"TRETIRAJU NAS KAO STOKU, NE KAO LJUDE": Srbi BESNI zbog EES sistema, čekali satima, prešli granicu FRUSTRIRANI

Potpuna i obavezna primena EES sistema (Entry/Exit System) na granicama Evropske unije počela je 10. aprila 2026. godine.

Novi sistem na graničnim prelazima i aerodromima stvorio je velike gužve, zastoje i višesatna čekanja.

Iako je Evropska komisija godinama najavljivala EES sistem kao meru koja će modernizovati i ubrzati protok putnika ukidanjem ručnog pečatiranja pasoša, praksa je donela suprotan efekat - kilometarske kolone, kolaps na prelazima i nezadovoljstvo putnika iz čitave EU i drugih delova sveta koji moraju da čekaju u redovima.

EES sistem je posebno iritantan za putnike koji nisu iz EU. Naime, ovaj sistem se odnosi isključivo na državljane trećih zemalja (uključujući Srbiju), ali i i Veliku Britaniju, SAD, Tursku i druge zemlje koji u Šengensku zonu ulaze na kratkotrajni boravak. Za ove putnike sistem je postao izvor velike frustracije iz nekoliko ključnih razloga:

Obavezan izlazak iz vozila: Za razliku od ranijeg perioda kada su putnici pasoše predavali direktno kroz prozor automobila ili iz sedišta autobusa, EES zahteva da putnici (naročito u autobusima) fizički izađu, stanu u red ispred šaltera ili kućica i poziraju ispred kamera i skenera.

Podaci se uzimaju više puta iako je sistem centralizovan: Mnogi putnici doživljavaju frustraciju jer im se podaci traže više puta tokom istog putovanja.

Osećaj diskriminacije: Dok državljani zemalja EU prolaze brzo, bez ikakvih biometrijskih provera, građani zemalja van EU preusmeravaju se u spore trake gde se tretiraju pod strogim bezbednosnim nadzorom. Ovo kod putnika stvara psihološki pritisak i osećaj da su građani "drugog reda".

Gubitak predvidivosti putovanja: Zbog EES-a, niko više ne može sa sigurnošću da planira vreme dolaska na destinaciju. Putnici propuštaju ugovorene letove, vozove ili termine u hotelima, što unosi ogroman stres i nervozu u svako planiranje putovanja u EU.

Putnici su ogorčeni jer novi sistem očigledno ne funkcioniše kako je najavljeno, zbog čega na prelazima čekaju satima. Umesto brže procedure, na granici ih dočekuje agonija sa kilometarskim kolonama i neprestanim uzimanjem otisaka i fotografisanjem pri svakom prelasku.

"Tretiraju nas kao stoku, a ne kao ljude"

Sagovornica podelila je svoje iskustvo sa puta kroz Hrvatsku do Banjaluke. Umesto rutinskog tranzita doživela je, kako kaže, stres kakav nije mogla ni da zamisli u 21. veku.

"Više sam vremena provela čekajući na granici nego u vožnji, i to u 21. veku, meni je to potpuno nečuveno. Krenula sam na put kroz Hrvatsku, bila sam samo u tranzitu ka Banjaluci, a doživela sam stres kakav nisam očekivala", rekla je Biljana iz Vršca za Mondo.

Opisala je izuzetno iscrpljujuću proceduru kroz koju prolaze svi putnici, naglasivši da od nje nisu izuzeta čak ni deca, kao ni osobe sa invaliditetom.

"Čim stignete na granicu, teraju sve iz automobila napolje, bez izuzetka. Gledala sam ljude koji jedva stoje, na štakama, kako moraju da izlaze. Roditelji vade malu decu iz sedišta i podižu ih da bi ih kamera, koja je zalepljena za kućicu, bolje usnimila. Tretiraju nas kao stoku, a ne kao ljude. I onda ide fotografisanje. Ali ne jednom, nego svaki put iznova. Na ulazu u Hrvatsku - fotografišu. Na izlazu isto. U povratku ista priča, na ulazu, pa izlazu, i svaki put ista procedura. Za tri dana su me fotografisali četiri puta. Ja se pitam zašto? Šta će im četiri moje fotografije za tri dana? Koliko se sećam iz najava, rečeno je da će se to raditi samo prvi put pri ulasku u Evropsku uniju. Ja sam već više puta ulazila i svaki put sve rade iz početka. I niko nas nije obavestio da će proces ovako izgledati. Dođete na granicu i tek tada shvatite kroz šta morate da prođete", kaže Biljana za Mondo.

Sagovornica dodaje i da su kolone ogromne i da ljudi čekaju i po četiri sata na vrućini.

"Gledam porodice sa decom, nervozu, umor, čujem vrisku i pitam se da li je moguće da ovo proživljavamo danas. Priča se o slobodi kretanja, a kontrole nikad veće. Ovo nije humano. I stvarno ne vidim kome ovaj sistem pomaže, jer putnicima sigurno ne", poručuje Biljana.

"Putnici su zbunjeni, vozači često završe u pogrešnoj koloni"

"Prošle nedelje išao sam sa dvoje kolega na službeni put, i namerno smo krenuli ujutru, iako smo sastanke u Zagrebu imali tek u popodnevnim časovima. Važno je da vozači znaju da im mapa ne pokazuje ni izbliza vreme zadržavanja, tu više nema pravila. Dosadašnje iskustvo pokazuje da su dva sata neki standard čekanja," rekao nam je Milan (44) iz Beograda.

"U odlasku, sredinom dana, čekali smo preko dva sata. Ista je situacija i u povratku, koji je bio u petak uveče, oko 23h. Skoro tri sata smo bili na granici. Otvorene su samo tri ili četiri 'kućice', jedna kolona je za EU/EEA/CH, ostale za sve pasoše. Vozači se često i zbune, završe u pogrešnoj koloni, a čekanje i nervoza ne čine ih baš raspoloženim da propuste nekoga ko je pogrešio, pa mora da promeni traku. Trubi se, ljudi izlaze, šetaju, protežu se, šta će..."

"Fotografisanje je obavezno i pri ulasku, i pri izlasku. Iako sam prvobitno razumeo da se otisci prstiju uzimaju samo jednom i potom važe tri godine, od početka primene su mi već tri puta uzimali otiske prstiju. Imam utisak da sistem nije dovoljno jasno komuniciran, i da su putnici zbunjeni. Najavljen je kao nešto što će smanjiti gužve, ali zaista ne mogu da zamislim scenario u kom je gužva manja, ako procedura po čoveku traje po par minuta duže," ogorčen je Milan.

"Neki čovek je prošao nakon kraće priče, ne znam, možda je i imao neki od tih pasoša. Ali, posle njega, srpske tablice i graničar ga vraća. I to prilično oštro. Pokazuje mu rukom da se vrati na kraj beskonačne kolone. Čovek klima, ponovo ulazi u Hrvatsku i odmah kreće da se 'ugura' u našu kolonu. Trebalo bi da su kazne za to velike, ali valjda i graničari shvataju da ljudi pogreše. Ipak, kada čekate tri sata a neko bi da se 'ugura' ispred vas, stvarno vam svega bude preko glave."

Savet za vozače

"Imajte u kolima tečnost, grickalice, ne znam kako su se snalazili ljudi sa malom decom. I pošto na celom potezu kojim smo mi prošli imaju samo dva toaleta koja stoje uz put, preporuka je da i fiziološke potrebe obavite na vreme, jer jednostavno ne znate koliko ćete biti u koloni", zaključio je on.

Kako funkcioniše EES sistem?

EES (Entry/Exit System) je automatizovani IT sistem Evropske unije koji digitalno registruje ulaske i izlaske državljana iz zemalja koje nisu članice EU i Šengena (uključujući putnike iz Srbije).

On u potpunosti zamenjuje dosadašnje ručno pečatiranje pasoša i važi za kratkotrajne boravke.

Ovako bi trebalo da funkcioniše u praksi:

Prvi prelazak granice: Prilikom prvog ulaska u neku od zemalja koje koriste EES, granična policija uzima vaše biometrijske podatke: fotografisanje lica uživo i skeniranje otisaka prstiju.

Ovi podaci se trajno čuvaju u centralnoj bazi podataka narednih nekoliko godina.

Naredni ulasci i izlasci: Prilikom svakog sledećeg putovanja, na granici samo prislanjate pasoš na skener, a sistem automatski očitava vaše podatke, proverava dužinu dozvoljenog boravka i evidentira tačan datum i vreme ulaska/izlaska.

Praćenje boravka: Sistem umesto vas računa koliko dana ste proveli u Šengenskoj zoni.

Podsetnik je da pravilo ostaje isto – maksimalno 90 dana boravka unutar bilo kog perioda od 180 dana.

EES sistem premenjuje 29 evropskih država, 25 koje su članice EU, izuzev Irske i Kipra, i 4 koje nisu u EU, ali se nalaze u Šengen zoni.

25 članica EU (sve osim Kipra i Irske): Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska.

4 zemlje izvan EU koje su deo Šengenskog prostora: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

Ko je izuzet?

EES se ne odnosi na državljane zemalja EU, Švajcarske, Norveške, Islanda i Lihtenštajna, kao ni na vlasnike diplomatskih pasoša i nosioce boravišnih dozvola.

Ključne prednosti sistema

Brže i lakše provere: Nakon inicijalnog unosa biometrije, prelazak granice bi u teoriji trebalo da bude brži jer se pasoši više fizički ne pregledaju i ne pečatiraju.

Veća bezbednost: Sistem automatski detektuje putnike kojima je istekao dozvoljeni boravak (prekršioce viznog režima), kao i osobe koje pokušavaju da pređu granicu sa lažnim identitetom.

Detaljnije informacije o primeni, tačnim zemljama u kojima se EES koristi i procedurama možete pogledati na zvaničnoj stranici Sistem ulaska i izlaska (EES) - EU u Srbiji.

Grčka koristi "fleksibilni model" za srpske turiste

Podsetimo, Grčka će obustaviti primenu ovog sistema za srpske turiste od 1. juna do 30. avgusta kako bi se ubrzao protok vozila i izbegle velike gužve na graničnim prelazima.

Kako funkcioniše u praksi: Tokom špica sezone i najvećih gužvi, granična policija će obavljati osnovnu proveru dokumenata bez uzimanja biometrijskih podataka (otisaka prstiju i fotografisanja).

Izuzeci: Sistem bi mogao sporadično da se primenjuje tokom noćnih sati kada nema gužve, ali tako da ne utiče na stvaranje novih zadržavanja.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)