SAMO OVAKO SE PRAVILNO ČESTITA SPASOVDAN: Pravi vernici znaju snažne i moćne reči koje se danas izgovaraju

Vaznesenje Gospodnje, veliki hrišćanski praznik poznat u narodu kao Spasovdan, obeležava se svake godine 40 dana nakon Uskrsa. A kako je Uskrs pokretni praznik, i Spasovdan nema stalan datum, već uvek "pada" u šesti četvrtak posle Velikog četvrtka. Iako većina vernika zna kako se čestitaju Uskrs i Božić, praznici posvećeni Isusu Hristu, manje je poznato da se i za Spasovdan tradicionalno upućuje posebna praznična čestitka.

Spasovdan se smatra najsrećnijim danom u godini, jer se veruje da se tog dana Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. Prema jevanđeljima, prethodnih 40 dana proveo je sa apostolima, podučavajući ih kako da šire hrišćansku veru, a samim vaznesenjem još jednom je pokazao pobedu nad smrću. Ovaj veliki praznik ubraja se među deset praznika posvećenih Isusu Hristu, pa se zato tradicionalno i čestita na poseban način.

Po tradicionalnom običaju, vernici su se od Uskrsa pa sve do Spasovdana, a ponegde i do Svete Trojice, međusobno pozdravljali rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse". Međutim, na sam Spasovdan koristili su se posebni pozdravi, u duhu ovog velikog praznika.

Kako se čestita Spasovdan

Tako se govorilo "Spasi Bog", dok je odgovor glasio "Na spasenje Hristovo, daj Bože". U pojedinim krajevima Srbije zadržao se običaj da se praznik čestita rečima: "Sveti Spase, spasi duše naše". Ovim pozdravima vernici su izražavali snagu svoje vere i nadu u Božju zaštitu i spasenje.

Spasovdan je, uz Đurđevdan, jedan od praznika koji u srpskom narodu prate brojni običaji i verovanja. Mnoge porodice ga obeležavaju kao krsnu slavu, a na prazničnoj trpezi tradicionalno se nalaze jagode, cicvara i jagnjetina. Veruje se i da na ovaj veliki praznik posebnu pažnju treba posvetiti molitvi za sreću, zdravlje i blagostanje.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Snežana Moldovan)