Humska ispratila Natha u legendu: Oproštaj iz sna velikog Izraelca

Kada je pre šest leta stigao u Humsku, verovatno nije planirao da će se toliko dugo zadržati. I zato je ove subote, kada je poslednji put kročio na teren, trčao više od drugih, zapinjao kao u najboljim danima i doveo Parni valjak do pobede nad Surduličanima u poslednjem kolu plej-ofa Mozzart Bet Superlige – 5:0.

Bila je to pobeda koja nosi njegov potpis. Univerzum ponekad podesi zvezde simbolično, baš kao i sad, da gol slavljenika otvori put ka trijumfu. Znalo se i pre ovog kola da pobeda neće promeniti poziciju na tabeli, ali će je Izraelac pamtiti po još jednom osnovu. Otkako profesionalno igra fudbal, a tome ima dve decenije, nikoga nije češće pobedio nego Radnik. Ovo mu je bila 13. pobeda nad klubom sa juga Srbije. I svakom od prva tri pogotka je učestvovao, kako to priliči fudbaleru takvog kalibra.

Gol za inicijalnu prednost jeste postigao Natho, međutim, „krivac” je i Savo Rašković, jer je defanzivac gostiju očajnim povratnim pasom omogućio kapitenu Partizana da stigne do lopte pre Filipa Samurovića, obiđe čuvara mreže gostiju i lako ga matira za pojačane decibele u Humskoj. Drugi gol je na neki način bio poklon, a i u njemu je učestvovao Natho. Njegov centaršut iz kornera sačekao je Stefan Milić, pogodio stativu, lopta mu se odbila, a posle novog pokušaja crnogorskog štopera, Abubakar Sadik ju je prosledio u sopstvenu mrežu i autogolom nagovestio pobednika. Treći, početkom drugog poluvremena, je prvi kalendarski Nemanje Trifunovića, kome je loptu dodao Milan Vukotić, ali tek što ju je presingom „osvojio“ – Bibars Natho.

Ti detalji bili su najupečatljiviji Partizanovi tokom utakmice u kojoj je znatno izmenjena ekipa Srđana Blagojevića (bez Marka Miloševića, Dembe Seka, Ognjena Ugrešića) igrala bez nominalnog špica (Andrej Kostić i Sebastijan Polter počeli na klupi). Domaćin je morao da se osloni na isturenog Natha i pokušaj sa distance Milana Vukotića, koji je primorao Samurovića na akrobatsku intervenciju.

U nastavku je palicu preuzeo Nemanja Trifunović. Očigledno raspoložen i motivisan, a napokon i zdrav, postigao je dva gola i nagovestio da bi predstojećeg leta mogao da bude igrač kao prošlog. Uticajan. Čak je mogao i do het-trika, koristeći brzinske sposobnosti, kao i rupe u odbrani Radnika, koje nije znao da kazni Sebastijan Polter. Sve do pred kraj kad je to učinio Vukašin Đurđević.

Utakmica jeste bila efikasna, čak i sadržajna, ali ne preterano kvalitetna. Gosti su bili znatno sporiji od Partizana, ali su i takvi uspevali da se povremeno nametnu. Njihova prva pretnja u uvodu meča okončala se tako što je Miloš Popović sa dvadesetak metara pogodio živi zid. Pri rezultatu 1:0, centaršut kapitena Matije Gašića sačekao je mlađani Vukašin Bogdanović, ali je pokušaj talentovanog špica ukrotio Miloš Krunić. U nastavku je sastav Dušana Đorđevića probao preko Martina Novakovića, Bogdanovića, Đorđa Jovanovića i Popovića... Pravo je čudo kako neka lopta nije završila iza leđa odličnog Krunića. Nije, jer golman Partizana nije dozvolio.

I onda, najsvečaniji trenutak utakmice. U 63. minutu, Bibars Natho je praćen dugotrajnim ovacijama napustio teren i prepustio mesto Sebastijanu Polteru. Svi na stadionu su shvatili da je to trenutak za večnost, pošto se od aktivnog igranja oprašta čovek koji toliko zna fudbala i koji je toliko poštovan u svlačionci da su svi saigrači dotrčali da ga zagrle.

Jecao je u tim trenucima Natho, primetno je bilo da je usitnio korak, jer ono što je radio 20 godina se završava. Jedva je došao do aut-linije, gde su ga čekali sinovi, supruga i majka. Taj emotivni trenutak, kako ih uplakan grli, ovekovečil je na desetina kamermana i fotoreportera.

Potom je Natho ostavio trag kopački, da bude izliven u betonu, kao nekad Saši Iliću. I krenuo u šetnju. Poslednju. Pozvao je pre neki dan navijača na poslednji ples i rekao da želi sve da ih pogleda. Obećano – ispunjeno. Od zapada, preko juga, do istoka. Odjekivalo je: „Natho kapiten“ i „Bibars Natho“.

A tokom tog počasnog kruga, iz grla nekoliko hiljada navijača se orilo: „Dobro pamtim sve, sve što bilo je...“

Da ostane zapisano u večnosti kakav je fudbaler i kakav je čovek Bibars Natho.

Bonus video

(Espreso/Mozzartsport)