Doktorka Biserka otkrila šta raditi ako vam pozli zbog promene vremena: Zbog jedne stvari vam može biti još gore

Nagle promene vremenskih prilika koje trenutno imamo u Srbiji najviše pogađaju hronične i kardiovaskularne bolesnike, meteoropate, ali i osobe sa sezonskim alergijama, rekla je za Telegraf.rs doktorka Biserka Obradović. Kako pojašnjava, vremenski, klimatski faktori koji nas sada najviše muče su visoka temperatura, velika vlažnost u vazduhu, nagle promene vremena i padavine.

"Nagle promene vremena, nagle promene temperature ne prijaju hroničarima, zato što krvni pritisak zavisi od krvnih sudova. Kod nekih raste zbog tih naglih promena, kod nekih pada. Zašto pada? Zato što organizam mora da sačuva temperaturu svog tela od 36 stepeni. I kako on to radi, a napolju je više od 30 stepeni? Tako što on širi krvne sudove, znojimo se, a na taj način krvni pritisak pada", objašnjava nam na početku razgovaora doktorka.

Kako ističe, oni koji imaju nizak pritisak treba da piju što više tečnosti, da jedu dosta slano, jer so i tečnost povećavaju krvni pritisak.

"I naravno, adekvatno oblačenje. Jer ujutru bude hladnije, ljudi se obuku, posle ih mrzi da skinu višak odeće i šta nastaje – dolazi do pregrevanja, može doći do toplotnog udara, a vrlo često dolazi i do kolapsa. Kad je reč o kolapsu, osoba treba da legne, sa podignutim nogama, da krv iz ekstremiteta dođe do mozga, jer mozak je najosetljiviji ljudski organ na nedostatak kiseonika. I da nakon toga, kad dođe svesti, da joj daju nešto slano – slanu vodu. Svi tada jure za nekim slatkišima, međutim, ne slatkiš, već samo slano", ističe ona.

Promene vremena ne prijaju ni plućnim bolesnicima jer ima dosta vlage u vazduhu, pa dolazi do češćih gušenja i napada kod astmatičara i opstruktivnih bolesnika.

"Sem toga, rekli smo da imamo promene atmosferskog pritiska. Kada se menja iz toplog u hladno, atmosferski pritisak napolju je niži, pa dolazi do pritiska svih tečnosti u organizmu na kožu i potkožno tkivo. Dolazi do bola u obolelim delovima tela, u sinusima, zglobovima. Takođe se javljaju senzacije na ožiljcima od starih operacija, jer ožiljak je vezivno tkivo koje ne može da se širi, dok se koža širi na pritisak tečnosti.", priča dr Obradović.

Dolazi i do glavobolje, vrtoglavice, a posebno kod, kako dodaje doktorka, meteoropata.

"To je onih 30 odsto ljudi koji te promene mnogo teže proživljavaju jer se kod njih hormon stresa luči u većim količinama. Endorfin, hormon koji utiče na prag bola, se slabije luči, pa bol koji prethodnog dana nismo registrovali, sada doživljavamo intenzivnije", govori još doktorka.

Pored vremenskih promena, tu je i, podseća nas doktorka, prolećni umor koji može da dovede do tegoba kod ljudi usled nedostatka D vitamina, ali i sezonske alergije.

"Maj mesec je jedan od najintenzivnijih meseci za sezonske alergije. Glavni krivci su polen trava, posebno livadske trave, korovi i preostali polen drveća. Oni izazivaju alergijski rinitis i konjuktivitis. Još uvek ima i 'maca' u vazduhu, pa su prisutne jake alergijske reakcije. Međutim, prisutna je i velika grupa adenovirusa (preko 60 vrsta). Često kažemo 'prehladio sam se', ali nismo se prehladili jer smo izašli mokre kose, već je to samo dalo vetar u leđa virusima koji pogađaju respiratorne puteve ili izazivaju stomačne tegobe (dijareju, mučninu, povraćanje). Gornji respiratorni putevi donose temperaturu, kijavicu i malaksalost. Sada se mešaju alergije, virusna i bakterijska oboljenja, pa moramo raščlaniti šta je primarno. Tu su i 'repovi' gripa i kovida, kojih ima u blagim simptomima", objašnjava doktorka.

Najviše ipak pate. istče dr Obradović, hronični bolesnici i meteoropate, ali izrazito oni starije populacije.

"Naravno, jer su oni u najvećem procentu hronični bolesnici. Ali oni nas više slušaju nego mladi. Mladi vole energetska pića i kafu. Kada treba da unosimo tečnost, treba da smanjimo kafu, jer jedna šoljica kafe izbaci sedam šoljica tečnosti iz organizma. Nikotin uništava C vitamin, pa pušači moraju uneti šest puta više C vitamina nego nepušači. Jednostavno, moramo voditi računa šta jedemo, kada se bavimo fizičkom aktivnošću, koja je neophodna za imunitet i da ne unosimo toksine. Treba da pomognemo organizmu da prebrodi ove promene. I što je vrlo bitno – pozitivna energija. Mi biramo stres, a stres bira bolest", zaključuje na kraju razgovora dr Biserka Obradović.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/TM)