Ovo je najopasnije vreme za doručak: Mnogi Srbi prave istu grešku, a rizik od srčanog udara nenormalno raste!

Savremeni tempo života doveo je do toga da mnogi ljudi doručak preskaču ili ga odlažu do kasnih prepodnevnih sati, ne razmišljajući koliko to može uticati na zdravlje. Ipak, sve više istraživanja pokazuje da vreme prvog obroka ima mnogo veći značaj nego što se ranije mislilo -posebno kada je reč o srcu i krvnim sudovima.

Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, a stručnjaci upozoravaju da nepravilna ishrana i loše dnevne navike značajno povećavaju rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.

Hrononutricija otkriva koliko je važan raspored obroka

Poslednjih godina razvija se oblast poznata kao hrononutricija, koja proučava povezanost vremena obroka i zdravlja organizma.

Naučnici su kroz brojna istraživanja došli do zaključka da nije važno samo šta jedemo, već i kada jedemo. Posebna pažnja usmerena je upravo na doručak, koji se sve češće povezuje sa zdravljem srca, nivoom šećera u krvi i regulacijom telesne težine.

Studije pokazuju da ljudi koji redovno preskaču doručak imaju veći rizik od razvoja gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Koje je najbolje vreme za doručak?

Prema rezultatima istraživanja, idealno vreme za prvi obrok u danu je između 7 i 9 časova ujutru.

Stručnjaci upozoravaju da odlaganje doručka može imati ozbiljne posledice po organizam. Istraživanja su pokazala da osobe koje jedu znatno kasnije imaju veći rizik od srčanog udara, čak do 28 odsto.

Kasni doručak može dovesti i do:

povišenog krvnog pritiska

povećanog nivoa šećera i insulina u krvi

nižeg nivoa HDL („dobrog“) holesterola

sporijeg metabolizma

Sve ovo direktno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova.

Kasna večera dodatno opterećuje organizam

Nije problem samo preskakanje doručka. Naučnici ističu da i vreme večere igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja.

Kasni obroci povezani su sa većim rizikom od srčanih oboljenja, naročito kod žena. Organizam tokom noći sporije obrađuje hranu, pa kasna večera može poremetiti metabolizam i povećati opterećenje na srce.

Male promene mogu napraviti veliku razliku

Stručnjaci naglašavaju da pravilniji raspored obroka ne zahteva drastične promene, ali može imati veliki uticaj na zdravlje dugoročno.

Redovan doručak u jutarnjim satima, uravnoteženi obroci i izbegavanje kasne večere neke su od najvažnijih navika koje mogu pomoći u očuvanju zdravlja srca i celog organizma.

Bonus video: Kako preterivanje sa uskršnjom trpezom i hranom može uticati na bubrege, holesterol i krvni pritisak

(Espreso/Srećne/D.S.)