Rojters Lukas Furtenbah iz austrijske kompanije Furtenbach Adventures.

„U Alpima imamo planine poput Cugšpicea, gde se na vrhu dnevno nađe i do 4.000 ljudi. Zato broj od 274 penjača na Everestu zapravo nije tako veliki, posebno kada se uzme u obzir da je ova planina deset puta veća.“

Bonus video:

(Espreso/NOVA)